Danas se vodi prava pravcata prvoklasna propagandna bitka – primetila je ovih dana u svom komentaru radiostanica Dojče Vele. Tačnije, Rusija, kako tvrdi radiostanica, ratuje sa Zapadom za “prvenstvo u tumačenju aktuelne krize”. Jer, u ukrajinskoj konfrontaciji, podvlači Dojče Vele nešto ranije, svaka zemlja predstavlja sopstvenu verziju događaja.
Uopšte, bilo bi čudno kada bi sukobljene strane gledale na događaje pod istim uglom. Tada, razume se, ne bi bilo govora ni o kakvoj krizi. Jasno je da se razlikuje i tumačenje događaja. Druga je stvar što pri tome mogu da se izokreću činjenice ili da se navode lažna svedočenja. Ali, ovde se traže, ne gole optužbe druge strane za laž, već potvrda optužbe na osnovu konkretnih dokaza.
Ako se govori o ukrajinskoj krizi, za sada u EU, da ne govorimo o samoj Ukrajini, sve što izgovaraju ruski političari, eksperti i novinari tim povodom, odmah se odbacuje odlučno i nepovratno kao “laž” i “propaganda Kremlja”. Što se sa stane Moskve navodi više konkretnih činjenica i dokaza, to oštrije postaju optužbe da Kremlj krije nekakvu “pravu” istinu o dešavanjima. Očgiledno, postupajući po principu da je napad najbolja odbrana, šefovi diplomatija četiri zemlje EU – Velike Britanije, Danske, Litvanije i Estonije ovih dana su izneli kolektivni poziv Briselu da se odlučnije suprotstavi sve jačim “dezinformacijama” koje potiču iz Moskve, kako tvrde oni.
U pismu koje su uputili Vrhovnom predstavniku EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Federiki Mogerini, ministri predlažu da se u razmerama čitave EU razradi strategija borbe protiv ruske propagande. Prema njihovim rečima, ova propaganda je usmerena na razaranje jedinstva EU i Zapada u celini.
Slobodni mediji u Rusiji, tvrde autori pisma, podvragavaju se “pritisku, zaplašivanju i istiskivanju ih javnog prostora”, a strani “dikriminaciji i pretnji zatvaranjem”.
Centalna tačka u pomenutoj strategiji protiv čuvene “propagande Kremlja” mogla bi da bude, s tačke gledišta ministara, formiranje nezavisnog televizijskog kanala na ruskom, koji bi davao evropskoj javnosti “objektivnu informaciju” o dešavanjima. Edgar Rinkevič, ministar inostranih poslova Letonije, koja u prvom polugodištu predsedava EU, podržao je inicijativu svojih kolega, mada je i priznao da će projekat otvaranja kanala biti vrlo skup. Ali on može da bude zanimljiv ne samo stanovnicima zemalja Baltika, dodao je Rinkevič, već recimo i Nemačkoj, gde je broj građana koji govore ruski veći nego u sve tri baltičke republike.
Ne zna se da li je šef letonske diplomatije aludirao i na mogućnost učešća Nemačke u finansiranju projekta. U svakom slučaju, konkretni predlozi povodom inicijative četiri ministara će biti predstavljeni, kako kaže Rinkevič, do maja ove godine. Njihovom pripremom se bavi Evropski fond za podršku demokratije. Istina, posebni entuzijazam među evropskim političarima tim povodom za sada još nije zabeležen. Ovih dana, u Rigi je premijer Letonije Lajmodota Straujuma održala konferenciju za štampu, gde je umanjila očekivanja brzog rezultata. “Ne mislim da će nam poći za rukom da dostignemo saglasnost svih 28 lidera EU povodom otvaranja kanala na ruskom”, rekla je između ostalog Straujuma. Već postoji Euronjuz na ruskom, tako da će biti prilično teško napraviti još jedan.
Tako da se sada “objektivne informacije” prenose pomoću medija koji postoje u EU i ostalih “priručnih” sredstava. U Litvaniji, kako se saopštava, upravo je izdata instrukcija kako se treba ponašati u slučaju ruske intervencije. Ako se pod vašim prozorom puca, pišu između ostalog autori priručnika u duhu crnog humora, to ne znači da je došao smak sveta. Ukrajinska televizija prenosi reportažu sa “marša jedinstva i žalosti” koji su kijevske vlasti organizovale povodom pogibije putnika autobusa koji su same i gađale. Ovu činjenicu priznali su posmatrači OEBS-a. A što se tiče bacanja avionskih bombi na Gorlovsku i pogibije više od 100 civila za dan, tu evropski mediji složno “objektivno” ćute.
Pukovnik u penziji, vojni komentator agencije TASS Viktor Litovkin daje svemu tome prilično oštru ocen:
„U informacinom ratu, kao i u svakom ratu, sva sredstva su dobra, iako se vođenje rata određuje konvencijama. Ali ponašanje nekih zapadnih političara i predstavnika inteligencije deluje kao histerija. Pri tome prokletstva bacaju oni koji su, savivši se pred nekim, izgubili svoj identitet kao predstavnici suverene države. I ovi kompleksi se izlivaju na Rusiju”.
Odiozni lideri “trećeg rajha” koji je otišao u prošlost nisu se libili ciničnih izjava da što je čudovišnija laž, to će se lakše u nju poverovati. Izgleda da njihove lovorike ne daju nekome mira ni danas. Istina, u 21. veku sve teže je skrivati “veliku laž”.
Oleg Severgin
