Istok na zapadu

1
3205

istokJutros sam video izbledelu sliku Istoka. Mog Istoka. U mojoj Metohiji. Čini mi se da je baš ta slika najviše izbledela, da sam nju najviše gledao. Lep je bio moj Istok.

„Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova,
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.“ – Aleksa Šantić

Toliko toga je potrebno reći kada pričate o svojoj domovini, o svojoj dedovini za koju ste vezani čitav život, gde god bili. Toliko toga ima da se kaže, pokaže i ukaže, ali kao da nije dovoljno sve vreme ovoga sveta, da bi se opisao svaki kamen, svaki potok i reka, svako uzvišenje i ispričala svaka priča koja vašem sećanju daje neki karakter.

To je ono što je meni danas ostalo. Sećanje. Sećanje sa karakterom i pričama. Slike su počele da blede, ramovi da slabe i kao da su znali da sam ih toliko puta pogledao, da sam zapamtio svaki detalj sa njih, i da im je vreme nestajati. Upijao sam lepotu onoga što je na slikama toliko dugo, da ni one više nisu mogle da izdrže. Iscrpeo sam sve boje, sve ljude i kuće, svaku brazdu u mom dvorištu i sve reči koje se iza njih kriju. Nisam ja to radio svesno, ali mi je to bio jedini predmet koji me je dovodio u vezu sa mojim poreklom, i sa mojom varošicom koja sada više nije tamo gde smo je ostavili pre više od sedamnaest godina, već smo je mimo naše i njene volje preselili u uspomenu.

Jutros sam video izbledelu sliku Istoka. Mog Istoka. U mojoj Metohiji. Čini mi se da je baš ta slika najviše izbledela, da sam nju najviše gledao. Lep je bio moj Istok. Meni najlepši. Kada bih mogao da ga predstavim negde van mojih sećanja, ne bih to mogao bolje da učinim osim pričom. Uspomenama, mojim i tuđim, pričama, mojim i tuđim i rečima, opet naravno mojim i tuđim.

Da Vas podsetimo:  Hilandarski medicinski kodeks: Ovako su se srpski lekari u srednjem veku borili protiv zaraza i bolesti

Ne može se napraviti prava slika o Istoku samo na osnovu mojih sećanja, jer je to varoš koja je živela kroz ljude i njihov mentalitet. Ne može se ispričati priča o Istoku, a da se tu ne pomenu i ljudi, logično. Ljudi koji su sada daleko od svojih domova, ali koji i dalje potpaljuju plamen sećanja kad god im se za to ukaže prilika. Nije puno potrebno za to, dovoljna je jedna iskrica koja će se brzinom misli širiti.

Freska iz Gorioča, izlečenje „ogorelih“ očiju

freska-goriocaIstok je varoš koja se nalazi u zapadnom delu Metohije i Kosova, severnom delu metohijske kotline, južnom podnožju Mokre Gore. Predeo od sela Rudnik do leve strane Belog Drima, zove se Metohijski podgor, u čijem je središtu moja varošica Istok. Lako do njega može da se stigne. Pratite uzvodno hladnu vodu prema izvoru koja je među prvih pet po izdašnosti u Srbiji i jaku mećavu koja je u stanju da jednoj kući nadene dva krova, a drugu ostavi golu, bez istog. Hladna je bila ta izvorska voda. Toliko hladna i čista da je ostao upamćen njen ukus i dan danas. Tražite istočki ribnjak u kome plivaju najveće i najukusnije pastrmke. Pitajte bilo koga iz Istoka o njemu i čućete svakakve bisere narodne usmenosti. Duhovite, istinite, surove, ulepšane, one koji prolaze od usta do usta već decenijama i one kojih se tek skoro neko setio pa su aktuelne. Tu ćete naći ovakve i onakve ljude, iz okolnih sela ili iz samog Istoka, najbolje i najgore, čućete priče za koje nećete verovati da su istinite, i pomisliti da je pisac, ili pripovedač u ovom slučaju, hteo malo da zaobiđe istinu pa je preterao u tome.

Da Vas podsetimo:  Kad odeš na Ostrog, ni cvet, ni kamen ne smeš da uzmeš: Evo zašto je to bitno!

Proći ćete kroz mesto koje je nekada imalo najviše vodenica na najmanjoj površini u celom svetu. Upoznaćete se sa istorijom jedne male varoši, koja se pominje 1348. godine u povelji srpskog cara Stefana Dušana manastiru Sv. Arhanđela. Proći ćete pored manastira Gorioč, sagrađenog od strane Stefana Dečanskog i posvećenog Sv. Nikoli u znak zahvalnosti za izlečenje „ogorelih“ očiju, po čemu je i dobio ime. U Gorioču ćete upoznati oca Savu, koji već decenijama verno čuva svoj konak. Čućete od njega legendu o tome da je Gorioč na krilima anđela doleteo sa mesta gde se nalazila crkva Ivanja koja se pominje 1314. godine. Tragovi Studenice Hvostanske, koja je bila sedište epsikopa 1219. upozoriće vas na protok vremena i istorije. Otiđite do planine za Petrovdan i gledajte takmičenje u paljenju najveće vatre koja se vidi iz podnožja, pa svratite do Trgovišta odakle možete da uživate u prirodi koja vas okružuje. Svratite do mog dvorišta i videćete mog Topija, najlepšeg psa, koga sam gledao na slici od danas, kako ponosno sedi ispred svog doma i čuva ga do smrti.

Surov je ponekad bio moj Istok. Surova je ponekad bila i priroda koja ga je okruživala. Ali opet, surovu je sudbinu doživeo. Da li je preživeo: videćemo?! Nije mogao da zadrži svoje prave Istočane, ljude u kojima on živi, već je morao da ostane na nekima sa sumnjivim rodoslovima. Neke koji nisu marili za tlo po kojem kroče, niti priče koje su punile pukotine u betonu i zemlji sećanja. Neke koji danas kroje njegovu budućnost, ne shvatajući da su lažni proroci. Da ne mogu sa ubeđenjem tvrditi da su iz Istoka, niti da im potomci odatle potiču.

Da Vas podsetimo:  Povodom preimenovanja ulice u Beogradu OGLASILA se porodica Blagoja Jovovića

Živi i dalje moj Istok, kroz priče i uspomene. Ne ovakve sažete, već malo lepše, opširnije i sa mnogo više ljubavi i duha. Video sam jutros njegovu sliku i prisetio se hladne vode sa česme, i drveta ispred kuće na koje sam naučio kao mali da se penjem i bežim od pruta. Podsetila me je na uspomene koje rado delim sa svima koji nikad nisu bili tamo, i koji verovatno nikad i neće.

Pesmu „Ostajte ovdje“ Šantić je objavio 1896. godine i on je njome „molio“ bosanske muslimane da ne napuštaju Bosnu posle austrougarske okupacije. Nažalost, 1999-te godine, kad sam kao šestogodišnjak napuštao Istok o kome sam vam ovde govorio, nije bilo nekog „njihovog“ Šantića da makar pesmom poželi da ostanem tu gde sam rođen.

Volim tu sliku i ono što je na njoj.

Đurađ Đurić

Autor je rođen 27.7.1993 u Istoku, Kosovu i Metohiji. Osnovnu školu završio u Njujorku, gimnaziju u Lazarevcu, trenutno student četvrte godine Filozofskog fakulteta u Beogradu, smer arheologija. Tokom studija se bavio terenskim istraživanjima, najviše na Vinči.

Srpski Akademski Krug

1 KOMENTAR

  1. bas si lijepo ovo opisao a malo si godina imao kad si posao iz istoka i ja sam rodjena u istoku bas takvom kako ga opisujes a kuca nam je bila ispod Gorioca Vojinovici

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime