Iskustvo mame sa pedijatrijskim sestrama koje ‘ne čuju’ i izabranim lekarom…

0
1084

Juče, u Domu zdravlja ‘Zvezdara’… Majka Danijela iskreno o problemima sa kojima se susreću roditelji u Srbiji.

Ima sjajnih ljudi u svim profesijama. Isto tako ima i onih nervoznih, nezainteresovanih, neprijatnih, površnih, bez sluha i osećaja, bez želje da izađu u susret i pomognu, saslušaju.

Kada, na primer, neće da vam izađe u susret konobar, možete da ga izignorišete, ne počastite bakšišom, okrenete se i odete. Ali ako neće da vam izađe u suret i sasluša vas pedijatrijska sestra – to je onda veliki problem!

Sa problemom zvanim “izabrani pedijatar” nema ko se nije susreo, bar mi se čini. Verujem da praksa izabranog, porodičnog lekara funkcioniše u drugim zemljama, ali kod nas, kao i većina stvari koje preuzimamo od razvijenijih zemalja, ta praksa se primenjuje ofrlje, delimično i neadekvatno.

Nijedan roditelj ne može da zna da li će se njegovo dete razboleti u četvrtak popodne, a nepisano je pravilo da vaš izabrani lekar kada vam zatreba radi u suprotnoj smeni ili sa zdravom decom, ili tek od nedelje… Ako je slučaj hitan postoje šanse da vam, “kraljice sa prijemnog šaltera” progledaju kroz prste, ali ako slučajno radite u istoj smeni sa lekarom, putujete, putuje vam supružnik, nemate ko da vam pričuva dugo dete, samohrani ste roditelj ili imate bilo koji problem “drugog reda” – onda ste na “crnoj listi” pomenutih, uglavnom veoma neprijatnih pedijatrijskih sestara sa šaltera.

“Ne može! Vaš lekar sa bolesnom decom radi prekosutra prepodne!”

I nisam ja od onih roditelja koji se stalno žale i kojima stalno nešto smeta, ali ako se neprijatna situacija sa istim ljudima dešava stalno i svima, onda zaista nešto nije uredu.

U situaciji kada pitate na šalteru da vaše dete pregleda drugi lekar kada ono ne gori od temperature, možda (ali samo možda) u zdravstvenim ustanovama i imaju opravdanje da vas ne prime. Ali onda kada trčite sa posla da biste stigli kod izabranog lekara, desi se da ni onda ne možete da budete primljeni jer se od 19.15h knjižice više ne primaju, jer sestra žuri kući jer joj dolaze gosti, a onda vas njene koleginice ispituju do kada i gde radite i zbog čega ste tada došli i “videla sam kada ste ušli” i “gde ste vi do sada”, kao da ste došli namerno, njima u inat.

I one (sestre) stvarno ne razumeju zašto se nervirate kada će sada lepo da vam pregledaju dete u “Tiršovoj” jer su oni dežurni posle 20h.

Jasno je da niko ne vodi dete kod lekara jer tako voli, a još manje da ga ispituju, savetuju, ali i organizuju (jer oni znaju da vi ustvari možete da dođete prekosutra u 7 ujutru).

Takođe, većina ne dolazi kod lekra kog nije izabrao jer ga više voli, dolazi jer drugačije nije mogao da stigne.

Ali pedijatrijske sestre to ne čuju.

Bolni su podaci koji govore o tome koliko porodica iz različitih razloga živi u teškoj situaciji. Boli i činjenica koliko su ti ljudi nevidljivi u sistemu.

Ali ako ne spadate u grupu ugroženih, radite, imate porodicu, onda ste za sistem još nevidljiviji jer – “šta se vi žalite kada vama ništa ne fali”?

Ja se žalim jer ne želim da trpim gluposti (da ne upotrebim neku drugu reč)! A vi?

Mama Danijela
Izvor: yumama.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime