Davno date preporuke Zaštitnika građana su više nego jasne i idu u smeru opšte lokalne depolitizacije.
Da se u zaštiti manjinskih prava u Srbiji drastično poboljšali, da je Srbija kroz zakonodavne okvire učinila mnogo dokaz je praksa, odnosno broj primljenih pritužbi kojima se od Zaštitnika građana traži zaštita manjinskih prava!? Svake godine je taj broj sve manji i manji, a saradnja s organima javne vlasti koji štite ta prava je bolja.
Prava nacionalnih manjina su, inače, jedna od pet zakonom propisanih oblasti posebne zaštite iz nadležnosti Zaštitnika. Preduslov za kvalitetno obavljanje navedene funkcije jeste specijalizacija u radu institucije koja se obezbeđuje određivanjem jednog zamenika i odgovarajućeg broja saradnika koji se neposredno bave poslovima zaštite, bilo da je reč o postupanju po pritužbama ili pokretanju postupka kontrole rada organa koji vrše javna ovlašćenja po službenoj dužnosti a na osnovu saznanja dobijenih iz medija i drugih izvora.( mišljenje je Roberta Sepija, zamenika Zaštitnika građana za nacionalne manjine)
Zato je i stav Zaštitnika građana jasan: da su zakonodavni okvir i standardi zaštite manjinskih prava u Srbiji visoki i da je prethodnih godina došlo do unapređenja korišćenja priznatih prava pripadnika nacionalnih manjina, koji se sve češće može čuti i od predstavnika međunarodnih organizacija. U prilog ovakvoj oceni ide i podatak o drastičnom smanjenju broja primljenih pritužbi iz godine u godinu…
Povećan je stepen izvršenih preporuka koje je Zaštitnik građana uputio nadležnim organima kako bi nedostaci bili otklonjeni i unapređena zaštita prava nacionalnih manjina, posebno u oblastima obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisama. Zasluge za takvo stanje dobrim delom pripadaju i nacionalnim savetima, koji se u praksi Zaštitnika građana sve češće pojavljuju kao podnosioci pritužbi. Međutim, i dalje ima dosta neizvršenih preporuka Zaštitnika građana, što ukazuje da stanje još nije zadovoljavajuće.
I pored drastično boljih zakonodavnih okvira na poboljšanju društvenog položaja i prava nacionalnih manjina, uočeni su praktični nedostatci o kojima Zaštitnik građana je govorio u više navrata.
Zabrinjavajuće je što se prilikom usvajanja zakona ne vodi računa o njihovoj međusobnoj usaglašenosti sa drugim zakonima, što otežava njihovu primenu ili je uslovljava postojanjem političke volje koja bi, inače, trebala da bude relevantna samo prilikom odlučivanja da li i kakav pravni propis treba da postoji. Zato mnogi i dalje u prvi plan stavljaju političku volju kao opštu klimu za sprovođenje donetih zakona…
Zbog toga primena zakona na lokalnom nivou zavisi od političke volje većine koja čini vlast, što po pravilu ima za posledicu povredu prava građana.
Najbolja ilustracija štetnosti takvog pristupa su pritužbe nacionalnih saveta kojima se ukazuje na nemogućnost vršenja zakonom dodeljenih im ovlašćenja zbog nepostupanja organa javne vlasti u višeetničkim lokalnim zajednicama po njihovim zahtevima, dok je u pozadini problema odsustvo političke saglasnosti oko pitanja koja postavljaju nacionalni saveti.
Zaštitnik građana je redovnim godišnjim izveštajima, kao i u drugim prilikama, isticao da je potrebno u što je moguće većoj meri depolitizovati pitanje izbora za manjinske samouprave.
Ukoliko se situacija ne promeni, samo u Srbiji biće moguće da uticaj politike stvori apsurdnu situaciju da u pojedinim opštinama, gde su pripadnici nacionalnih manjina većina i pri tom čine lokalnu vlast, izostane obavezna zakonska podrška i saradnja s nacionalnim savetom, koji predstavlja tu istu manjinu zbog pripadnost različitim političkim partijama.
Davno date preporuke Zaštitnika građana su više nego jasne i idu u smeru opšte lokalne depolitizacije.
Po njemu, nužna je depolitizacija samog rada manjinskih samouprava koje se staraju o kulturi, službenoj upotrebi jezika, obrazovanju i informisanju nacionalnih manjina. Praksa je pokazala da preveliki uticaj politike na rad i odluke u ovih tela nisu uvek u interesu građana. U izradi rešenja treba više da budu zastupljeni stručnjaci u navedenim oblastima.
Zbog svega rečenog, Zaštitnik građana očekuje pozitivne promene u pristupu državnih organa, odmah nakon završetka izbora i konstituisanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina! Oni treba da pokažu iskren interes da se otklone uočene nedostaci, sa ciljem integracije pripadnika manjinskih zajednica. Taj proces, osim uvažavanja međunarodno priznatih i primenjenih principa i standarda, mora da bude deo državne manjinske politike, koja omogućava stalnu ocenu dostignutog i dijalog o problemima i daljim koracima za njihovo prevazilaženje.
Ništa manje važan jeste preventivni i edukativni rad Zaštitnika građana na unapređivanju prava pripadnika nacionalnih manjina kroz stalne posete i saradnju sa višeetničkim lokalnim zajednicama, kao i saradnju sa nevladinim organizacijama, organizovanje stručnih rasprava, istraživanje problema od značaja za zaštitu i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, pisanje izveštaja i publikacija.
E.E.
Izvor: embargo.rs
