Ispovest Romkinja koje su udate kao devojčice

1
503

Foto N1Prema dostupnim podacima u Srbiji je u 2015. godini sklopljeno više od 2.000 maloletničkih brakova. U Srbiji je ta pojava naprisutnija u romskoj populaciji, a stručnjaci kažu da su nejčešći uzroci za to loša ekonomska situacija, patrijarhalna tradicija i diskriminacija Roma.

Hašmet se živo seća svoje ženidbe. Tada je imao 20 godina, a njegova nevesta 15. Kaže, to je bio brak iz ljubavi.

“To je neka tradicija, šta ja znam. Petnaest, šesnaest godina, ženimo se, udamo se i šta ja znam. Da budem iskren, ja sam se jednom oženio, imam svoju decu, svoju unučadi, ne treba meni drugo ništa više. Ja sam se jednom ženio i jednom ću da umrem. Jedanput se ženi i jedanput se umre”, kaže Hašmet Selimi.

Hašmetov primer nije usamljen. U publikaciji u kojoj svedoče žene koje su udate još kao deca, navode se brojni slični primeri.

“Otac me je udao kada sam imala 13 godina. Prodao me je, dobio je za mene nešto malo novca i sve što je dobio – propio je. Kako kažu ljudi, od ćerke su pare proklete”. Ovo je ispovest 56-godišnje Julije koja se našla u publikaciji “Prerani brakovi-životne priče Romkinja u Srbiji”.

“Preko Fejsbuka sam upoznala svog muža. Nekoliko puta smo se videli i posle nedelju dana otac mi je rekao ili da se udam ili da ostavim momka”, priča Sena koja ima 16 godina.

Rahmana (40) se priseća da joj je majka često govorila da je njihova kuhinja njena škola i da tu treba da nauči sve što joj treba u životu.

“Šta će ti škola, ti si žensko, udaćeš se…”, poručivala je Rahmani majka.

Statistika pokazuje da je šest puta više devojčica, nego dečaka, koji su venčani kao deca. U Srbiji se to pitanje gura pod tepih jer pravni okvir postoji, ali se se primenjuje selektivno. Da bi se došlo do rezultata, neophodan je rad sa zajednicama.

“Moguća rešenja su svakako podrška obrazovanju i prevenciji osipanja devojčica i dečaka iz obrazovnog sistema. I zapravo kada bismo uspeli svaku devojčicu i dečaka da zadržimo najmanje do srednje škole u obrazovnom sistemu ova pojava bi bila znatno manja”, kaže Ivona Gvozdenović, koordinatorka projekta “Stop dečjim brakovima”.

Jedan od problema je i to što ne postoji način da se devojčice posle napuštanja škole vrate školovanju i stoga je reforma tog sistema jedan od prvih koraka na putu ka rešenju problema.

Screen Shot 2016-02-24 at 04.48.52

Ksenija Pavkov

N1

1 KOMENTAR

  1. Nikakva reforma sistema tu neće pomoći. Sistem već postoji. Integracija Cigana ponuđena je, ali je oni nisu prihvatili, niti će je ikad prihvatiti, ma kako se sistem reformisao, pošto im to nije od koristi. Mnogo je lakše koristiti određene povlastice, biti izuzet od zakona, pravila, obaveza koje važe za ostale članove društva, pod izgovorom da nemaju posla, da su diskriminisani itd, nego prihvatiti svoj deo odgovornosti. Reč je o načinu života koji je posledica određenog mentalnog sklopa, a to je nešto što se najupornije brani, i što ljudi smatraju najdragocenijim.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime