Ispovest podoficira Blagojevića: Plansko uništavanje Vojske Srbije

Našoj FBR redakciji se početkom 2015 obratio, „ražalovani“ podoficir Vojske Srbije, stariji vodnik Ivan Blagojević. Nakon 10 godina službe, u decembru 2008, naredbom tadašnjeg načelnika generalštaba generala Zdravka Ponoša, Ivanu je potvrđena presuda nižeg vojnog disciplinskog suda iz avgusta iste godine, o kaznenoj meri gubitka službe.

Formalno obrazloženje za izricanja ovakve teške pravno-disciplinske mere je bilo navodno odbijanje stražarske službe 24 aprila 2008 (koja se inače tretira kao borbena dužnost i u miru) i navodnog kršenje pravila stražarske službe 19 maja 2008. Prema navodima Blagojevića (koji je detalje svoje golgote, detaljno obrazložio u opširnom pismu našoj redakciji, i desetinama priloženih dokumenata) njegova „disciplinska eliminacija“ počinje još 2003 godine, dolaskom u Rumu novog komandanta oklopnog bataljona p.pukovnika I.D. Prema Blagojeviću, koji I.D. opisuje kao „ustašu i Titovog pionira“, novi komandant je otvoreno iskazivao netrpeljivost prema svakom izlivu srbskog rodoljublja!?

Ivan smatra da je dospeo na nezvaničnu crnu listu, ne samo svojih starešina, već i njihovih političkih sponzora, sredinom 2003 godine tokom službe u KBZ[1], kada su on i trojica drugih profesionalnih vojnika VS sprečili upad sedmorice šiptarskih „ilegalaca“ sa teritorije Kosova, i iste priveli u vojnu bazu. Reakcije međunarodne zajednice, pre svega Unmika, Unprofora, UN komisije za ljudska prava i tadašnjeg rukovodstva SRJ, kojom je predsedavao V. Koštunica su bile veoma negativne, i umesto da potencijalni šiptarski teroristi i na delu uhvaćeni šverceri ljudi, droge i oružja, budu krivično procesuirani- u stvarnosti disciplinski su kažnjeni Ivan i njegovi kolege. Trojica Ivanovih kolega su pod hitno vraćeni u bazu, dok je Ivan defakto proteran iz baze i odmah poslat nazad u Sremsku Mitrovicu.

Prema Blagojeviću, on je tada označen „personom non grata“ u KBZ, i u svim vojnim objektima u okviru zone su postavljeni posteri sa njegovom slikom i podacima, uz napomenu da je njemu tamo pristup strogo zabranjen. Ivan kaže da je još u toku navodnog suđenja šiptarskim ilegalcima u bujanovačkom sudu, ženi sudiji prećeno smrću od strane tadašnjeg predsednika opštine Bujanovac, koji je naravno bio albanske nacionalnosti.

Ovde je važno napomenuti, da je od osnivanja kopnene zone bezbednosti (KBZ) u junu 1999, pa do aprila 2008 („incidenti“ se i danas nastavljaju, ali pisac ovih redova, za ovu priliku poseduje jedino statistiku do 2008), ista bila poprište pravih ratnih sukoba i terorističkih napada od strane šiptarskih separatista i kriminalaca. Sa područja Kosova je u tom periodu izvršeno 75 oružanih napada i 47 terorističkih provokacija. Ubijena su tri pripadnika MUP-a, petorica su teško ranjeni, dok je takođe ubijeno i troje civila. Prema podacima Policijske uprave Prokuplje, najteži incidenti su se odigrali upravo 2003 godine, kada su šiptarski teroristi izvršili 16 oružanih napada na vojsku i policiju Srbije. Tada je izvršen i minobacački napad na vojnu bazu Dobrošin tokom kojeg je ranjen major Rahman Bandić. Ove podatke je bilo potrebno ponovo prezentovati našoj javnosti, da bi se „razumele“ nerazumne izdajničke odluke tadašnjeg vojnog i političkog vrha SRJ i države Srbije, prema pripadnicima vojske i policije Srbije (tadašnje SRJ) koji su rizikovali i gubili svoje živote da bi sprečili šiptarske terorističko-kriminalne aktivnosti u KBZ. Kao što vidimo u ovom konkretnom slučaju, šiptarski kriminalci su, pod političkim pritiskom „međunarodne zajednice“ i domaćih kvislinga na vlasti, oslobađani- doku su naši požrtvovani pripadnici vojske disciplinovani i proganjani na razne druge načine.

Nakon proterivanja iz KBZ, podoficiru Blagojeviću je saopšteno da je to urađeno radi njegove lične bezbednosti, zbog mogućnosti navodne „odmazde i osvete“. Međutim njegov povratak u matičnu vojnu bazu u Rumi je tek označio nastavak, ne samo disciplinskog i psihološkog progona, već je rezultirao u neke neobjašnjive „inicidente“, od kojih je jedan bio neobičan saobraćajni udes iz koga je pukom srećom izvukao živu glavu- 24 januara 2005 vozilo kojim je Ivan upravljao na putu Ruma-Stara Pazova je teško oštećeno u direktnom sudaru sa kamionom. Prema Ivanovim rečima, on je tada „igrom slučaja ili Božijom voljom ostao neogreban“.

Kao što je javnosti poznato, 2006 godine, tadašnji kvislinški režim oličen u V. Koštunici i B. Tadiću, počinje po nalogu evroatlantista da sistematski uništava vojni arsenal Srbije i Crne Gore, i planski degradira naše oružane snage. Još od 2004, na „lični zahtev“ Vlade SAD naš kvislinški režim je uništio 6.200 komada PA raketa tipa Strela, da bi narednih godina nastavili sa uništenjem preko 700 T55 tenka, kao i na hiljade drugih oklopnih i artiljerijskih sredstava, da ne spominjeno tone eksplozivnih sredstava i municije. Proces uništenja borbene tehnike i na druge načine degradiranja odbrambenog kapaciteta Srbije se nastavlja i danas, sve to pod budnom „nato supervizijom“…. Suvišno je napomenuti da je veći deo te tehnike bio u savršeno upotrebljivom stanju, i da se u svetu nijedna razumna država i njena armija ne bi dobrovoljno odrekli tako snažne odbrambene komponente svoje zemlje. Na primer, čak i Ruska Federacija i dan danas ima u borbenoj upotrebi tenkove T55.

aš sagovornik Ivan je bio lični svedok, i učesnik (protiv svoje volje) uništenja najmanje 400 komada borbeno upotrebljivih tenkova T55. Ivan Blagojević navodi da je njegov zadatak bio da „parkira“ na otvorenom tenkove iz tri oklopne brigade, sa teritorije Srbije. Njemu i drugim vojnicima VS je tada zvanično obrazloženo da se to radi „zbog planiranog remonta“ u kasarni Sremska Mitrovica.

Ivanu i drugim vojnicima i starešinama- srbskim rodoljubima, bili su čudni motivi takve operacije, tim pre što se kasarna u Sremskoj Mitrovici pretvorila, prema njegovim rečima, u „Sabirni Centar“ (čitaj groblje) za više stotina tenkova- dok bi jedino logično postupanje bilo te tenkove remontovati u fazama, u manjem broju, i u dužem vremenskom periodu. Namerno „parkiranje“ upotrebljivih tenkova i druge vojne tehnike na otvorenom prostoru, gde će biti mesecima izloženi surovim vremenskim elementima, je jasno ukazivalo da se ovde radilo o planskom uništavanju odbrambene moći naše zemlje.

Kvislinški režim i njegovi poslušnici iz vojnog „oficirskog kora“ VS su očigledno bili zabrinuti zbog moguće negativne reakcije većinskog rodoljubivog vojnog korpusa, te su u to vreme sve činili da sa „lica mesta“ uklone potencijalno nepoželjne svedoke i one koji bi pružili otpor takvim radnjama. Kao jedna od posledica takvog „udruženo-zločinačkog mentaliteta“ državnog vrha i izdajničkog oficirskog kora, podoficir Blagojević je naprasno poslat na 15 dana plaćenog godišnjeg odmora, iako je, prema njegovim rečima „već prethodno iskoristio oba dela“. Nakon odlaska „na odmor“ od svojih kolega je saznao da je „vojnim majstorima“ izdato naređenje da se tenkovima prvo iseku cevi, a potom da nastave komadanje „ostatka borbene tehnike“.

Mnogim prisutnim rodoljubima iz redova aktivnog sastava i civila na službi u vojsci, to je veoma teško palo. Mnogi su se javno bunili i negodovali. Blagojević navodi primer šefa tehničke službe (građanskog lica na službi u vojsci) iz Mitrovice, koji kratko vreme nakon konfrontacije povodom „planskog kasapljenja“ nacionalnog borbenog arselana, naprasno doživljava „srčani udar“ i umire. Slična sudbina je snašla još jednog starešinu iz susedne jedinice koji se takođe javno pobunio zbog ovakve kolosalne „veleizdaje“, i on takođe naprasno umire pod nerazjašnjenim okolnostima, navodi Ivan.

Blagojević nam je skrenuo pažnju da je prva žrtva imala 38, a druga 37 godina, i da su njihove smrti, po mišljenju njega i nekoliko drugih kolega, u najmanju ruku bile sumnjive. Blagojević ovim povodom direktno implicira p.pukovnika I.D., kao zaverenika koji je navodno stajao iza naprasne smrti ove dvojice vojnih stručnjaka. Šta više, on veruje da je I.D. putem „svoje agenture“ na neki način otrovao ova dva rodoljuba. Ivan kaže da je tim povodom vojna policija VS vodila istragu, ali da nisu našli nikakve dokaze kriminalnih radnji, i ceo slučaj su jednostavno stavili u „ad akta“.

Kao argument za svoje sumnje Blagojević navodi da protiv potpukovnika I.D. već postoji 41 krivična prijava za razna nedela, a da on ni po jednoj od tih prijava do sada nije krivično procesuiran. Naša redakcija u međuvremenu saznaje, da je potpukovnik I.D. (čiji identitet nam je inače poznat) u međuvremenu unapređen i prekomandovan u generalštab VS!?

Sredinom 2008, Blagojevića vojne vlasti šalju na psihijatrijski pregled, izlažu ga brojnim saslušanjima i disciplinskim raportima, da bi potom bio pozvan na disciplinski raport kod komandanta 1. Brigade KoV b.generala Đ.P. koji mu tom prilikom navodno preti „raznim merama“.

Kratko vreme posle „kafkijanskog raporta“ kod komandanta brigade, u julu 2008 Blagojevića izvode na disciplinski vojni sud u Novom Sadu, gde takođe dovode njegove pretpostavljene starešine, u svojstvu „nepristrasnih svedoka“. Tom prilikom je, nakon izricanja disciplinske mere gubitka službe, Blagojeviću omogućeno da uloži žalbu Generalštabu VS- što će samo odložiti, na nekoliko meseci, njegovu „kadrovsku egzekuciju“.

…28 decembra 2008, načelnik Generalštaba general-potpukovnik Zdravko Ponoš potvrđuje presudu nižeg vojno-disciplinskog suda, i u poslednjoj legalnoj istanci, naređuje „gubitak službe“ starijeg vodnika Ivana Blagojevića. Ivan, nakon 10 godina lojalne službe svojoj državi i narodu, biva praktično izbačen na ulicu i prepušten nemiloj sudbini…

www.facebookreporter.org

[1] Kopneno Bezbednosna Zona Vojske Srbije, formirana u pojasu severno od administrativne linije razdvajanja sa privremeno zaposednutom (od strane šiptarskih separatista i NATO okupatora) teritorijom AP Kosovo i Metohija

__________________________