Ekskluzivno: razgovor Ivice Dačića i Arnolda Švarcenegera u Minhenu!
Ivica: Konaneeee, Konane, brate… Ovamo, bre, dole, spusti pogled…
Švarci: Konobar, konačno! Čekam piće već pola sata…
Ivica: A, ne, predsedavajući OEBS-a, Ivica Dačić, DS je bio pun konobara ali da te sad ne zamaram time, nego…
Švarci: Zači, opet ništa od pića?
Ivica: Ma, biće pića, imam pljosku ali mi ostala u kaputu na garderobi, ali bih pre svega iskoristio ovaj istorijski trenutak da istaknem koliko je tvoj rad uticao na mene…
Švarci: E?..
Ivica: Kad sam bio klinac u Žitorađi se prikazivao „Konan i crvena Sonja“, razumeš, e posle tog filma je celo selo počelo da me zove Konan, verovatno zato što smo ličili: dugokosi, visoki, razvaljotke, neustrašivi…i tad odlučim: „Ivice, ideš u Beograd- ili da bilduješ ili u politiku, ali članarine u teretani reskupe za dete sa sela, a politika bagatela, nema tu nikakve selekcije, pa odem na tu stranu, jbg, ali radim na sebi i dalje, vidi trbušnjake, udari slobodno, iz sve snage, stis’o sam ih…
Pola sata kasnije kad se Dačić osvestio.
Ivica: Jesam li ti rekao da su ko kamen?! Nadam se da nisi povredio ruku?..
Švarci: Jeste li dobro?! Jedva smo Vas povratili…
Ivica: Hahahah…što si ti naivan, bre, brate Konane, pa ja sam se pravio da sam u nesvesti. To sam naučio još kad je pao Sloba: „praviš se mrtav neko vreme, zaboravi te medved i vratiš se u vlast“! Ekstra fora, reci? Pa, moj politički moto je postala ona tvoja: „I’ll be back“ i svaki put bih se vratio…
Švarci: Sigurni ste da Vi predsedavate OEBS-om?! Niste ipak konobar?!
Ivica: E, kad smo već kod toga, mogu sad ja tebe da predstavim kao moje rešenje za krizu u Ukrajini? Kao, sad ćeš ti da poludiš, nekoliko dana izgruvaš u teretani, skupiš ekupu: Stalone, Van Dam, Čak Noris…i pošaljemo vas tamo da podelite šamare i izvučete uši svima?..
Švarci: Možda sam Vas ipak prejako udario, izvinite!
Ivica: Ma, nije od udarca, bre, slušaj šta ti govorim- čim sredim situaciju u Ukrajini idemo dalje, napravićemo čudo, kupačice moja…
Švarci: Kupačica šta?..
Ivica: Replika iz jednog našeg filma, pusti to, nego sad ću ja da nazovem jednog drugara, mada mi i nije neki drug, a ti da mu se javiš i kažeš da ne sme da me dira, važi?!
Švarci: Ipak sam Vas prejako udario, skroz ste oštećeni izgleda?..
Ivica: Pssst…zvoni! Alek, ti si?! Ma, baš me briga što si u gužvi ne prekidaj slučajno, hoće neko da te čuje…
Švarci: Ja ne bih, stvarno…
Ivica: Ne femkaj se, bre, da ja tebe sad ne nabodem u stomak nego se javi i reci: „Čujem da ti izigravaš nekog superheroja po Srbiji, a?! Čujem da si me nešto prozivao, kao: „Kakav Švarceneger, pa on bi u Feketiću plakao k’o neka tetka, a znaš kad bi tek smeo da zagazi u bujice?! Nikad, bre, nikad“! I reci mu da ne pomišlja da me ponovo rekonstruiše, ili ćeš da mu dođeš tamo i razdvojiš prste jednom za svagda…
Švarci: Izvinite, ovaj konobar mi je uvalio telefon i…
Ivica: Daj tu slušalicu ovamo! E, Alek, sad ne žuruš, jel?.. Drhti sad glasić, a ne kao kod Jovane da galamiš u emisiji… Hajde, reci sad mom ortaku koga prozivaš da je sad PPV?! Reci ako smeš kako imaš podršku devedeset odsto stanovništva, a mene kao ne podržava ni ekipa iz Žitorađe s kojom sam gledao Konana i crvena Sonja, ovaj, Ceca…
Švarci: Mogu li ja da vam dam pedeset dolara zbog onog udarca, žurim, izvinite…
Ivica: A, ne ideš ti nigde, moj Konane! Sad kad smo završili s poslom odoh po pljosku, a ti ne mrdaj nigde, jer: „I’ll be back“, hahaha…a onda ćemo polako, kad ovi smarači oslobode mikrofon, u duetu: „Ko bi rek’o čuda da se dese, pa Ivica- Švarcija donese“…
E, znaš šta na turskom znači Arnold? Pa, Kale, bre! Kako šta je „Kale“?.. Vidim da ću morati dosta s tobom da radim pre kooptiranja u glavni odbor SPS-a… Aj, nategni pa da zovemo Mihajlovićku. Ma, šta te briga ko je ta, proziva me nešto pa da joj pretiš malo, važi?..
Mihailo Medenica
