Istraživanje Insajdera: Ko kontroliše izvršitelje

1
888

„Kuća tročlane porodice u Nišu prodata za 7.000 evra zbog duga za struju“, „Izvršitelji ušli nasilno u stan i iselili porodicu „Zbog 2300 dinara duga traže mu 300.000“, „Izvršitelj napadnut štanglom dok je popisivao svinje“, „Ostali bez stana zbog neplaćenog grejanja“, „Sprečeno prinudno iseljenje radnika Trudbenika“ – samo su neki od medijskih naslova koji govore o sve češćim sukobima između izvršitelja i građana zbog načina na koji se sprovodi naplata dugova.

get_imgUvođenje institucije privatnih izvršitelja 2011. godine predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji.

Međutim, analiza pojedinih nezavisnih regulatornih tela pokazuju da nisu istovremeno uspostavljeni mehanizmi kontrole rada javnih izvršitelja. Tako je moguće da su cenu efikasnosti često preplatili najugroženiji građani, koji su dugovali za razne komunalne usluge.

Kršenje načela srazmernosti

Reč je o jednom od zakonskih načela koje se u praksi često krši. Prema načelu srazmere javni izvršitelj ne bi smeo da dozvoli da osnovni dug na kraju dužnika košta celokupne imovine.

„Prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja“, navodi se u Zakonu o javnim izvršiteljima.

Slučaj koji je izazvao veliku pažnju javnosti je onaj Branke Havatmi i njenog sina Tareka koji su u utorak izbačeni iz stana zbog duga od 6500 evra nakon što im je izvršitelj bez njihovog znanja prodao stan u Ulici Dunavski kej na Dorćolu za samo 26000 evra.

Iako se zarada izvršitelja u celom postupku naplate duga odnosi uglavnom na naplatu unapred predviđenih koraka, kao što je upozorenje dužniku da plati dug ili troškove za angažovanje izvršitelja, u praksi se dešavalo da pojedini izvršitelji ne poštuju proceduru, a rezultat je to da je njihova zarada uvećana kao i dug koji se naplati dužniku.

„Stan od oko 60 kvadrata prodat je za manje od 30.000 evra, a vredi makar 1.300 evra po kvadratu, s obzirom da je na Dorćolu. Izvršitelj Botorić je iz te cene naplatio oko 350.000 dinara i svaku radnju je naplatio pojedinačno, a onda svaku i dva puta zbirno. Dva puta je naplatio predujam za vođenje postupka a unapred naplatio 118.000 troškove predaje stana,“ tvrdi advokat porodice Havatmi Milinko Bajčeta.

Da Vas podsetimo:  Blace: Angažovali advokata, a u komunalnom preduzeću imaju dva pravnika

On ističe da je još pre prve licitacije za prodaju stana ponudio izvršitelju Nenadu Botoriću da se dug isplati.

„Najspornije je to što je još 29.12. izvršitelju ponuđeno da se dug isplati, a on se o to oglušio. Po zakonu klijent ima pravo da do javne licitacije, odnosno rešenja o namirenju, plati dugovanja. Izvršitelj Botorić je odmah sutradan prodao stan, a 110 dana nije mi dostavio dokumentaciju o prodaji. Po mom prvom obraćanju sudu sudija je mogao da poništi prodaju i omogući vraćanje dug“, ističe Bajčeta koji je Tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv Botorića, kao i disciplinsku protiv sudije u slučaju.

Takođe, podneo je i zahteve Vrhovnom kasacionom sudu, Apelacionom sudu i predsedniku Prvog suda za otklanjanje i sprečavanje zloupotreba i postupanje po predmetu.

Protiv izvršitelja Botorića su u 2017. godini podnete tri pritužbe na rad, potvrđeno je za Insajder u Komori izvršitelja, međutim, on za sada nije sankcionisan za postupanje u slučaju porodice Havatmi. Botorić je u nekoliko navrata odbio da odgovara na pitanja Insajdera.

Zakon izmenjen, praksa nepromenjena?

Zbog kritika građana, nezavisnih institucija i stručne javnosti Zakon o izvršenju i obezbeđenju izmenjen je u decembru 2015. godine u clju ispravljanja nedostataka koji su se javili u praksi prilikom primene zakona iz 2011.

Ipak, građani se i dalje žale Zaštitniku građana, a najčešće upravo zbog nepoštovanja principa srazmernosti, ali i neosnovanog dizanja troškova.

Radom javnih izvršitelja u izveštaju za 2014 bavio se Zaštitnik građana.

„Efekti rada privatnih izvršitelja u pojedinim okolnostima (kada je dug relativno mali) su nesvrsishodni i nepravični, manjkav sistem raspodele predmeta pogodovao je korupciji, pravna zaštita od njihovog nezakonitog ili nepravilnog rada svedena je na minimum“.

Od svih pobrojanih problema, za sada su rešeni samo oni koji se odnose na ravnomernu raspodelu predmeta

„Postoje pritužbe kojima se ukazuje da izvršitelji ne dostavljaju prigovore, koji se saglasno zakonu, preko njih podnose za sudove. Na kraju, i dalje postoje pritužbe u kojima se govori da izvršitelji neosnovano i nezakonito stvaraju nepotrebne troškove, koje prevaljuju na dužnike, nekada čak i za sopstvene greške načinjene u postupku izvršenja,“ kaže za Insajder Rober Sapi, zamenika Zaštitnika građana.

On dodaje da je u 2017. godini kancelarija ombudsmana primila 22 pritužbe na rad izvršitelja.

Neke od zamerki Zaštitnika građana ispravljene su izmenom zakona iz 2015. godine, međutim, građani se i dalje žale da izvršitelji manipulišu obavezom dostavljanja rešenja o izvršenju zbog čega za utuženja saznaju tek kada počne zaplena dela imovine, plate ili penzije. Takođe, zbog toga što im se pravovremeno ne dostavljaju informacije često gube pravo na izjavljivanje prigovora sudu i odlaganje izvršenja ili čak otplate duga.

U Komori izvršitelja, međutim, smatraju da su optužbe da se izvršenja obavljaju na štetu prava dužnika i to onih sa najnižim dugovima, neosnovane.

„Javni izvršitelj samo sprovodi izvršenje o čijoj dozvoljenosti je već odlučivao sud. Posebno naglašavamo da javni izvršitelji nemaju diskreciono pravo da odlučuju prema kom dužniku će sprovoditi izvršenje , a prema kojem ne već je procesna inicijativa za pokretanje postupka na izvršnom poveriocu, a sami postupci se sprovode prema redosledu prijema predloga za izvršenje. Veliki je broj primera naplate zaostalih zarada radnicima brojnih preduzeća, što upravo ide u prilog tvrdnji da nema povlašćenih dužnika,“ navodi se u odgovoru Komore izvršitelja.

Prevelika ovlašćenja, (ne)adekvatna kontrola

Kontrolu rada izvršitelja vrše Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde kroz postupak po pritužbama, ali i nadležni sudovi odlučujući po pravnim lekovima. Prema zakonu, kontrola nad radom javnih izvršitelja može biti redovna ili po pritužbi građana.

Međutim, kako tvrde u Komori, broj pritužbi stranaka u poređenju sa brojem predmeta manji je od jedan odsto, što govori o tome da se proces izvršenja obavlja po zakonu i na korist svih učesnika procesa.

Na sajtu Ministarstva privrede navode se imena 14 izvršitelja koji su disciplinski sankcionisani, a među njima je i ime izvršitelja Nenada Botorića koji je javno opomenut zbog toga što nije dostavio izveštaj o poslovanju za 2014. niti plaćao doprinose Komori izvršitelja u periodu od šest meseci.

Ipak, interesantno je da sam disciplinski postupak i kažnjavanje izvršitelja ne utiče na sprovođenje postupka izvršenja, pa se postavlja pitanje na koji način dužnici mogu da zaštite svoje interese.

Branka Havatmi kaže za Insajder.net da neće odustati, već će zaštitu svojih prava potražiti na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Razloge za optimizam joj daje i slučaj Vaskrsić protiv Slovenije u Strazburu. Naime, Zoran Vaskrsić izbačen je iz kuće zbog duga za vodu od 124 evra. Međutim, pre dva meseca Evropski sud za ljudska prava je naložio državi Sloveniji da mu isplati 85.000 evra, jer mu je oduzela jedini krov nad glavom. Slični procesi u narednim godinama mogu dočekati i državu Srbiju čije će eventualne greške platiti poreski obveznici iz republičkog budžeta.

Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za Insajder.net da se na slučaju Havatmi i sličnim, vidi da se pojedini izvršitelji ponašaju kao preduzetnici, iako je reč o profesiji na koju je država prenela deo javnih ovlašćenja.

„Imali smo nekoliko slučajeva u kojima dužnik duguje, recimo 1000 dinara za nekih osam rata za infostan koje je uplaćivao manje i onda se pokrene postupak protiv njega nakon čega izvršitelj krene sa popisom i procenom imovine. Na kraju troškovi izvršnog postupka dođu do 10.000 dinara, iako je sam dug samo hiljadu,“ ističe Ćurčić za Insajder.

(Ne)ravnomerna raspodela predmeta i zarade u javnim preduzećima

Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o reformi pravosuđa iz 2014. skrenuo je Vladi Srbije pažnju na ogromne nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja.

Kako navode, izvršiteljima je omogućeno sticanje visokog profita, dok zauzvrat država ne dobija ništa osim poreza.

Savet ukazuje i da državna komunalna preduzeća prilikom izbora izvršitelja ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama.

U ovom izveštaju su posebno navedeni primeri moguće korupcije na teritoriji Beograda. Istraživanje Saveta uključilo je šest preduzeća – „Infostan“, „Telekom Srbije“, „Elektrodistribucija Beograd“, „Parking servis“, „Gradske pijace“ i „Pogrebne usluge“.

Zaključeno je da nijedno ne sprovodi javne nabavke prilikom izbora izvršitelja, kao i da se predmeti ne raspoređuju jednako. Posebno je zanimljiv slučaj „Infostana“, koji je samo jednom izvršitelju dodelio 6.057 predmeta i predujam od 30 miliona dinara, dok je drugi dobio 1.012 predmeta i predujam od 4,8 miliona dinara.

Ipak, izmenom zakona iz 2015. godine državnim preduzećima je onemogućeno da sami biraju izvršitelje, već to sada radi Komora prema mestu boravišta dužnika, dok je ranije određivano prema mestu boravišta poverioca.

insajder.net

1 KOMENTAR

  1. Iz licnog iskustva:
    Zbog „duga“od oko 40 000 din prema JP Toplana Novi Sad moram platiti pod pretnjom izvrsenja….115000,00 din
    Opomena slata 2 puta na lokal koji ne radi 3 god
    Naravno s namerom dostava na nepostojecu adresu tek sa izvrsiteljem me nalaze na kucnoj adresi….
    Biti preduzetnik u Novom Sadu ravno ubistvu

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime