Postoji mnoštvo naličja zla koje predstavlja takozvana Islamska država, džihadistička suntiska organizacija koja ratuje na prostoru Sirije i Iraka. Od nedavno se za nazivanje ovog masovnog terorističkog pokreta koristi termin DAEŠ, što predstavlja akronim, sačinjen od početnih slova ranijeg naziva na arapskom jeziku – al-Davla, al-Islamija fil Irak va al-Šam, što je za njene pripadnike pogrdan naziv.
Bilo kako da se oslovi ID, to ne umanjuje opasnost koju ona predstavlja za celokupan savremeni svet. Njeno postojanje u 21. veku ugrožava celokupno čovečanstvo, a svetska javnost se istovremeno zgrožava od zločina koji ovi džihadisti vrše nad nedužnim civilima i zarobljenicima, i paralelno s tim odbija da prihvati postojanje tolikog odsustva razuma.
S obzirom na uspehe džihadista na Bliskom istoku i stepen razaranja koji oni ostavljaju za sobom, postavlja se pitanje – ko pobeđuje u tom ratu? Kako ističe ambasador Miloš Strugar: ,, Osnova uspeha ID ukorenjena je u njenom motou kojim se njene jedinice vode. A on je – ,,Opstati i širiti se“, što je u suprotnosti sa principom – ,,Degradacija i uništavanje“, koji zastupa američki predsednik Barak Obama.“ Upravo ova razlika učinila je da broj džihadista na prostoru Sirije i Iraka svakodnevno raste. Talas radikalnog islamskog terorizma pojavljuje se u nekoliko oblika. Razvija se putem društvenih mreža, povezan je sa međunarodnim kriminalom, ponekad se dešava da pojedinci, takozvani ,,usamljeni vukovi“, sami vrše terorističke napade na javnim mestama u velikim evropskim gradovima. Podsredstvom migracija, teroristi prelaze na teritoriju Evrope i postaju ,,spavači“ – džihadisti koji ne započinju delovanje čim se pojave u evropskim metropolama, već čekaju da za to dobiju nalog i tačno vreme i kordinate, koje će im uputiti njihove vođe. Ti trenutno neaktivni teroristi su najveća opasnost po bezbednost Evrope, jer se nikada ne zna tačno mesto, ni trenutak kada će oni izvesti teroristički napad. S druge strane, evropski muslimani, koji su rođeni i odrasli na Zapadu, koji su se tamo i školovali, su ciljna grupa za regrutovanje u redove Islamske države.
Salafi i Vahabi terorizam opstaje i razvija se i zbog nesloge koja vlada među članicama Evropske Unije, NATO-a i zemalja sa Istoka, koja je prouzrokovana različitim stavovima prema ratu u Siriji. U Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija, često dolazi do sukobljavanja po pitanju odnosa prema predsedniku Sirije, Bašaru el Asadu i njegovoj vladi. Dok Ruska Federacija otvoreno podržava aktuelnog lidera na sirijskoj političkoj sceni, EU, NATO i SAD kritikuju takav režim i vojnu pomoć koju pruža Moskva, direktnom vojnom intervencijom Vazdušno-kosmičkih snaga RF na teritoriji Sirije. Za to vreme, teroristi koriste raskol koji vlada u svetskoj javnosti i pronalaze nove žrtve, razaraju sledeća naseljena mesta i ruše značajne verske i kulturne spomenike.
Ambasador Miloš Strugar, je u svojem obraćanju na međunarodnoj konferenciji objasnio šta predstavlja snagu ratovanja DAEŠ-a. Pre svega, za njene pripadnike, smrt je ultimativno žrtvovanje. Sledeći stub je nabavljanje naoružanja, koje pristiže iz Evrope i SAD-a. Zatim, teroristi veoma vešto vode psihološko ratovanje i njihovi stručnjaci za ovaj vid borbe su majstori propagande i zastrašivanja. U redovima džihadista vlada apsolutna poslušnost i vernost, iz čega se rađaju posvećenost i sloga, ali i umanjuje mogućnost da neko od boraca dezertira. Međutim, najjača snaga DAEŠ-a jesu njeni neograničeni resursi. Osim prikupljanja novca od lobija, donacija koje pristižu pre svega iz kolevke salafi i vahabi terorizma, Saudijske Arabije, džihadisti imaju visoke prihade od nalazišta nafte koja kontrolišu. Kilometarski konvoji cisterni se prostižu u nedogled. Oni transportuju naftu i prirodni gas na teritoriju Turske.
Kako se nositi sa DAEŠ-om i Al-Kaidom
Da bi se efikasnije pristupilo globalnom problemu porasta terorizma na Bliskom istoku, potrebno je pre svega razumeti ideološke korene i istorijske uzroke. Ono što je pre svega DAEŠ hteo da ukine, je sporazum Sajk-Piko, koji su 16. maja 1916. godine potpisale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske i Francuske treće republike, uz saglasnost Ruske Imperije, a koji se odnosio na definisanje njihovih predloženih sfera uticaja i kontrole na prostoru Severnozapadne Azije. Pripadnici DAEŠ-a nastoje da obrnu efekat ovog sporazuma i ukinu sve granice koje su njime dogovorene.
Drugi korak ka rešenju krize na Bliskom istoku je razumevanje džihadističkih pogleda na strane vojne intervencije na Bliskom istoku. Za radikalne islamiste, dejstva NATO-a i Ruske Federacije predstavljaju krstaške pohode protiv islama. Ovo dodatno legitimiše akcije terorista u očima muslimana na ratom zahvaćenim teritorijama i podstiče ih da ustanu protiv ,,stranih osvajača“ koji ugrožavaju njihovu veru. Možda je najbolji primer greške u analiziranju ideologije ekstremista, podrška koju su SAD pružile talibanima u Avganistanu, za vreme vojne intervencije Sovjetskog Saveza u toj zemlji od 1979. do 1989. godine. Američki vrh je mislio da će naoružavanjem i obučavanjem pobunjenika proterati vojsku SSSR-a sa teritorije Avganistana, a onda ovladati tim prostorom. Međutim, kada su se Sovjeti povukli, Amerika nije postala novi vladar, već su talibani ustali u borbu protiv njenih snaga. Vašington nije razumeo, da borci koji su proterali jednog stranog protivnika, neće dozvoliti da njihovu zemlju zaposedne drugi, jer bi onda sav uložen napor u borbi za slobodu i sve žrtve, bili uzaludni.
Iz pomenute sovjetske, ali i američke intervencije u Avganistanu, ali i trenutne situacije u Siriji, treba ze izvući još jedna pouka – vojne intervencije su ograničene. Potrebno je sprovoditi operativne i taktičke akcije, a ne posmatrati rat kroz strategiju. Uz to, neobhodno je i pružanje pomoći lokalnim partijama.
Zaključci iz dosadašnjeg iskustva
Treba prihvatiti činjenicu da ne postoji vojno rešenje za Siriju i bliskoistočni region. DAEŠ će opstati jer on pre svega predstavlja ideju, koja se ne može uništiti vojno, već samo stvaranjem protiv ideje. Rat u Siriji nije civilizacijski, ali jeste sukob ignorisanja. Svet se mora ujediniti i naći zajedničko rešenje. Najvažnije saznanje je da su muslimani glavni protivotrov za DAEŠ. Oni su ujedno i najveće žrtve. Džihadisti čak ubijaju i sunitske muslimane koji ne podržavaju njihovu radikalnu ideologiju, iako je njihov pokret sunitski. Muslimani u Evropi moraju da se angažuju u borbi protiv DAEŠ-a, iako to sa sobom nosi veliki rizik za njih. Oni takođe moraju da osmisle alternativnu ideologiju, koja će poništiti radikalne ideale džihadista.
Jovan Mitrović
Vidovdan
