Ispravljanje krive Morave – meštani jedva čekaju, struka upozorava

0
331
Foto: printscreen ( DW.com )

Moravski koridor bi trebalo da poveže sva veća mesta Šumadije sa Koridorom 10 i autoputem „Miloš Veliki“. U Kraljevu se raduju autoputu, ali ih zbunjuje najavljeno izmeštanje korita Zapadne Morave.

Gradnja Moravskog koridora navodno samo što nije. U Ministarstvu građevinarstva kažu da će početi odmah nakon zaključivanja ugovora, a da su pregovori u toku.

Moravski koridor biće dug 111 kilometara i povezaće istok i zapad Srbije, pa će oko pola miliona meštana Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Stalaća i Ćićevca umesto pedeset na sat svojim krajem konačno voziti brže.

Većinu meštana ipak buni šta će biti sa njivama koje se nalaze na mestu budućeg autoputa. I još bitnije, da li dodatno preti izlivanje Zapadne Morave koja im već svake godine pravi štetu? U medijima su čuli da će zbog autoputa reka promeniti tok što u Ministarstvu nazivaju „manjim premeštanjem korita“.

„Svake godine nas plavi“

Skoro svake godine Zapadna Morava poplavi sve što joj se nađe na putu. U okolini Kraljeva je najopasnija, plavi i njive i okolne kuće, pa se svakog proleća plaše meštani sela Sirča, Oplanići i Grdica.

Aleksandra Radenković iz sela Sirča godišnje računa štetu u voćnjaku i u firmi koja se nalazi na samom početku voćnjaka, tik do puta. „Svake godine nas Morava plavi, ali nikad kao 2014. i 2016. Te godine je metar i po vode bilo u objektu. Voće je nekako preživelo“, kaže Aleksandra.

Objašnjava da je znatno gora situacija niže u selu, gde su ljudi ostajali bez ičega. Kažu, u sporu Moravu sa zapostavljenim priobaljem uliva se brzi Ibar. Poplave su tako neizbežne ako vlast ne radi ništa da ih spreči.

U dnu sela vidljivi tragovi vode na zidovima kuća i štala. Dušan Andrić (72) u svom dvorištu sprema stoku na ispašu. To su tragovi poplave sa početka juna.

Da Vas podsetimo:  Početkom 2019. bićemo skinuti sa (crne) liste zbog pranja novca

„Na kući se tačno vidi dokle je voda došla, vidi se linija – do pola kuće, a neke objekte je čak voda porušila. Upropasti me svaki put, al’ nikad kao 2014. godine. To me je uništilo“, kaže Andrić, penzioner koji živi vrlo blizu Zapadne Morave. Na imanju ima bikove, koze, ovce, svinje i konje.

„Niko mi nije dao ni dinar, i ne mora, ja radim i imam, ali niko ništa. Odnelo sve, odnelo i seno, ovo ovde što vidite, to je od ovog leta. Ulazi voda u kuću, sve upropasti“, priča on za DW. Na pitanje šta se desilo sa stokom, drhtavim glasom kaže: „Ama otišlo to niz Moravu, ne može da se spase.“

Baš blizu njegove kuće biće jedna od petlji Moravskog koridora. Nada se samo da će nekako sačuvati sklepani mostić za koji kaže da jedino on održava, jer tuda svaki dan vodi stoku na ispašu, a tu je i najkraći put do Kraljeva.

Hoće li biti pomeranja reke?

Već je poznata trasa koridora. No glavni projekat neophodan za dobijanje građevinske dozvole još nije video ni direktor kraljevačkog javnog preduzeća za gradsko građevinsko zemljište Vladimir Nestorović. Zato za DW kaže da se nada „da će struka uraditi to kako treba“.

„Taj prostor oko sela Sirča, Oplenići, Grdica je plavni prostor. A desetogodišnji je plan da se Morava sredi, i nama odgovara da se to uradi sada uz autoput. Autoput bi sada trebalo da bude bedem ka gradu i ka Grdici koja je stalno imala problem. Morava će se urediti između autoputa i tih naselja“, priča Nestorović.

„Iskreno verujem da nijedan projektant neće sebi dozvoliti luksuz da pomeri reku, da jedan problem reši, a da ga stvori na drugom mestu. Siguran sam da će to raditi ljudi koji su ozbiljni hidroinženjeri i znaju šta rade“, dodaje Nestorović.

Da Vas podsetimo:  Čak dve trećine zaposlenih u Srbiji prima manju platu od prosečne

Arhitekta iz Kraljeva Vasko Nikolov međutim izražava bojazan. Podseća da na javnoj raspravi u Kraljevu nije bilo dokumenta o  hidrotehničkoj studiji, kao ni studija uticaja na životnu sredinu koja je obavezna za poduhvat ove vrste.

„Bojim se sledećeg: kad se ispravi Morava, logična posledica je ubrzanje toka reke, a to onda znači produbljivanje korita. Drugi bitan uticaj je što će se smanjiti biološki sloj vode, a treće pitanje je šta se dešava sa postojećim mostovima“, nabraja Nikolov za DW.

U Ministarstvu građevinarstva za DW navode da će biti obezbeđena zaštita od velikih voda i erozivnog dejstva Zapadne Morave sa pritokama, kao i da je urađena hidrološka studija. Time će, kažu u Ministarstvu, biti stabilizovano rečno korito i odbrana od poplava.

Strani graditelji „dođu i odu“

Za Gorana Rodića iz Građevinske industrijske komore Srbije najveće je pitanje ko će da radi na ovim poslovima. Saobraćajni institut CIP je radio projekat, ali se na tender za izvođača radova javio jedino američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“.

„To moraju da rade firme koje su za to specijalizovane, hidrogeološke firme sa licencom, a ne firme ‘mašna i tašna’“, kaže Rodić. „Osamsto miliona evra za sto i nešto kilometara je ogroman novac, i još se ne zna šta tu sve spada.“

Kaže da strane kompanije „dođu i odu“, a onda tek mogu da nastanu problemi sa izvšrenim radovima.

Novi put će dobro doći Kraljevu. U selu Sirča bi se obradovali da se Morava izmesti iz komšiluka. Znaju da će se eksproprijacija zemljišta vršiti za autoput i petlju, ali da bi za izmeštanje Morave rado dali deo svoje zemlje – samo da im više ne pravi štetu.

Da Vas podsetimo:  Srbija lider u Evropi po broju devojaka u sektoru IKT-a

„Pa ja bih lično prodao dve krave i dao im novac da izmeste Moravu odavde, da mi ne pravi više ove jade. Samo nek nam sačuvaju ovaj most. Eto“, kaže Dušan Andrić dok daske brvna škripe pod njegovim ovcama.

Jelena Đukić Pejić
Izvor: DW.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime