Vest da je Skupština Opštine Novog Pazara pokrenula inicijativu da ime stare škole „Rastko Nemanjić“ u selu Dojeviću, koja je postojala još u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca promene imenom arapskog suverena, uznemirila je ne samo građane ove opštine, već kulturnu i društvenu javnost. Islamizaija Raške oblasti se nastavlja nesmetano, kao i za vreme osmanske okupacije Srbije, tako i danas kroz institucije vlasti. I zvanična Srbija na to ćuti i žmuri.
Prošlost Raške obasti nastavlja se savremenim njenim životom, proces islamizacije nije završen. Najteža posledica turske okupacije Srbije su islamizirani Srbi isla-mizacijom promenjene svesti koji vekovima traže svoj nacionalni identitet jer nisu prihvatli ni turski ni srpski ni drugi nacionalni identitet već hoće neki novi islamski nacionalni identitet, da ne bude ni evropski, ni srpski, ni turski, a opet da baš to bude. Niko njima ne brani da budu ono što oni žele, ali ne na štetu srpske istorije, kulture, tradicije.
U Srbiji je davno uvedena politička praksa da svaki režim briše baštinu prošlih vremena uvodeći nove kategorije vrednosti i menjajući svest savremenicima novm izrazima, novim navikama i ponašanjem, kulturnom praksom i drugim sadržajem življenja, redovno promenom imena ulica, trgova, institucija. Tako smo imali svoj komuistički identitet sa komunističkom svešću umesto hrišćanskog, svetosavskog. U Raškoj obasti islamizirani Srbi su uvek bili na granici tih promena, držali se i promena i islamske doktrine, ali uvek ostajali u onom duhovnom miljeu koje im je donela turska okupacija. Ta kolebanja nisu im dozvolila da učvrste svoju nacionalnu svest i formiraju svoje nacionalne identitete pa su ekstremno lutali tako da danas ludo ginu na Bliskom istoku ratujući za neku islamsku državu bez jasne predstave o toj nazovi državi. A uvek su nastojali da svoj islamski sadržaj prošire i učvrste bojeći se da ne izgube i taj oslonac pod nogama. Najveću opasnost su videli u savremenoj državi u kojoj su oni trenutno živeli, a pre njih živele generacije njihovih predaka. To jeste bila i pokazala se kao opasna i štetna zabluda jer nikako nisu nalazili svoj mir u potpuno normalnim uslovima življenja, uvek sumnjajući da se iza nečeg krije neka nejasna opasnost. To je bio generator njihovog nacionalizma i klima lakog kolaborcionizma sa svim neprijateljima Srbije, što je ogromna šteta i njihova i Srbije.
Pre jednog veka se oslobodila Raška oblast turske okupacije, islamizirani Srbi su svi pošli za turskom vojskom u polačenju, ali ih je vratio general Mihailo Živković da se žene i deca ne mrznu kod svojih domova koje su ostavili. Ni danas muslimani Raške oblasti ne prihvataju istorijsku činjenicu da ih je Srbija oslobodila turske okupacije, već smatraju da su izgubili svoju državu i da žive pod srpskom čizmom. To je takoreći juče javno govorio muftija, tako misle mnogi muslimani Srbije i čvrsto se drže islama kao da će ih on zaštiti od svega što im se ne sviđa. Niko ne ugrožava muslimane Srbije, njihovo nepoverenje i strepnja su nerealni, ali to im je podsticaj da se organizuju i koncentrišu na nacionalnoj osnovi i uporno se drže nekih ostataka turske okupacije. Iako ih je manje od dve stotine hiljada fiksirali su svoje opredeljenje u stvaranju svoje države pod imenom „Sandžak“ koristeći neznanje građana Srbije kao da je to ostatak turske države u Srbiji, a ne samo turski administrativni pojam. U tom cilju imaju svoj zvanični program koji realizuju kroz „svoju vladu“ Bošnjačko nacionalno veće, smislili su svoj grb, zastavu, državne praznike, nacionalne nagrade, organizovali sve kategorije društva, osnovali svoje institucije prosvete i obrazovanja, socijalne zaštite, nsguju orfijentalnu arhitekturu, izgradili sistem društvene infrastrukture, izmislili svoj ,,bosanski jezik“ jezik, odabralli Bosnu za svoju matičnu državu, osvojili vlast u skro svim lokalnim samouprvama Raške obasti, korak po korak suptilno brišu tragove Nemanjićke baštine, vežu se za islamske države, životnom prostoru daju islamski imidž, idu toliko detaljno da verske obrede obavljaju na otvorenom trgu u Novom Pazaru desetinom hiljada učesnika (ramazansku večeru), postali su vlasnici svih medija, promenili su sva geografska imena u Raškoj oblasti u turska imena (naselje Crkvine zovu Kadiluk), običaji i ponašanje im je posebno, tursko-islamsko, stalno se podsećaju na feudalno robovski, turski, okupatorski režim kad su mnogi bili turski feudalci, Srbi Raške oblasti su marginalizovani, bez ekonomske i političke snage (dva Srbina odbornika u Skupštini Novog Pazara), masa Srba se iselilo, ima napuštenih srpskih sela bez ijednog stanovnika, jer komunistički sistem u opštinama je bio organizovan tako da Srbi nisu mogli sebi da obezbede normalan i pristojan život, čak svest preostalih Srba je tako promenjena da se polako identifkuju sa muslimanima, žive u podsvesnom osmanskom strahu.
Ovaj proces i dalje teče, islamski nacionalizam u Raškoj oblasti se realizuje kroz državne isntitucije vlasti, Srbija nema puni suverenitet u Raškoj obasti, decenijama pa i danas država provodi oportunistiku politiku prema islamskom pokretu na štetu i Srba i države Srbije. Promena imena stare škole „Rastko Nemanjić“ u Dojeviću kod Novog Pazara koju je osnovala i izgradila još Kraljevina SHS, samo je deo tog programa i procesa stvaranja islamske države u Raškoj oblasti. Veoma je indikativno da se vremenski poklapa odluka opštinske uprave u Novom Pazaru sa izborom predsednika Odbora za nauku, provetu i komunikacije Skupštine Srbije. Ili je slučajno ili samo nestrpljenje zbog jake želje. Bilo kako bilo, Srbija mora zaustaviti islamsku paranoju u Srbiji ako hoće da opstane. Nacionalne manjine u Srbiji uživaju sva prava i blagodeti države Srbije i nikako ne smeju seći granu na kojoj sede.
Dobrosav Nikodinović
vidovdan.org
