Neretke su situacije kada se zbog lošeg ophođenja prema zubima, neodržavanja oralne higijene, povreda ili drugih pehova, prerano ostane bez zuba. Stomatologija je poslednjih decenija napredovala i čini sve da prevenira probleme ovog tipa i ukaže na to koliko je važno voditi računa o zdravlju zuba. Međutim, i uprkos tome, vrlo često se događa da je potrebno vršiti hirurške intervencije ili korekcije zuba u pogledu protetike.
Današnja, moderna stomatologija napredovala je toliko da čitave zube spasava propadanja, a one koji su već propali čini opet funkcionalnim. Zahvaljući zubnim implantima.
Prvi koraci vezani za uspostavljanje načina montaže zubnih implanata sežu u 1952. godinu. Zahvaljujući švedskom doktoru Brejnmarku, titanijumski zubi počeli su da se ugrađuju širom sveta.
Titanijumska revolucija
Naravno da je i pre ovoga bilo pokušaja da se nadomeste gubici u vilicama. Svi pamte srebrne i zlatne zube iz filmova i priča o devetnaestom veku.
Ipak, kako je dvadeseti vek doneo mnogo promena na polju nauke, došlo se do zaključka da bi titanijumske legure bile upravo te koje su najizdržljivije. Ovaj materijal pokazao se kao idealan materijal jer je u isto vreme bio i koristan i praktičan, a i relativno povoljan.
Najpre su se ugrađivali implanti pravljeni od čistog titanijuma, ali se to pokazalo kao loše, jer je titanijum bio nešto mekši od pravih zuba. Zbog toga se kasnije pribeglo proizvodnji implanata i krunica od legure titanijuma. Otkako su u upotrebi titanijumske krunice, nije bilo zabeleženih slučajeva alergije i najveći broj ljudi bio je zadovoljan. Određeni procenat ljudi u svetu ipak ne podnosi nikakve metale u ustima.
Cirkonijum, rešenje problema?
Rešenje prethodno pomenutog problema dugo se nije naziralo. Da bi se izašlo u susret i onima koji ne podnose metale u vilici, rađena su dalja istraživanja na istu temu.
Podrazumeva se da je stomatologija našla načina da se uklopi i u ovakve zahteve. Iako i kod cirkonijumskih implanata postoje naznake metala, a i sam spada u metale, samo jedan red ispod titanijuma u periodnom sistemu hemijskih elemenata, pokazalo se da je ovaj materijal takođe dobar za izradu zuba.
Njegova svojstva mnogo su bliža keramičkim, a zubni implanti od ovog materijala su takođe izdržljivi. Materijal je toliko jak da je pogodan i za pravljenje mostova, a prvi put je odobren za regularnu upotrebu 2008. u Kanadi je, zbog ispitivanja štetnog dejstva, odobren tek pet godina kasnije.
Prednosti cirkonijumskih implanata
Zagovornici ideje da su cirkonijumski implanti bolji i da se treba pribegavati ovom materijalu izdvajaju nekoliko teza koje se mogu uzeti kao relevantne i pouzdane.
Prvi razlog koji navode jeste estetske prirode. Naime, tamna boja titanijuma može naružiti izgled zuba, jer se kod nekih ljudi mogu videti titanijumske šipke između desni.
Drugi razlog je praktične prirode. Cirkonijumski implanti ne mogu da zarđaju što je izvanredna prednost.
Verovali ili ne i o tome da li su implanti provodnici struje i energije vodi se računa. Teza koju zastupaju zaštitnici cirkonijuma naglašavaju da cirkonijum nikako ne provodi struju i toplotu, što ga po njihovom mišljenju čini boljim materijalom.
Iako cirkonijum ima svoje prednosti, on ima i mane. Nije dovoljno ispitano koliko je trajan i kako trpi spoljne modifikacije.
Stoga, i mi imamo jednu preporuku – Sačuvajte što duže svoje prirodne zube. Vodite računa o higijeni i zdravlju zuba i nećete imati problema.
N. D. Foto: Pixabay.com
www.dnevno.rs
