Iz medija 11. septembar 2013.

0
464

BEOGRAD – Da li srpska policija radi za Hrvate?!

Direktor policije Milorad Veljović, poznatiji kao Velja Fioka, omogućio je najbogatijem hrvatskom tajkunu Ivici Todoriću, vlasniku koncerna „Agrokor“, da nesmetano širi svoj uticaj po Srbiji, i to preko svog kuma Vuksana Stojanovića, saznaje Kurir iz obaveštajnih izvora!

Dobri odnosi

– Stojanović je i sam nekadašnji visoki funkcioner MUP, načelnik Odeljenja za privredni kriminal, koji je trenutno zaposlen u firmi Ivice Todorovića „Idea Srbija“, i to kao šef za korporativnu bezbednost. Njegovo zaposlenje u „Idei“ nije nimalo slučajno ako se zna da je kroz njegove ruke u MUP prolazio kompletan privredni kriminal. Ako iko zna kako funkcioniše srpska privreda i kako može da se zaštiti jedna firma kao što je Idea, onda je to on. Time je Todoriću omogućen ogroman uticaj – kaže izvor Kurira i dodaje:

– Stojanoviću je praktično nadređen Marjan Benko jer je on potpredsednik za korporativno osiguranje u Todorićevom „Agrokoru“. Benko je nekadašnji direktor hrvatske policije, i on je na tu funkciju došao kao Todorićev čovek od poverenja. Benko se s Veljovićem zvanično sretao dok je bio šef policije, a još češće su se viđali otkako je Benko postao potpredsednik za korporativnu bezbednost „Agrokora“.

Benko je na mesto direktora hrvatske policije došao upravo iz „Agrokora“, gde se bavio korporativnom bezbednošću, ali kao koordinator – tvrdi naš izvor. Ostaje pitanje da li su dobri odnosi s Benkom i Todorićem bili razlog što je Veljović početkom ove godine želeo da postane ambasador Srbije u Zagrebu ukoliko ne prođe na izboru za direktora policije.

Enormna zarada

Prema obaveštajnim izvorima, Todorićeva trgovina uticajem u Srbiji nije bila besplatna.
– Stojanoviću su za usluge i posao koji je obavljao uplaćivane enormne plate – zaključuje izvor Kurira i dodaje da su i Veljoviću plaćana putovanja po hrvatskim letovalištima. Veljović nije želeo da komentariše naša saznanja.
– Vaše je da radite svoj posao, moje je da radim svoj – odgovorio je Veljović i dodao da „naravno da zna“ bivšeg direktora hrvatske policije Marjana Benka, kao i druge direktore u regionu.
– Poslednji put smo se videli pre godinu dana – odgovorio je Veljović, ali nije želeo da otkriva nikakve detalje.

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Izvor: http://www.kurir-info.rs


Nema izbora pre proleća

Prema rečima izvora Danasa, neizvesno je da li će i tada doći do raspisivanja novih izbora, jer sve zavisi od toga kada će međunarodna zajednica reći da izbori neće štetiti rešavanju kosovskog problema. Što se naprednjaka tiče, saglasni su, do izbora bi već došlo da Zapad nije bio protiv toga.

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Đorđe Vuković ocenjuje za Danas da delimično kontinuitet ove vlasti zavisi od stava SNS, jer oni imaju „kontrolni paket akcija“. Uprkos njegovom mišljenju da će posle nekog vremena doći do pada podrške naprednjacima, istraživanja, kako kaže, pokazuju da oni i dalje imaju veoma veliki rejting sa trendom daljeg porasta. Na raspisivanje izbora, smatra Vuković, utiču i odnosi unutar same SNS, jer različite struje imaju različite stavove po tom pitanju.

„Drugo, od čega zavisi kada će biti raspisani izbori jeste spoljni faktor. Vlasti u Srbiji vode računa o zahtevima međunarodne zajednice, odnosno o tome šta je njima važno da se završi imajući u vidu da imaju svoje kriterijume i zahteve. Onog trenutka kada se kosovski problem dovode u određene okvire, istog trenutka se otvara prostor za nove izbore“, naglašava Vuković.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović ističe za Danas da niko ne može predvideti rok trajanja ove vlade, iako je malo ko spreman, izuzev Ivice Dačića, da se kladi u njenu dugovečnost. On dodaje da je ovaj sastav vlasti po mnogo čemu „prinudno i prelazno rešenje, pre svega za naprednjake i Vučića“.

„Međutim, poznato je da kod nas prelazna rešenja znaju i da potraju, tako da nije nemoguće da će vlada biti dugovečnija nego što izgleda. Za sada izgleda da je rok njenog trajanja ograničen, ali ne mora da znači da je tako i to ne zbog volje SNS, već zbog želje Zapada da se ne stvara politička nestabilnost dok se ne reši kosovski čvor i dok je ova vlada kooperativna po tom pitanju“, smatra Vukadinović.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

I sociolog Jovo Bakić navodi za Danas da će raspisivanje izbora zavisiti od dinamike rešavanja kosovskog problema, to jest kako će se odvijati stvari po tom pitanju. Među ostalim razlozima, on navodi i to da li će SAD i EU reći da izbori neće štetiti takozvanom „kosovskom procesu pomirenja“.

Izvor: http://www.novimagazin.rs


Pomoć traži 630.000 siromašnih

Centrima za socijalni rad se svake godine prijavljuje sve više onih koji su ugroženi. Na spisku 142.524 građanina više nego pre pet godina. Uglavnom traže novac. Sve veći udeo dece

SVAĐE u porodici, razvodi, teško siromaštvo… samo su neki od glavnih razloga zbog kojih su građani Srbije kucali na vrata centara za socijalni rad. Pre samo pet godina stručnjacima se za pomoć obratilo 489.179 dece i odraslih, dok je u prošloj godini to učinilo njih čak 631.703. Za ovoliko uvećanje korisnika najveći krivac je uglavnom – novac.

U Zavodu za socijalnu zaštitu kažu da je čak 295.726 građana od socijalnih radnika dobilo materijalnu pomoć, jer nisu bili u stanju da prehrane ni sebe ni svoju porodicu. Stalna pomoć je podeljena na 91.099 adresa, a jednokratna pomoć uručena je na 106.726 adresa.

– Od 2007. do danas ukupan broj korisnika postepeno raste po svim područjima Srbije, a u odnosu na 2011. je zabeleženo uvećanje od pet odsto – kaže Živorad Gajić, pomoćnik direktora Zavoda. – Ipak, najveći porast korisnika je primećen među onima koji su tražili novčanu pomoć, i takvih je bilo čak 32,9 odsto više nego 2011.

Od 10.00 do 30.000 dinara, u proseku, najviše su tražili oni koji su se iznenada našli u teškoj situaciji iz koje sami nisu mogli da izađu, pa su 68.874 familije dobile novac da kupe osnovne životne namirnice, njih 15.138 je dobilo pomoć za popravku krova, plaćanje računa za struju ili vodu, 2.466 za troškove lečenja, 1.848 za saniranje kuće koja je oštećena poplavom ili jakim vetrom… Iz kase centara za socijalni rad plaćeni su besplatni obroci za 399.274 najsiromašnija, 44.600 ih je dobilo pomoć u naturi, a 28.629 je dobilo neku subvenciju…

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Socijalne radnike, međutim, brine i sve značajniji udeo dece u ukupnom broju njihovih „klijenata“. Više od polovine onih sa kojima su radili (102.662) imali su životne teškoće vezane upravo za socijalnu i materijalnu ugroženost.

Izvor: http://www.novosti.rs


Minus u banci četiri puta skuplji nego u EU!

Pojedine banke nude nižu kamatu za minus onima koji su zaposleni kod poslodavca sa kojim banka ima sklopljen ugovor o saradnji, kao i penzionerima koji su korisnici paketa računa .

Prosečna godišnja kamatna stopa za korišćenje dozvoljenog minusa u Srbiji u julu iznosila je 35,43 odsto, dok je u Evropskoj uniji prosek 7,92 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

– Za dozvoljeni minus postupak odobravanja je vrlo jednostavan i brz i ne traži se ni posebno obezbeđenje. Banka klijentu omogućava korišćenje odobrenog limita u svakom trenutku. Uz to, premija rizika utiče da je cena ovog proizvoda nešto viša nego kod gotovinskih i sličnih kredita – kaže za „Blic“ Živojin Savić, izvršni direktor poslova sa stanovništvom „Komercijalne banke“.

I u „Intezi“ kažu da visinu kamate određuju trošak izvora sredstava kao i činjenica da nije moguće predvideti u kom trenutku će klijent iskoristiti uslugu, pa je neophodno uvek imati likvidna sredstva na raspolaganju koja banka ne može da plasira u druge pozajmice.

– Ukoliko u narednom periodu bude nastavljeno smanjenje visine referentne kamatne stope, ali dođe i do urednijeg izmirenja obaveza klijenata prema bankama, moguće je da dođe i do smanjenja kamatne stope na ovu vrstu zaduženja – ukazuje Živojin Savić.

Uglavnom banke odobravaju pozajmice u visini jedne zarade, ali negde je moguće i dve. Međutim, podaci govore da od ukupno odobrenog prekoračenja u proseku koristi se nešto manje od polovine pozajmice – od 40 do 45 odsto.

Pojedine banke nude nižu kamatu za minus onima koji su zaposleni kod poslodavca sa kojim banka ima sklopljen ugovor o saradnji, kao i penzionerima koji su korisnici paketa računa. Ipak, koliko će se kretati cena korišćenja dozvoljenog minusa, odluka je na banci.

Izvor: http://www.telegraf.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime