Imalo se za Nemanjiće

2
2083

Evo treći dan pokušavam da pronađem nešto dobro što je obeležilo Nemanjiće, tačnije, prvu epizodu „najzahtevnije produkcije“ u koju je Javni servis Srbije, prema nekim sada dostupnim informacijama, spucao 3,2 miliona evra. Ovu informaciju objavljujem sa zadrškom, jer iskreno – ne znam na šta su spucane te pare. Nisam, uistinu video pun angažman 222 glumca i oko 2.700 statista, ali mi je i ovo bilo više nego dovoljno.

No, da se vratim na prvu rečenicu: pokušavam da pronađem nešto dobro. I pronašao sam: kostime. I fotografiju – donekle. Ostalo je toliko loše, da zaslužuje samo jedan komentar: gnoj dna. Od scenarija, režije, glume, preko scenografije kojoj ne verujem, upotrebe muzičkih motiva koji ne odgovaraju epohi, neuverljivih scena borbe, do odnosa između glumaca i nepojmljivo modernih dijaloga.

Neko (ko me ne poznaje) će reći kako sam ponajmanje kvalifikovan da kritikujem delo od nacionalnog značaja (sic!), ali bojim se, da ni Aleksandar Vulin nije kvalifikovan da vodi vojsku, Bata Gašić agenciju BIA, a Nebojša Stefanović policiju, pa im je Veliki Vođa dao da upravljaju polugama sile u ovoj zemlji. Tako da…

EVO STRUČNIH KOMENTARA

Danica Nikolić Nikolić, srpska dramska spisateljica, koja je diplomirala na FDU (mentori su joj bili Nebojša Pajkić i Biljana Srbljanović), dobitnica dve nagrade – Korak u hrabrost (Banjaluka, 2013) i Mihizova nagrada (2014), je – za ono što smo gledali poslednjeg dana prošle godine na svom Fejsbuk nalogu napisala:

„Kada se pravi veliki istorijski epik, naročito onaj koji treba da predstavlja istoriju stvaranja jedne države, prvo se npr. pozove petoro Vizantologa i stručnjaka za srednji vek, a potom petoro darovitih scenarista. Potom se prave iscrpne radionice a u cilju stvaranja kostura za jedan megalomanski projekat. Potom se pišu i poliraju tritmenti, pa se ubacuju dijalozi koji idu na proveru kod tima emanentnih lingvista. Onda sve to ide kod skript doktora na doradu. Potom se zovu kostimografi, scenografi, kompozitori. Onda se biraju adekvatan reditelj, direktor fotografije i montažer. Onda se pravi idealan kast i probna snimanja. Onda se polira dikcija glumaca. Potom se radi pilot koji mora da prođe test kod celog tima stručnjaka, ali i publike koju sačinjavaju svi socijalni slojevi različitog obrazovnog nivoa. A potom se fanfarama najavljuje „najveći projekat u istoriji nacionalne televizije“, itd… Istorijska epik serija je skup poduhvat. Veoma skup. I veoma, veoma zahtevan. Posebno ako treba da bude „lična karta“ jedne nacije“.

Da Vas podsetimo:  Kapija Srbije

Ništa manje nije bio kritičan ni Srđan Dragojević, o kom valjda ne treba da pričamo ko je, šta je i kakve filmove je radio, a koji je na svom Tviter nalogu napisao:

„Znate kako se radi velika serija ozbiljnog budžeta? Ne po tekstu sa konkursa već – po pozivu, gde se scenarista plati ozbiljno. Pet odsto od budžeta serije ili filma je – scenario. Ako mora konkurs – zoveš pet pisaca i svakom po 5.000 eura za pilot. Pa izabereš najbolji i ideš dalje…“ Kao i „Upoređivanje “Hrvatskih kraljeva” sa “Nemanjićima” je kao da upoređujete gest Praljka sa Šešeljevim cirkuzantlucima. Ovde se ljudi igraju rata, igraju se filma, igraju se – Života. I to uz lošu glumu, tupavo, patetično, netalentovano, preglumljivanje“.

SAD OPET MALO JA

Posle emitovanja prve epizode serije „Nemanjići – rađanje kraljevine“, prosto mi dođe da se duboko i iskreno izvinim Radošu Bajiću i kritikama koje su upućene sa stranica ovog portala na njegovu seriju „Ravna gora“. Ah, da: Serija istog autora „Selo gori, a baba se češlja“ je za ovo – čisti Holivud.

Naprosto ne mogu da pojmim da je Gordan Mihić, autor toliko dobrih scenarija za kultne filmove („Kad budem mrtav i beo“ „Bubašinter“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Dom za vešanje“, „Crna mačka beli mačor“) mogao da napiše ovako loš scenario. Barem za prvu epizodu koja je, blago rečeno, ostavila gorak ukus u ustima.

Izbor reditelja je bio poguban: Marko Marinković je pre 10 godina dospeo u centar pažnje filmom „Crni Gruja i kamen mudrosti“. Pre toga je režirao neuverljivu komediju „Ona voli Zvezdu“ (koju scenaristički potpisuje i autor „Nemanjića“). Devedesetih, uoči rata, snimio je dva omnibusa: „Istočno od istoka“ sa sarajevskim kolegom Alešom Kurtom (dramaturgom) i „Prokleta je Amerika“ (1992) – segment „Kroz prašume Južne Amerike“.

Da Vas podsetimo:  Božja premudrost i ljudska ludost

Da li je za ovaj „kapitalni projekat bio presudan Marinkovićev angažman u serijama „Doba Dunđerskih“ i „Moj rođak sa sela“, ili rad sa Mihićem na filmu „Ona voli Zvezdu“? Ne znam.

ZA KRAJ

Serija „Nemanjići – rađanje kraljevine“ nastavlja svoj život. RTS se hvali oborenim rekordima gledanosti. Ni reč, naravno, o kritikama i sprdnji sa serijom. Verujem da će ljudi s pažnjom gledati i drugu epizodu (na Badnje veče ili na Božić). I bojim se da će komentari biti još nemilosrdniji. Jer, za 12 epizoda nečega potrošiti 3.200.000 evra, za 100 dana snimanja na 230 lokacija je… Previše.

Osim ako je (kako već tvrde teoretičari zavere) ovo sve delo satanista koji mrze Srbadiju: Kad podelite iznos utrošen na seriju sa brojem epizoda dobijete 266.666,6666666666 evra po epizodi… Uh, koliko puta ispisah tri šestice, prosto se plašim da krenem na pauzu.

Aleksandar Bećić

kolumnista.com

2 KOMENTARA

  1. Kao i uvek mi prvo pljujemo po svojima a posle razmisljamo. Mnogo je mudrije sacekati, videti jos koju epizodu, pa…suditi.
    A i navedeni referentni pljuvaci i nisu bas neki srbofili. Jedva su cekali da izliju zlo i otrov… oni i sada odmazu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime