Imati, nemati, morati i ne morati

2
573

Kada gladan prestane da veruje sebi, sopstvenom novčaniku i stomaku to nesumnjivo zadire u domen psihopatologije, koja za posledicu ima upravo sve ono što je živeo, živi i preživljava narod srbistanski. Pa je tako u vreme državnog projekta nazvanog hiper inflacija podrška onim što profitiraju na njihovom jadu i čemeru predstavljala stvar elementarnog patriotizma i otpara svesrbistanskim neprijateljima. A kada je patriotizam u pitanju onda niti je šta teško niti je ispod časti, niti se kosi sa zdravim razumom.

Četvrt veka je prošlo a u Srbistanu se malo toga suštinski promenilo. Doduše nema više ratova jer smo u svakom junački poraženi, ali oni što su nas u njih gurali su i dalje tu. Ovaj put zaogrnuti plaštom evropejstva i demokratije i bogatiji nego ikada. Tu su i oni što organizovano i dan danas krstare Srbistanom iskazujući nemerljivu ljubav prema gospodaru Vučiću i njegovoj mudroj politici. Ne mare oni što im tri pristojna obroka godinama unazad predstavljaju nemerljivi luksuz. Oni žive u Vučićevom zlatnom dobu investitora i investicija. Ne brine ih što će to neki okarakterisati kao svojevrsnu psihopatologiju. Naročito kada se čuju, a čuju se sve češće, objašnjenja koja se svode na strah i moranje. Pa oni pobogu imaju decu, a oni što ne pristaju na moranje plaćajući visoku cenu takvog luksuza umesto dece verovatno gaje kalifornijske gliste.

I zaista kada se samo prisetimo kako su se posle 5. oktobra funkcioneri, funkcionerčići, portparoli, novinari, pevači, pevaljke… i oni što su talabasali od Gazimestana do beogradskog kontra mitinga, opravdavali kako su nešto morali, svako iole normalan dobije nagon za povraćanjem. A svi su izgledi da ćemo uskoro ponovo gledati taj film.

Ponovo će, kad nas prođe ova tmina, mnogi tvrditi da su iz najrazličitijih razloga morali ovo ili ono. Baš kao što su Borisav Đorđević i njegova prokisla Čorba iz patriotskih razloga morali da zabavljaju nepredne mitingaše prošlog petka ispred Skupštine. Međutim kada se u vidu ima činjenica da se nesretni Borislav, odavno pretvorio u sve ono protiv čega je nekada pevao a zbog čega smo mu se divili izgleda da je patriotizam, a on se ovde oduvek merio brojem nula, zaista poslednje utočište hulja. Verovatno će tako sutra i pribojski stihoklepac Mikals Kaloserović tvrditi kako je morao da poetski pljuje po nedavnom opozicionom mitingu u prestonici. Ali da se razumemo, malo li je, na ovu cikovinu, nameštenje u EPS-u. a Samo nije pribojski stihiklepac od juče pa je stoga brže bolje sklonio svoje stihoklepanje sa društvenih mreža svestan da će to neko zapamtiti i setiti se sutra kad blagoglagoljivi Mikals odluči da se prišljamči uz neku novu vlast.

Da Vas podsetimo:  Ko još nije poludeo…

Ali ako to opravdanje koje se svodi na – morao sam – ponovo bude uvaženo kao i onda kada u Srbistanu nije osvanuo 6. oktobar, onda smo ga kako je to stihoklepao bard Mikals, zaista i džaba krečili.

Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net

2 KOMENTARA

  1. RTB BOR SPREGA SA POLITIKOM!

    Blagoje Spaskovski, poznatijeg kao Sosa nije bio samo bahati direktor RTB Bor, već je bio i bahati vlasnik smrti i života Bora. On je vedrio, a više oblačio i navlačio mržnju, kriminal, nepotizam, klimoglavstvo, šlihteraj, podaništvo. On nije bio usamljeni preletač, već poslušni i doslušni saradnik svih vlasti u Srbiji od komunizma do napredne partokratije. Sve što je radio, uradio je zajednički sa vlastima, pogotovu sa Dinkićem, Tadićem i na kraju ΛV. Uz njihovu punu podršku RTB Bor je doveden do ambisa propasti i što pre dat kinezima. Koji bijući glavu sa RTB Bor-om, a sada Ziđin, izbili su na periferiji i nenadmašnog Spaskovskog, koji je prvi puta na margini događaja. Do dolaska Kineza, RTB Bor je gomilao gubitke i niske tehnološke efikasnosti, a mediji su opterećivani nepostojećim rekordnim uspesima, profitima i proizvodnjom bakra. U suštini era Sose je opterećena širokom listom njegovih krimogenih nedela je dugačka: od promašene investicije, ne u novoj topionici, već u novoj peći i fabrici sumporne kiseline (jer su samo one nove investicije, ostalo je već postojeće), do niza neumesnih verbalnih napada na oponente i zaposlene u RTB-u. Umesto profiti, država je upumpavala po stotinu miliona evra godišnje u “bunaru” zvani RTB Bor. Da li će najveći akter malverzacija, krađa zlata, bakra, srebra i para osetiti (ne)pravdu zakona, ukoliko mu dozvole mentori, videće se?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime