Dok Srbija «proverava» sporazum sa Rusijom, njeni susedi povećavaju kupovinu ruskog gasa
Dok pojedini predstavnici vladajuće elite u Srbiji u znoju lica «proveravaju» okolnosti potpisanog energetskog sporazuma sa Rusijom iz 2008. godine, njihovi pragmatičniji susedi u regionu centralne i jugoistočne Evrope ne obraćaju pažnju na prošlost, nego na budućnost. Ne želeći da ostanu (ili postanu) taoci antiruskih geopolitičkih igara Vašingtona i Brisela, oni aktiviraju uzajamne odnose sa Rusijom u cilju obezbeđenja sopstvenih nacionalno-državnih interesa – u tom smislu i u oblasti energetske bezbednosti.
Po tom pitanju u vom trenutku Mađarska igra najaktivniju ulogu. Pre nekoliko dana mađarske vlasti su postigle sporazum sa ruskom kompanijom OAO «Gazprom» o povećanju obima isporuka gasa radi popunjavanja podzemnih skladišta gasa u zemlji. Prema rečima Viktora Orbana, šefa mađarske vlade, on je pregovarao sa Aleksejem Milerom, rukovodiocem «Gazproma» i ruska strana se saglasila sa dopunskim isporukama gasa u narednim nedeljama.
«Nama trebaju veće količine gasa u narednom periodu kako bi povećali rezerve. I mi ćemo te količine dobiti» – istakao je premijer Mađarske. (1) Po podacima Mađarske strane, nacionalna skladišta gasa popunjena su sa svega 61%, pa zbog toga povećanje uvoza iz Rusije ne bi trebalo da izazove nikakve probleme.
Međutim – problemi su iskrsli, i oni su povezani sa reversnim isporukama gasa Ukrajini. Kao što je poznato, donedavno su se te isporuke ostvarivale preko Mađarske, Poljske i Slovačke. Prema podacima kompanije «Ukrtransgaz», isporuke Ukrajini sa strane EU od početka godine iznosile su oko 2 milijarde kubnih metara gasa, što je više za trećinu u odnosu na period januar-septembar 2013. godine. Međutim, sa približavanjem zime u Evropi su se zamislili o usklađenosti sličnih isporuka sa sopstvenim nacionalnim interesima. Mađarski operator gasno-transportnog sistema, kompanija FGSZ, od 25. septembra je prestala sa isporukama gasa Ukrajini na neodređeno vreme, objasnivši to porastom unutrašnje potrošnje. «Razlog zaustavljanja bilo je povećanje obima potražnje od strane sistemskih potrošača, koji znatno prevazilaze snabdevanje» – izjavili su u kompaniji: «Da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i kako bi se održao balans u mreži, bilo je potrebno promeniti pravac gasovoda i prilagoditi ga tako da on radi na snabdevanju domaćeg tržišta». (2)
U Kijevu su to odmah proglasili politički motivisanim potezom i optužili su Budimpeštu da mađarska strana nije navela ni jedan valjan razlog za prekid isporuka. Ipak, kasnije su i Andrej Moboljev, šef kompanije «Naftogaz Ukrainы» i predstavnica Evropske komisije Sabina Berger bili prinuđeni da priznaju da je smanjenje isporuka stvarno izazvano odlukom mađarskih vlasti da povećava rezerve gasa. (3)
Međutim, revers ruskog gasa u Ukrajinu za EU je opterećen ne samo direktnim gubicima gasa. Kako je Akeksandar Novak, ruski ministar energetike ovih dana istakao u intervjuu za nemački časopis Handelsblatt, sporazum koji je Rusija potpisala sa zemljama EU ne predviđa reeksport gasa. «Mi ne nameravamo da odstupamo od reči iz ugovora, svi obimi gasa koji su ugovorom predviđeni, biće obezbeđeni. Uzgred, sadašnji dokument ne predviđa reeksport. Nadam se da će se naše evropske kolege sa uvažavanjem odnositi prema ranije postignutim sporazumima, samo to može biti garancija neprekidnog snabdevanja evropskih potrošača ruskim gasom» – istakao je ministar. (4)
Jasno je da u nastaloj situaciji Evropljani odustajanjem od produbljivanja saradnje sa Rusijom stavljaju pod rizik svoju energetsku bezbednost, uvučeni u geopolitičke igre i gasne spekulacije oko Ukrajine. Jedino tako možemo oceniti težnju da se krene u konflikt sa ključnim isporučiocem energenata na evropskom tržištu. Evo nekoliko činjenica kako bi rekli «iz prve ruke», o stvarnoj ulozi Rusije u obezbeđenju energetske bezbednosti Evrope – iz izveštaja predsednika uprave OAO «Gazprom» Alekseja Milera:
«Koncern «Gazprom» je tokom 2013. godine isporučio u Evropu i Tursku 162,7 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. To je rekord koji u čitavoj istoriji sovjetske i ruske industrije do sada nije postignut.
U odnosu na prošlu godinu mi smo uvećali isporuke u Evropu za 16,3%. Ovaj rezultat mi smo demonstrirali na fonu smanjenja obima isporuka drugih dobavljača: Katara – za 20,7%, Nigerije – za 38%, Alžira – za 19%, Velike Britanije – za više od 6%, Norveške – za skoro 5%. Mi smo uspeli povećati obim izvoza bez obzira na smanjenje potrošnje gasa u Evropi, koje je u poslednje tri godine prosečno iznosilo 1,5% godišnje.
Na tržištima je rast biznisa u padu – pa je ovo rezultat na kome bi pozavidele mnoge energetske kompanije iz energetskog sektora. Šta je predstavljalo ključ uspeha? Odgovor je očigledan – to je naša doslednost u izboru prioriteta prilikom izgradnje strateških instalacija sa našim partnerima i potrošačima. Mi smo uspeli da iskoristimo magistralna sredstva za isporuku gasa i sistem trgovanja na osnovu dugoročnih ugovora. Mi smo uspeli da naše ugovore na vreme adaptiramo sa tekućim tržišnim uslovima. Istovremeno smo sačuvali njihove bazne principe, uključujući indeksaciju naftnih proizvoda.
Naravno, povećanje naših isporuka gasa u Evropu omogućilo je takođe i smanjenje sopstvene proizvodnje prirodnog gasa u evropskim zemljama i povlačenje tečnog prirodnog gasa iz evrope u Aziju. Ali mi smo uspeli da iskoristimo te okolnosti samo zbog toga što imamo dovoljno resursa i transportnu moć…» (5)
Međutim, u EU natavljaju sa ignorisanjem očiglednih činjenica i shvatanja sopstvene koristi. Ne čudi da je odluka vlade Mađarske da zaustavi reversne isporuke u Ukrajinu zajedno sa postignutim sporazumom sa Rusijom, ozbiljno zabrinula Brisel. Helen Kers, predstavnica Evropske komisije je «izrazila nadu» da će zemlje-članice EU ispunjavati odluke Saveta EU i omogućiti obezbeđenje reversnih isporuka gasa u Ukrajinu. (6) Međutim, u nastalim uslovima to je sve teže raditi.
Uoči nove runde pregovora o gasu između Rusije, Ukrajine i EU, američki nedeljnik The Newsweek je veoma ispravno definisao «cenu pitanja» za Evropljane. Prema svedočenju ovog izdanja, stanovnici EU «gledaju na svoje račune za energiju. Oni neće tolerisati prekid isporuka». «Jasno je da političari moraju uzeti u obzir ovu okolnost» – navodi The Newsweek mišljenje visokopostavljenog zapadnog diplomate koji je želeo da ostane anoniman, a koji «ima informacije o unutrašnjim debatama u EU povodom sankcija».(7)
A to znači da i druge zemlje EU poput Mađarske mogu da se zamisle o širenju saradnje sa Rusijom u oblasti energetike. Umesto da sa Moskvom govore jezikom sankcija ili ultimatuma – ili kao u slučaju sa Srbijom – jezikom politizovanih «inspekcija» iz prošlosti.
(1) RIA NOVOSTI 26/09/14 14:18 26.09.2014 14:19
(2) ITAR-TASS 26.09.2014 12:45
(3) DPA 261106 GMT Sep 14 26.09.2014 15:06
(4) http://www.minenergo.gov.ru/press/fold15/19938.html
(5) http://www.gazprom.ru/press/miller-journal/958680/
(6) INTERFAKS-UKRAINA 26.09.2014 15:14
(7) http://www.newsweek.com/2014/09/26/russia-may-get-cold-shoulder-europe-looming-gas-wars-272770.html
Petar Iskenderov
