Incident između ekipe Kurira i glumice Danice Maksimović: Neizbežne posledice letnjeg paparaco lova

0
500

Foto: Marco van der Laan / FlickrKurir je u četvrtak objavio kako je glumica Danica Maksimović udarila novinarku tog lista. Navodno, ekipa Kurira je na plaži na Adi Bojani zatekla glumicu i njenog supruga i fotografisala je „kao javnu ličnost na javnom mestu“. Već u petak ujutru na naslovnoj strani Kurira su (za kaznu?) objavljeni snimci nage glumice, kojoj su samo genitalije i grudi vizuelno kamuflirani

Uz nadnaslov „Skandalozno ponašanje glumice“, Kurir je u popodnevnim satima u četvrtak, 21. jula, objavio kako je Danica Maksimović udarila novinarku tog lista. Navodno, ekipa Kurira je tog jutra na plaži na Adi Bojani zatekla glumicu i njenog supruga i pritom je fotografisala „kao javnu ličnost na javnom mestu“.

„Ona je zbog toga, uz podršku obezbeđenja, napala našu ekipu, grubo udarila novinarku preko usta i razbila joj telefon“, piše redakcija. Nakon toga, na naslovnoj strani izdanja Kurira od 22. jula objavljeni su snimci nage Danice Maksimović kojoj su samo genitalije i grudi vizuelno kamuflirani.

Nasilje je kažnjivo i protivno zakonima ove države (a i Crne Gore, gde se sve dogodilo) i zbog toga bi glumica trebalo da snosi posledice. Isto se odnosi i na komentare pojedinih čitalaca da novinare Kurira „treba pobiti“.

Ali, ovde je ipak važnija činjenica da je Danica Maksimović imala isto onoliko prava da udari novinarku, koliko je i novinarka imala prava da je snima na nudističkoj plaži. Kršenje prava bilo je obostrano i u ovom slučaju bilo bi zaista nepošteno da se lavina osuda usmeri samo ka glumici.
Sužavanje pristojnosti

Kada je u pitanju fotografisanje javnih ličnosti, urednici tabloida horski ponavljaju mantru da je pravo na privatnost javnih ličnost ograničeno u odnosu na isto to pravo „običnih“ ljudi. Na to se – sasvim očekivano – u ovom slučaju poziva i glavni urednik Kurira Ratko Femić.

„Najbolji su mi oni koji se kao zgražavaju nasilja, a opravdavaju postupak Danice Maksimović jer joj je novinarka ugrozila privatnost. Pravo na privatnost javnih ličnosti mnogo je uže od prava na privatnost običnih građana. Glumica je bila na javnom mestu i nije fotografisana u svom kupatilu. Tabloidi svuda u svetu love javne ličnosti i fotografišu ih u raznim situacijama“, napisao je Femić na Fejsbuku.

Obostrana krivica

Nasilje je kažnjivo i protivno zakonima i zbog toga bi glumica trebalo da snosi posledice. Isto se odnosi i na komentare pojedinih čitalaca da novinare Kurira „treba pobiti“. Ali, Danica Maksimović je imala isto onoliko prava da udari novinarku, koliko i novinarka da je snima na nudističkoj plaži. Kršenje prava bilo je obostrano, pa bi bilo nepošteno da se lavina osuda usmeri samo ka glumici

Urednik Kurira i njegove kolege koje ovom pričom pravdaju sve što rade, samo su delimično u pravu. Da, javne ličnosti više su izložene sudu javnosti, odgovornost im je veća i samim tim nemaju onoliko prava na „svoj život“ koliko ih ima neko NN lice.

Da Vas podsetimo:  Medijska pismenost kao brana „toksičnim” medijskim sadržajima

S druge strane, koliko god poznate ili važne bile, javne ličnosti ipak su samo ljudi kojima nekakva elementarna prava moraju biti garantovana. One svakako nisu osobe koje bi bilo ko smeo da „lovi“ (?!), a ljudska prava trebalo bi da imaju i kada izađu iz svog kupatila.

Nakon pogibije princeze Dajane, koju su u avgustu 1997. u smrt oterali paparaci jureći je „kao javnu ličnost na javnom mestu“, o tome se izjasnila čak i Parlamentarna skupština Saveta Evrope na sednici posvećenoj upravo pravu na privatnost javnih ličnosti.

Zaključeno je da države potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima moraju svima da garantuju pravo na privatnost, jer tačka 8 te konvencije decidirano navodi kako „svako ima pravo na poštovanje svoje privatnost i svog porodičnog života, doma i prepiske“.

To je pravo ograničeno ne u slučaju glumica, pevaljki i starleta, kako ovde obično pokušava da se dokaže, već samo i isključivo u „interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih“.

I Kodeks novinara Srbije je tu potpuno jasan. U prvoj tački Poglavlja 7 tog dokumenta navodi se da „novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“, kao i da je „pravo na privatnost suženo kada je reč o javnim ličnostima, a posebno nosiocima javnih funkcija“.

Da bilo jasno šta to „suženo“ zapravo znači, u uputstvima i smernicama Kodeksa sugeriše se da su „javne ličnosti unapred svesne da im je pravo na privatnost donekle ograničeno, ali to istovremeno ne znači da mediji mogu da ga krše bez ikakvog razloga i objašnjenja“.

Konačno, kaže se i da se podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju samo ukoliko „imaju direktne posledice na više ljudi, ukoliko su u suprotnosti s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa“.

Ukoliko se vratimo na slučaj Danice Maksimović, jasno je da njeno nago telo ne spada u situacije koje mogu da se pravdaju ovakvim argumentima.
Kako je „svuda u svetu“

Drugi omiljeni urednički argument – kojem nije odoleo ni kolega Femić – jeste onaj da se sličnom delatnošću bave i svetski tabloidi. I u pravu je. Zaista se bave: fotografišu, objavljuju pisma, neproverene informacije… Jedina bitna razlika između njih i njihovih srpskih „rođaka“ jeste u tome što svetski tabloidi za skoro svaki takav tekst i fotografiju pošteno istresu novčanik na sudu. Radi se, naime, o uređenim državama u kojima se nezavisnost sudstva ne dovodi u pitanje, u kojima sudski procesi ne traju decenijama i u kojima zbog toga javne ličnosti imaju volje i želje da se sude.

Da Vas podsetimo:  Javni servisi u Srbiji bez informacija od interesa za javnost

Kada su u pitanju naši „poznati“, teško je od njih očekivati da veruju u sudsku pravdu, a možda još teže da plate advokate i upuste se u dugotrajnu bitku koja će ih na kraju možda i mnogo koštati. Njima je preostalo zapravo samo jedno: da čekaju da se buka stiša, da se fotografije zaborave, a da tračeve o njihovom životu zamene tračevi o nekom drugom. U tom smislu, nije teško razumeti zašto je Danici Maksimović pao mrak na oči i zašto je uradila ono što sebi ipak nije smela da dozvoli.

Kodeks

U smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije kaže se da se podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju samo ukoliko „imaju direktne posledice na više ljudi, ukoliko su u suprotnosti s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa“. Jasno je da nago telo Danice Maksimović ne spada u te situacije

Inače, „svuda u svetu“ poznat je i slučaj posle kojeg – kad se radi o pravu na privatnost javnih ličnosti – ništa više neće biti isto.

Princeza Karolina od Monaka fotografisana je u restoranu, u vožnji biciklom s decom i na plaži (da ne zaboravimo – to je opet „javna ličnost na javnom mestu“) i te su fotografije u periodu od 1993. do 1997. objavljene u više nemačkih listova. Ona ih je tužila, ali su tamošnji sudovi odlučili da Karolina, zbog činjenice da je javna ličnost, mora donekle da toleriše mešanje medija u njen privatni život.

Slučaj je 2000. godine završio pred Evropskim sudom u Strazburu koji je 2004. zaključio da je Karolina u pravu i da „poštovanje privatnosti mora biti u ravnoteži s pravom na slobodu izražavanja“.

Konstatovano je takođe da su fotografije sadržale „veoma lične ili čak intimne informacije“, a posebna pažnja posvećena je činjenici da su „obično fotografije objavljene u tabloidima snimljene posle dugog i neprestanog dosađivanja medija i mogu kod osobe izazvati veoma jak osećaj mešanja drugih u njen privatni život ili čak i osećaj progona“.

U obrazloženju odluke kaže se i da javnost nema legitiman interes da zna gde se princeza nalazi i kako se ona ponaša u svom privatnom životu.

Da Vas podsetimo:  Za Radoicu Milosavljevića i porodicu Bratislava Gašića milioni iz budžeta

„Čak i ako takav interes javnosti postoji, kao što postoji komercijalni interes časopisa da objavljuju te fotografije i članke, u ovom slučaju ti interesi moraju, prema mišljenju Suda, izgubiti prioritet pred pravom podnosioca predstavke na delotvornu zaštitu njenog privatnog života.“

I u ovoj presudi, baš kao i u većini svetskih medijskih kodeksa, pravi se razlika između osobe koja nije na zvaničnoj državnoj funkciji i nema uticaj na život ljudi, i političara i funkcionera čija se privatnost takođe može narušavati samo u izuzetnim slučajevima – kada je, na primer, u suprotnosti s onim za šta se dotični političar zalaže.

Ako je, recimo, političar izgradio karijeru na homofobnim tezama, a uhvaćen je „in flagranti“ sa svojim dečkom – to je svakako informacija koja je u javnom interesu. Ali, ako se isti taj političar kupa na Adi Bojani bez kupaćih gaća – Kurir, baš kao ni bilo ko drugi na svetu, nema pravo da mu narušava privatnost.
Zločin i kazna

Ono što u ovom slučaju posebno brine jeste najava da će Danica Maksimović ekspresno platiti za ono što je uradila.

„Da nije bilo ovog incidenta, fotografija glumice prošla bi skoro neprimećeno. Fotka na nudističkoj plaži. Čudna mi čuda. Ovako, uz nasilje i pretnje, zaslužila je mesto u izlogu. Nema opravdanja za nasilje“, napisao je Femić na Fejsbuku. Onlajn izdanje Kurira obznanilo je da će objaviti sporne fotografije i to se konačno i dogodilo u izdanju od 22. jula.

Sporni snimci prevazilaze granicu dobrog ukusa, školski su primer kršenja Kodeksa novinara Srbije i prava su bruka ne samo za Kurir već i za srpsko novinarstvo uopšte.

Podrazumeva se da bi ove fotografije i inače bile objavljene. Kurir, kao uostalom i drugi tabloidi, već danima izveštava s crnogorskih plaža i meri grudi, kukove i stomake javnih ličnosti, zavlači im se pod suncobrane i među noge dok plivaju. Međutim, kada se nagovesti kako je Danica Maksimović „zaslužila mesto u izlogu“, to prevazilazi uobičajene letnje reportaže i najviše liči na odmazdu – ti si nas udarila, a mi ćemo te zato „izložiti“.

Nasilju nad privatnošću „javne ličnosti na javnom mestu“ i posledičnom nasilju nad novinarima koji „samo rade svoj posao“, tako se pridružilo i nasilje onih koji imaju medijsku moć nad onima koji su se usudili da je dovedu pod znak pitanja – iliti, nasilje tabloida nad onima koji su mu se zamerili.

A to tako poznato i zlokobno zvuči.

Tamara Skrozza

Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime