Ispražnjena Srbija – centar evropskog ISIL kalifata

1
2360

Analizirajmo ovu rečenicu: Dragi građani…verujte u moja obećanja i našu pobedu…jer nakon nedaća dolazi olakšanje i izlaz!“, rekao je on, obraćajući se sledbenicima širom Srbije. Na šta vam ovo liči? Da li ste slušali ovih godina nekoga ko je narodu slao sličnu poruku? Šta kažete? Odmah ste prepoznali onoga ko je to izgovarao u Srbiji punih šest godina, zar ne? To nam je najpre poručivao PPV, posle njega tako nas je nekoliko godina bodrio premijer, a sad nam tom istom „krilaticom“ predsednik države ubrizgava optimizam.

Ali, da pokušamo sada da istu ili sličnu rečenicu s početka ovog teksta stavimo u drugi kontekst. Vest od juče. Vođa terorističke Islamske države, Abu Bakr al Bagdadi, oglasio se  prvi put za gotovo godinu dana, audio porukom u kojoj je pozvao pristalice da nastave da se bore uprkos porazima: „Vojnici Kalifata…verujte u obećanje Boga i njegovu pobedu…jer nakon nedaća dolazi olakšanje i izlaz“, rekao je on, obraćajući se sledbenicima širom Sirije.

Širom Srbije i širom Sirije. Vidimo da se u oba slučaja koristi ista psihološka matrica, iako je u prvom slučaju reč o radikalnom liberalizmu (to je ono kad se napravi, do juče nemogući, SRS-LDP amalgam), a u drugom reč je o radikalno-fanatizovanom religijskom državotvorstvu ili islamskoj državi ISIL.

Da li nam ovakvo poređenje pokazuje neverovatnu sličnost između „modernog“ liberalizma (ili neo-liberalizma) i islamskog fundamentalizma. Oba ta pokreta zasnovana su na ideji totalitarnosti, odnosno, ko nije s nama, taj je naš neprijatelj. U metode, koje se koriste za ostvarenje proklamovanih „liberalnih“ ciljeva, sasvim prirodno se smešta jedna druga vrsta totalitarizma – religijska ili teokratsko-teroristička ideologija. Nijedno od ova dva vida organizovanja istomišljenika ne dopušta nikakva razmimoilaženja u stavovima i pogledima na svet unutar njihove „srećne“ zajednice.

Iako po spoljnoj manifestaciji Islamska država deluje daleko strašnije, moglo bi se reći da je novoiskovani „liberalizam“ ipak opasniji po društvo, kako u ekonomskom, tako i u socijalnom, psihološkom, a posebno u moralnom smislu. Zašto je „liberalizam“ opasniji? Da li zato što je ovaj neo-koncept civilizovanog sveta proizveo širenje radikalnog islama? A ako ga je proizveo, kako ga je i čime ga je proizveo?

Čitav kontekst neo-sveta zasnovan je na jednom cilju, a taj cilj je stvaranje nove svetske vlade, to jeste – novog svetskog poretka. I to se uopšte ne krije, jer takav cilj se ostvaruje (ili pokušava da se ostvari) već decenijama unazad.

Dovođenje islamskih ratnika (terorista) u Evropu (danas je to manje-više svima jasno) nikako nije spontan događaj. Takav proces je osmišljen u usijanim „liberalnim“ glavama, onima koje, na nesreću sveta, poseduju novac, a time i pravovremenu informaciju. Oni su ti koji ratišta širom sveta pretvaraju u rijaliti šou, u kome njihov razmoždeni podanik, uz pivo i kreker, posmatra stvarni rat kao virtuelnu igricu.

I ovde dolazimo do one ključne tačke koja se posebno tiče Srbije. Zapadne zemlje postepeno počinju da uviđaju grešku koju su napravili time što su dopustili da reka terorista preplavi njihovu teritoriju. Eto, ovih dana probudila se i Italija, čiji ministar unutrašnjih poslova jasno kaže da tzv. migranti nisu dobrodošli u njegovu zemlju. Sličan proces će se, neminovno, nastaviti i u drugim zemljama okcidenta. Osvešćivanje drugih evropskih zemalja potrajaće još, možda, godinu ili dve, a nakon toga preduzeće se mere da se vojnici (askeri) džihada proteraju na nekakav bezbolan način. A najbezbolnije im je da islamske ratnike vrata na Balkan i da im tamo, kao utešnu nagradu, ponude da grade svoj evropski kalifat.

U državama zapada, svedoci smo ovih dana, neprestano se događaju ubistva, silovanja i druga vrsta divljaštva, čiji glavni akteri su „migranti“ – ili, tačnije, ratnici Islamske države. Sličan talas nasilja zahvata ovih dana i Srbiju. Autori čitavog ovog projekta, tj. masovnog egzodusa iz muslimanskih zemalja, zapravo su oni „liberali“, koji se najviše kunu u ljudska prava i univerzalnu pravdu (ali samo onu po njihovim aršinima), počev od „filantropa“ Soroša (oca i sina), preko Klintonovih, Vučićevog savetnika i zločinca Blera, pa sve do predsednika EK Žan Klod Junkera i i bankstera MMF-a i Svetske banke.

Dakle, pozicija Srbije u ovom smutnom vremenu daleko je tragičnija nego što bi se to moglo reći na prvi pogled. U Srbiji, izgleda, malo ko sluti šta se iza brda valja. O procesima namerne depopulacije Srbije, u smislu smanjivanja njenog autohtonog stanovništva, malo se govori, a još manje se znaju prave činjenice o planiranom pražnjenu srpskog prostora na Balkanu. „Liberali“ (mondijalisti) ubrzano prelaze na plan B, u kome će ceo prostor bivše Jugoslavije i Grčke naseliti islamskim fundamentalistima.

U Srbiji već ima oko 100.000 tzv. migranata, a njihovo doseljavanje svakog dana je sve veće. Na prostoru BiH takođe se nalazi oko 100.000 „migranata“. U Srbiji (u Šidu) stanje je nepodnošljivo, u Velikoj Kladuši više ce ne zna ko je „gost“, a ko „domaći“, Hrvatska, Slovenija drhte pred najezdom vojnosposobnih mladića sa Bliskog Istoka, pa i sa dalekih prostora Azije i severa Afrike.

Ne treba da nas iznenadi vest da Nemačka namerava da uvede novi zakon kojim bi olakšala prijem strane radne snage, posebno sa ovih naših prostora. Zašto to čini? Reklo bi se, tu postoji samo jedan ispravan odgovor. Nemačka je nameravala da dovođenjem blizu dva miliona „migranata“, dovede do povećanje ponude radne snage, čime bi se nadnice radnicima smanjile. Ali, nisu računali na to, da taj muslimanski mladi svet, u punoj fizičkoj snazi, nije došao u Nemačku da radi. Njima to uopšte ne pada na pamet. Oni su došli kao vojska „spavača“, koja će živeti od socijalne pomoći, dok ne dođe vreme za „buđenje“. A i kada se „probude“, oni neće krenuti na rad – već u rat!

Elem, grešku treba ispraviti. Treba se nekako ratosiljati ovih dva miliona ljudi (balasta), pošto je postalo jasno da oni nikada neće moći da se uklope u Nemačko društvo. I stoga je Nemačka sada došla na genijalnu ideju. Zašto ne bi leberalizovali uslove za zapošljavanje Balkanaca. Prvo, oni će doći u Nemačku da rade i time će uticati na nivo radničkih plata. Drugo, poznato je da se Balkanci, među njima posebno Srbi, veoma lako pretapaju u Nemce. U dve tri sledeće generacija većina njih će biti asimilovana, tj. ponemčena. Treće, prostor Srbije i uopšte Balkana na taj način će se naglo isprazniti, tako da se on više nikada neće moći popuniti domorodačkim stanovništvom.

Nemci su pronašli formulu kako da sve svoje probleme reše u relativno kratkom vremenu. A na ispražnjeni prostor Srbije i uopšte Balkana poslaće one koji se sada nalaze na spisku za primanje socijalne pomoći. Sav taj bašibozuk preplaviće Srbiju najdalje za godinu do dve dana. Tada ćemo shvatiti da povremene priče o naseljavanju stotina hiljada „migranata“ po srpskim napuštenim selima nije bila, kako smo verovali, proizvod nečije bujne mašte. Etnička slika će se izmeniti toliko da će i oni koji nisu nameravali da napuste Srbiju i druge zemlje Balkana, biti prinuđeni da traže spas u Nemačkoj i drugim zemljama Zapada.

D.Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Teritorija države se „brani“ natalitetom, i pameću.
    Srbija danas nema ni jedno ni drugo.

    Trenutno, opustelu teritoriju Srbije „branimo“ od stranaca niskim zaradama i slabim izgledima potencijalnih naseljenika za normalan život.

    Dokle ćemo moći da izdržimo u ovoj „odbrani“?

    Odgovor svi znamo…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime