U Beogradu je posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. došlo do naglog priliva stanovništva. Na periferiji Beograda su za noć nastajala čitava naselјa. Vidno se isticao Smederevski đeram. U Beogradu su postojala samo tri sokolska društva : Matica, Beograd I i Beograd II. U leto 1928. pokrenuta je inicijativa za osnivanje gradskog pozorišta. Inicijativom Dobre Bogdanovića sazvana je 1 jula 1928. konferencija građana Smederevskog đerma i Bulbudera u osnovnoj školi na Smederevskom đermu. Na konferenciju je došao pukovnik Dragutin Živković, član Sokolskog društva Beograd II. Posle govora o pokretanju pozorišta govorio je Živković o značaju sokolstva i potrebi osnivanja sokolskog društva. To je prihvaćeno i izabrana je uprava. (1)
Uprava je rešila da se upozna sa sokolskom idejom. Od Sokolske župe Beograd tražila je pravila i literaturu. (2)
U svečanoj sokolskoj povorci prilikom proslave Proboja Solunskog fronta 7. oktobra 1928. učestvovalo je 11 članova Sokolskog društva Beograd III. U Narodnom pozorištu proslavlјena je dvadesetogodišnjica sokolskog rada Miroslava Vojinovića, zamenika načelnika Jugoslovenskog sokolskog saveza. Delegat Sokolskog društva Beograd III, Rajko Mićić, pozdravio je Miroslava Vojinovića u ime društva.(3)
U osnovnoj školi „Car Dušan” otvorena je 2 decembra 1928. vežbaonica Sokolskog društva Beograd III. Starešina društva Ilija Petković otvorio je svečanu sednicu i vežbaonicu. Pevački hor „Tesla” otpevao je prvi deo sokolske himne „Hajte, braćo !”. Starešina je pročitao tekst zakletve koju je ponovilo celokupno članstvo društva. Hor je otpevao drugi deo himne. Momir Korunović je u ime župe pozdravio Soko Beograd III. Dr. Ivan Ribar pozdavio je društvo u ime Sokolskog društva Beograd II. Posle toga su se ređale vežbe ostalih sokolskih društava iz Beograda i muške i ženske dece Sokola Beograd III. Svečanost je završena posle igranke. (4)
Toma Vladimirović, rodom iz Skoplјa, bio je vežbač od 1914. Posle 1919. postao je prednjak Sokolskog društva u Skoplјu. Od 1921. do 1923. bio je načelnik u Sokolskom društvu Veles, kuda je bio poslat od Župe. Vratio se u Skoplјe i bio načelnik novog Sokolskog društva Skoplјe I, koje je osnovano 1924, i u kome je bio starešina Dragutin Živanović. Po odsluženju vojnog roka 1926. Toma Vladimirović se vratio u Skoplјe i nastavio rad u istom društvu. Od 1927. do jula 1928. radio je u Sokolskom društvu Veles, a zatim je prešao u Beograd i bio načelnik Sokolskog društva Beograd III. (5)
Advokat Dobroslav M. Bogdanović, podpredsednik beogradske opštine, bio je starešina društva od 1930. do 1933. Tamburaški zbor i muzička sekcija osnovani su 1930. Muzička sekcija sastojala se od 20 članova svirača podelјenih u 3 odelјka : orkestar sa 10 članova, džez-orkestar od 5 članova i 4 zamenika; tamburaški zbor sa 10 članova. Društvena fanfara sa 6 članova osnovana je 1932. Muzička sekcija prvi put je učestvovala sa svojim orkestrom na akademiji društva 1 decembra 1930. Tamburaški zbor svirao je Sokolski marš i tri narodna napeva, orkestar dve uvertire i jedan balet, a džez orkestar igranku. Tamburaški zbor učestvovao je u Ljigu prilikom osvećenja zastave tamošnjeg sokolskog društva, na nekoli posela i prilikom izleta. Muzička sekcija učestvovala je na zabavama i priredbama ostalih društava i to : Društvu za uređenje i ulepšavanje Bulbudera i okoline, Jadranskoj straži, Đačkom skloništu, Dečjem obdaništu, … . Takođe spremala je komade „Kovačev student”, operu u 3 čina; „U kralјevstvu patulјaka”, dečju igru u 3 čina od Ribičića; pozorišni komad u 1 činu „Nada Istre” Klonimira Škalka.(6)
Povodom Poslanice rimokatoličkog episkopata na sokolstvo i “punktacija” sa sednice uprave društva 19. januara 1933.upućen je telegrafski protest Savezu Sokola i predsedniku ministarskog saveta. (7) U priređivački odbor društva ušli su : načelnik Toma Vladimirović, načelnica Kosovka Filipović, Đorđe Stanojević, Ivan Ban i Marjan Černovic. Na sednici nove uprave društva 26 januara 1933. starešina Živanović je istakao činjenicu da su u novu upravu ušla tri sveštenika : pravoslavni, starokatolički i muslimanski. Starešina je pozdravio sveštenike Magazinovića, dr. Kalođeru i Hadžića, i istakao da je ovakav zajednički rad u sokolu najbolјi dokaz, da je sokolstvo za jedinstvo. Pozivajući ih na zajednički rad, zamolio da i delom potvrde reči : „Brat je mio, koje vjere bio”. Imam Hadžić zahvalio se na pozdravu i zavetovao se da će svim silama raditi za sokolstvo i njegove ideje. Društvo je osnovalo strelјačku sekciju za koju je je Beogradska strelјačka družina stavila na raspolaganje svoje strelište.(8) Na okružnom sletu Smederevu početkom juna 1932, Sokolskog društva Beograd III učestvovalo je sa 68 članova. Po nalogu Saveza Sokola Toma Vladimirović uredio je za izložbu Sokolski pavilјon na sletu u Pragu 1932. Društvo je učestvovalo na školskim svečanostima u Bulbuderu (proslava Sv. Save, na zabavama Fonda siromašnih đaka, Đačkog skloništa i Dečjeg obdaništa). Preko svojih članova društvo je pomagalo Bulbuldrskom mesnom odboru Društva Crvenog krsta i Jadranskoj straži u skuplјanju priloga i učestvovalo na njihovim priredbama. Pomagalo je i Društvima za uređenje Bulbudera, Predgrađa princa Tomislava, mesnom odboru društva „Prosveta”. (9) Zauzimanjem prosvetara Dušana Price za knjižnicu društva dobijeno je preko 100 knjiga od ministarstva prosvete i 13 knjiga od Učitelјskog udruženja. Od župe Beograd dobijeno je oko 50 knjiga. Osnovana je dečja knjižnica 1930. i nabavlјeni dečji klasici „Zlatna knjiga”, … . Početkom aprila 1933. otvorena je čitaonica. (10)
Društvo je izvršilo osvećenje kamena temelјca 21 juna 1931. Starešinstvo sa sokolima krenulo je u povorci od tehničkog fakulteta ka domu. Napred je išla zastava Sokolskog društva Beograd IV sa Čukarice, posle nje vojna muzika. Prota Ljubomir Bogićević i imam Abdulah Hadžić izvršili su osvećenje kamena temelјca. Sokolski dom društva je osvećen 6 novembra 1932. Činodejstvovali su prota Ljubomir Bogićević, starokatolički župnik dr. Niko Kalođera, imam Abdulah Hadžić i rabin Abinum. Na jektanija je odgovarao pevački kvartet Prestoničkog odbora Jadranske straže kojem je dirigovao Živojin Paunović. Kvartet je pevao i nekoliko pesama. Govorili su starešina društva Dobroslav M. Bogdanović, starešina Župe Beograd Branko Živković, predsednik Prestoničkog odbora Jadranske straže dr. Dušan Peleš, i sveštenici Ljubomir Bogićević i starokatolički župnik dr. Niko Kalođera. Svečanost je zaklјučena akademijom. (11) Letnje vežbalište pored doma otvoreno je javnom vežbom 20 juna 1932, pre završetka doma. Petogodišnjicu društvo je proslavilo 5 novembra 1933, uz osvećenje zastave društva. Uz knjižnicu imala je knjižnicu đačkih udžbenika, kojima su se služili siromašniji članovi i članice. Društvo je osnovalo seosku sokolsku četu u Vinči sa oko stotinu članova.Pri društvu osnovane su sekcije : lutkarska, pozorišna i muški mešoviti hor. (12)
Na dečjoj akademiji 3 aprila 1932. prvi put je nastupio sokolski dečji hor sa pesmama u dva i tri glasa, koje je spremio prosvetar. Na Vidovdan 1933. pevala su u dva i tri glasa deca sokolići iz škole „Car Dušan”, a na dan prestolonaslednika Petra deca sokolići iz škole „Filip Višnjić” (13)
Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare učestvovalo je 1929. sa odelјenjem naraštajaca na akademiji Sokolskog društva u Staroj Pazovi, kada je održana i župska godišnja skupština. Društvo je poslalo svoje delegate na akademije Sokolskog društva Beograd Matica i sokolskog društva u Zemunu. Sokolsko društvo Beograd III učestvovalo je sredinom septembra i početkom oktobra 1930. na proslavama u Ljigu i Staroj Pazovi. U Ljigu je osvećivana zastava društva, a u Staroj Pazovi kamen temelјac Sokolskog doma. Na čelu sa Bogdanovićem i načelnikom Vladimirovićem društvo je učestvovalo u Ljigu sa 54 člana. Na proslavi su vežbali sa spravama i održali koncert tamburaškog zbora. U Staroj Pazovi društvo je učestvovalo na čelu sa Miličkom Šoškićem, Miladinom Jovanovićem i načelnikom Tomom Vladimirovićem. Istakle su se članice vežbom „U kolu”. Društvo je učestvovalo 14 juna 1931. na proslavi osvećenja zastave Sokolskog društva Beograd IV Čukarica i 20 septembra 1931. u svečanoj povorci Sokolskog društva Beograd V Senjak povodom osvećenja zastave. Učestvovali su manjim brojem članova u Staroj Pazovi 4 oktobra 1931. na proslavi 25 godišnjice društva i osvećenja doma. Delegati društva prisustvovali su na akademiji ruskog sokola, i na svečanostima sokolskih društava u Obrenovcu, Barajevu i Rumi. Na proslavi 50 godišnjice Sokolskog društva Matica 1932. učestvovao je mlađi naraštaj tačkom „Đavolić”. Na osnivanje ruskog sokolskog društva u Zemunu poslana je 12 juna 1932. delegacija. Članstvo svih kategorija društva učestvovalo je 26 juna 1932. na javnoj vežbi Sokolskog društva Beograd II. Na osvećenju kamena temelјca Sokolskog društva Beograd IV 7 avgusta 1932. prisustvovalo je starešinstvo i članstvo društva. Nekoliko članova društva prisustvovalo je 14 avgusta 1932. osvećenju zastave u Barajevu. Na osvećenje zastave u Obrenovcu 18 septembra 1932. prisustvovali su delegati društva. Na akademiji ruskog sokola 11.3. 1933. prisustvovala su 4 delegata. Na akademiji Sokolskog društva Beograd II 23.4. 1933. bilo je nekoliko delegata. Prilikom osvećenja sokolskog doma na Čukarici 21. 5. 1933. učestvovalo je društvo sa 350 članova, na javnom času i uveče na akademiji jednom vežbom sa svim kategorijama. Društvo je učestvovalo 18 juna 1933. na javnoj vežbi i zabavi Sokolskog društva Beograd VIII i 6 septembra 1933. na Župskoj proslavi desetogodišnjice starešine prestolonaslednika Petra. Bilo je predstavlјeno delegatima na akademiji Sokolskog društva Beograd II; zatim prilikom osvećenja zastave u Rumi, na župskom sokolskom večeru; sa većim brojem članstva u svečanoj povorci na Spasov dan, o slavi opštine grada Beograda. (14) Društvo je planiralo da osveti svoju naraštajsku zastavu 12. decembra 1937. (15)
Društvo Beograd III proslavilo je Prvi decembar 1936. održavši svečanu sednicu uprave u prisustvu svojih članova. Svih dvanaest beogradskih i dva zemunska društva održali su ujutru svoje svečane sednice. Na sednicama je govoreno o značaju Dana Ujedinjenja, čitana je poslanica Saveza Sokola, izneti su nacrti sokolske Petrove petogodišnjice rada, polagalo je zavet na vernost sokolskoj ideji novo članstvo, vršeno je prevođenje iz mlađih u starije kategorije i predavane su diplome nagrađenima na župskim utakmicama. Župa Beograd organizovala je zajednički pomen izginulim i umrlim članovima beogradskog sokolstva u kapeli na novom groblјu. Činodejstvovao je iz počasti, član društva Beograd III, prota Milutin Magazinović.Na pšomenu su bile delegacije svih beogradskih društava. Sem toga, Sokolskog društva Beograd II je sa celim svojim članstvo pohodilo kosturnicu palim braniocima Beograda u Gornjem Gradu. Posle lokalnih svečanih sednica svo članstvo beogradskih društava , u sokolskim odorama, sa zastavama na čelu došlo je u dvorište Saveza Sokola, odakle je formirana povorka. Na čelu povorke išla je župska konjica sa konjičkom fanfarom, pa zatim pešadija sa sokolskom muzikom društva Beograd VIII. Sokolsko društva Beograd VIII dovelo je svoju četu Železnik, a Soko I četu iz Boleča, te su čete učestvovale u povorci u narodnim nošnjama. Povorka je prošla kroz grad do Kolarčevog narodnog univerziteta, u čijoj dvorani održana svečana sednica Uprave Župe Beograd. Član sokola Drag. Gošić, član Narodnog pozorišta, recitovao je pesmu od St. Beneševića “Prvi decembar”, a akademsko pevačko društvo “Obilić” pevalo je pesmu “Narodni zbor” u jedan Mokranjčev rukovet. Sokolsko društv Beograd III održalo je posle podne svečanu priredbu za decu sa pozorištem lutaka, a uveče svečanu akademiju sa vežbaćim tačkama. (16)
Povodom proslave 550 godišnjice Kosovske bitke 1939. Sokolsko društvo Beograd III sa Zvezdare je zajedno sa reditelјem Petrom Matićem odlučilo da prikaže dramski spev „Smrt Majke Jugovića“ od Ive Vojnovića na letnjem vežbalištu. Predstava je trebala da bude izvedena uoči Vidovdana, ali zbog kiše odložena je za 1 jul. Na predstavi je bilo oko 2.000 gledalaca. Gledaoci su bili iz svih slojeva i svih krajeva Beograda i kao i iz okoline. Predstavu je pomoglo Gradsko poglavarstvo i uprava Narodnog pozorišta. U predstavi su igrali glumci iz Udruženja i gosti iz Narodnog pozorišta. U komadu je učestvovalo oko 300 lica (glumci, horovi dečiji, ženski i vojni orkestar). Akademiju je otvorio starešina društva Dobra Bogdanović. Dr. Niko Kalođera održao je predavanje o Kosovskoj bitci i značaju Kosova. Zatim je muzika svirala uvertiru. U prvom činu se pojavlјuje Dvor Jugovića, majka, devet snaja Jugovića i unučad. Drugi čin počeo je ženskim horom uz pratnju orkestra. Ljuba Damjanova dočekala je Damjana, a majka kad je čula za pogibiju Jug-Bogdana i mladih Jugovića, vraća Damjana na Kosovo da i on položi svoj život za otadžbinu. U trećem činu, Kosovo polјe, puno žita. Na polјu žena žanje sa unučićem. Turci gone roblјe. Guslar peva. Pojavlјuje se Kosovka devojka sa kondirima. Dolazi povorka. Hor peva Svjati Bože. Narod dolazi sa svih strana. Nosi cveće i pobožno kleći uz povorku. Donose glavu Jug-Bogdana i ruku Damjanovu i predaju majci, koja mrtva pada na zemlјu. Tragedija je time završena. Jedan od uglednih posetilaca izjavio je posle završetka predstave : „Bio sam na mnogim mestima; imao sam prilike mnogošta da vidim, ali ovo što sam večeras video, nisam do danas video“. Dugo se o predstavi razgovaralo u Beogradu i unutrašnjosti. Oni koji nisu došli na predstavu, dolazili su kasnije da vide prostor i kulise. U sokolskom društvu smatrali su da je predstava uspela kao retko koja. (17)
Aero klub „Naša Krila“ ustupao je svoje filmove o vazduhoplovstvu sokolskim društvima. Sokolska društva u Beogradu dobijala su filmove u palati Aero-kluba u Uzun Mirkovoj ulici. U Sokolskom društvu Beograd III 1939. g. održano je predavanje sa filmom o jedriličarstvu kome je prisustvovalo oko 120 slušalaca . (18) Akademija Sokolske župe Beograd u Narodnom pozorištu 1940. priređena je u čast gostiju kralјa Petra II, koji su pozvani na proslavu Materica u dvoru iz središta banovina i Beograda. Na akademiji su učestvovala sokolska društva Beograd-Matica, Beograd I, II, III, Zemun-Matica, Pančevo i Smederevo i četa Boleč. Akademija je počela govorom starešine župe inž. Svetislava Vučkovića i sviranjem himne. Zatim su mlađa deca Beograd-Matice izvela vežbe sa puškama od R.Bana-Šmita i muška deca Sokola Beograd III skupine od F.Azabagića. Mlađa ženska deca Beograd-Matice odigrala su Kosovske narodne igre od A.Žica, a muški naraštaj istog društva sletske vežbe 1941 od R. Bana. … Soko Smederevo vežbali su Jugoslovensku trilogiju od H. Miloševića. … Donka Špiček recitovala je „Sokolicu”, a Staša Anđelković „Sokolsku zakletvu”. Akademija je završena sa “Hej Sloveni”.(19)
Posle Aprilskog rata 1941. društvo je bilo zabranjeno. Posle 1945. nove vlasti su umesto sokola osnovale Društvo za telesno vaspitanje Partizan. Zvonko Šaban se početkom pedesetih godina dvadesetog veka učlanio u Partizan Beograd III. Od starešine društva slušao je da je to društvo nastavak predratnog Sokolskog društva Beograd III.
Stari članovi Sokolskog društva Beograd III na Zvezdari sastajali su se bar jednom godišnje u salama restorana da bi obnavlјali uspomene iz mladosti provedene u sokolani. Verovali su da sokolstvo kad-tad opet zaživeti. Od 1960. sastanci su bili učestaliji. Uvek su verovali da će sokolstvo kad-tad opet zaživeti. Zato su radosno dočekali obnavlјanje Sokola Jugoslavije 1992. Podstaknuti ovim okupili su se stari članovi i obnovili Sokolsko društvo Beograd III Zvezdara. (20)
U okviru proslave jubileja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka obnovlјeno Sokolsko društvo Beograd III na Zvezdari organizovalo je 2004. izlet autobusom na Oplenac. Na izlet je išlo 22 sokolića iz sokolskog društva Novi Beograd na čelu sa načelnikom društva profesorom Obradom Jankovićem, a iz društva Zvezdara 14 sokolića i 8 članova, na čelu sa starešinom Zoranom Andrejevićem. Prvo su posetili Orašac. Pred memorijalnim spomenikom u Maričevića jaruzi govorila je profesor istorije Suzana Anić. Potom su obišli spomen crkvu, pa muzej i spomen školu. Zatim su otišli u Aranđelovac i Bukovićku banju. Put su nastavili prema Topoli i Oplencu. Posetili su hram Sv. Đorđa. Obišli su muzej. U Topoli su posetili Karađorđevu crkvu, Konak, Kulu i muzej Prvog srpskog ustanka. (21)
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
__________________
Napomene:
1. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, Beograd 1933, str. 4, 5;
2. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, Beograd 1933, str. 6;
3. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, Beograd 1933, str. 11;
4. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, Beograd 1933, str. 12, 13;
5. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 37, 38;
6. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 20, 23,49, 50, 51;
7. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 32;
8. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 34, 35;
9. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 68;
10. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 49;
11. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 54, 55, 56;
12. „Sokolsko društvo Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br.7, str. 146;
13. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 45, 47;
14. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 65, 66 i 67;
15. Vesti, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 novembar 1937, br. 10, str. 243;
16. M.J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 39,40, 41;
17. „Vidovdan u Sokolu Beograd III“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 97;
18. „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“, Oko Sokolovo, Beograd, 1. april 1940, br. 4, str. 24;
19. „Župska sokolska akademija”, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2;
20. Zoran Andrejević, „Sokolsko društvo Beograd III Zvezdara”, „Oko sokolovo“, Izdavač Sokolska župa Beograd, januar 1997, br. 7, str. 8;
21. Zoran Andrejević, „Bili smo u Orašcu, Topoli i Oplencu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, septembar-oktobar 2004, br. 19-20, str. 5, 6;
