Imenovanje Draškovićeve – velika sramota!

0
871

Vlada Srbije se ruga srpskom rasejanju

Izvesna Slavka Drašković, koja slovi kao bivši šef beogradske ispostave Kongresa srpskog ujedinjenja, imenovana je za šefa Kancelarije za dijasporu. Time su nove srpske vlasti na najgori mogući način ignorisali vapaje koji su nedeljama stizali iz srpkog rasejanja. Desilo se ono protiv čega je bio dobar deo srpske dijaspore, bez obzira u kom delu sveta se nalazila. Bukvalno, nijedna srpska organizacija u svetu (osim fantomske KSU) nije se oglasila makar sa jednom lepom reči za pomenutu damu.

Još pre mesec dana, kada su mediji u Srbiji nagovestili da bi Slavka Drašković mogla da bude imenovana za šefa Kancelarije, dolazile su opomene od naših ljudi iz inostranstva. Takva odluka srpskih vlasti ne samo da bi bila kontraproduktivna, već i ponićavajuća za srpsku dijasporu. Umesto da se ojača i ona veoma slaba veza između Srba u svetu i njihove matice, postaje još slabija.

Teško je shvatiti razlog zbog kojeg su se srpske vlasti odlučila na takav nerazuman korak, jer su svakodnevno dobijali, a nadamo se da su oni kojima je to posno čitali, na stotine protesta Srba sa raznih strana sveta. Svi oni su listom bili protiv toga da na čelo Kancelarije za dijasporu stane žena koja to ničim nije zaslužila. Dovoljno bi, čini se, bilo da su članovi srpske vlade čitali komentare čitalaca na portalima srpskih dnevnih listova, pa da odustanu od takve naopake zamisli. Na primer, jedan Dule iz Los Anđelesa, napisao je u komentaru na internet stranicama Novosti:

Nova vlast se ovde totalno obrukala. Ko vam je ovu „damu’ poturio? Da li znate ko je ona? Dijaspora o njoj ne zna skoro ništa. I to što se zna o njoj ružno je i neukusno. Zar opet, kao i „žuti“ da nam uvaljujete vaše „zaslužne kadrove“? Znate li koliko para Srbija dobija od dijaspore? Sa ovom „damom“ biće sve manje i manje. Ja vam to garantujem. I pitanje za g. Nikolića:“Zašto nas potcenjujete“? Kod toliko priznatih i uglednih ljudi u dijaspori, vi nam utrpavate nešto što niko ne želi.“

Da Vas podsetimo:  Onaj ko nema šta da kaže o Oluji, neka ćuti i o Srebrenici

Jedno od ključnih pitanja ovde je, ko zapravo stoji iza kandidature Slavke Drašković, osim centrale Kongresa srpskog ujedinjenja, odnosno Majka Djordjevića i Mirjane Samardžije, predsednika te organizacije? Da li je podrška Slavki Drašković došla i direktno od predsednika države Tomislava Nikolića i na osnovu čega? Ili od predsednika Vlade Srbije? Sumnjam da su se članovi vlade u ovom slučaju vodili interesima gradjana Srbije. Kolika je to sramota za Srbiju, nije potrebno posebno naglašavati. O tome o kakvoj se „srpskoj“ organizaciji radi dovoljno možemo saznati na sajtu Kongresa srpskog jedinstva:

1)    Najpre, na stranicama sajta uopšte nema srpskog jezika, osim na logotipu te organizacije (o tome je urednik i vlasnik Korena Nikola Janić u više navrata pisao). Dakle, otkuda nekome smelost da za sebe uzima pravo da zastupa srpske interese, i to tako što će u skoro u potpunosti gnoristi srpski jezik? Da li igde u svetu postoji ijedna organizacija, bilo koje etničke grupe na planeti, kojoj bi palo na pamet da ignorišu jezik svojih predaka i zemljaka?  Mislim da je to nemoguće pronaći, a jedini primer takve anacionalne bahatosti i bezobzirnosti jeste Kongres srpskog ujedinjenja. Zar zaista nismo imali bolje, nego da oni koji se stide svog srpskog jezika treba da predstavljaju Srbe?

2)    Na istom sajtu stoji uputstvo Srbima u Americi (opet na engleskom jeziku!) da se potrude da nekako privuku američke senatore i kongresmene da se priključe Srpskom kokusu.

Naime, pod naslovom  Eye on Washington (Pogled na Vašington) ti „srpski kongresmeni“ postavljaju pitanje: Is your Congressional Representative or Senator on the Serbian Caucus? I odmah na to odgovaraju (na engleskom naravno): „If your Senator or Representative has not joined the Congressional Serbian Caucus, your job as a Serbian American is to try to convince him or her to become one.“ Zapravo, u prevodu na srpski, to bi bilo: „Ako vaš senator ili kongresmen još nije postao član Srpskog kokusa, vaša obaveza kao Amerikanca srpskog porekla jeste da pokušate da njega ili nju (senatora ili kongresmena) ubedite da to postanu.

Da Vas podsetimo:  Filipu Davidu, odgovor

Ogroman novac odlio se iz srpskog budžeta upravo na organizaciju pomenutog Kokusa, a da Srbija i Srbi od  toga nikakve koristi nisu imali, osim dva ili tri jalova i besmislena nastupa Dena Bartona i dva jalova pisma upućena vladi u Vašingtonu iz kojih se nije moglo jasno videti koga takozvani Srpski kokus uistinu zastupa. Dakle, lobiranje koje je KSU za ogroman novac ponudio svojoj zemlji porekla, bilo je smišljena prevara od samog početka. Milione dolara koje su iz matice dobili za to da rade na popravljanju imidža Srbije u najmoćnijoj zemlji sveta, nekoliko čelnih ljudi u Kongresu srpskog ujedinjenja, bezobzirno je strpalo u svoje džepove.

3)    Ljudima u Srbiji, čini se, nije do kraja jasno kako funkcionišu „kokusi“ i kako se visoki američki funkcioneri pridobijaju. Jednostavno, u SAD treba da date novac nekom kongresmenu ili senatoru da podrži vašu zamisao (tamo se političari legalno mogu kupiti za novac). Zato je, na primer, i bilo moguće da članovi Srpskog  kokusa budu Ram Emanuel i Robert Veksler, koji su svojevremeno bili najžešći zagovornici bombardovanja Srbije.  Jedno izvesno vreme član tog „Srpskog kokusa“ bio je i kongresmen Denis Kučinić, Hrvat.

O kakvoj se prevari tu radi, dovoljno je da se kaže da su gospoda iz KSU i „prijatelji KSU“ Jelena  Vukićević,  Olga  Danilović,  Veselin  Sjekloća,  Jasmina  Vujić, prota  Dušan  Bunjević,  Ljiljana  Pantović,  Nena  Prica,  Jelena  McWilliams i Radivoje Petrović još davne 2004. godine išli u posetu brojnim američkim visokim političarima, te da su pokušali i Toma Lantoša da „vrbuju“ za srpsku stvar. Za razliku od Kučinića, Tom Lantoš (koji je najznačajniji zastupnik albanskih interesa u Americi) nije bio nimalo „učtiv“, već je tu KSU družinu najurio iz svog kabineta.

Da Vas podsetimo:  Ne okreći se, sine...

4)    Uostalom, da bi se shvatilo da KSU (Kongres srpskog ujedinjenja) ne postoji pune dve godine, sem na papiru i kao sredstvo za varanje svojih zemljaka u otadžbini, jasno govori njihov pomenuti sajt, koji nije ažuriran od 2010. godine. Poslednja vest tamo je iz decembra 2010. godine pod naslovom Corruption and Organ Trafficking (Korupcija i trgovina organima), kao i novinski članci iz 2010. godine preuzeti sa CNN-a, BBC-a i slično.

5)    Tu je i stranica pod naslovom Mesečni izveštaji, odakle se može videti da su u KSU, navodno, započeli nešto da rade u martu 2001. godine, kada je njihov informator uistinu izlazio svakog meseca. Od 2004, godine „mesečni“ izveštaji su se sve ređe pojavljivali, da bi sasvim prestali da se publikuju od leta 2010. godine.

Posle obraćanja „Korenima“ upoznat sam sa time da će gospodin Janić, iz privatnih razloga, verovatno kasniti neki dana sa nastavkom njegovog teksta. Želim da mnogi posetioci portala www.koreni.rs, www.vaseljenska.com i drugih koji objavljuju njegova pisanja, što pre pročitaju nastavak. Pridružujem se npisanom od jednog gospodina u njegovom komentaru na sajtu Vaseljenska TV gde je napisao: „Očekujem, nastaviće se“…

L. Petrović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime