Objavljeno: 20. Jun 2013.

Iz Skupštine Srbije 12.09.2007. – Todorović, Đinkić, Tabaković…

SkarmklippDragan Todorović: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ipak verujem da ste Vi za ovo vreme, koliko ste na čelu ministarstva, mogli bar u jednu stvar da budete sigurni. Da je korupcija, jedan od najtežih oblika kriminala, baš zbog toga što se teško dokazuje. Zato što se u najvećoj meri odvija između dvoje ljudi, bez svedoka, i to su stvari poznate. Nije to samo problem ovoga trenutnog vremena, nije problem, samo dobijanje državljanstva nego mnogih stvari što je potrebno građanima. I tražiti od narodnog poslanika, koji sugirno ima informacije od ljudi, koji se žale, i to ne ssmo za državljanstvo, nego za mnoge druge papire u bilo kojoj državnoj administraciji, da je nemoguće dobiti ukoliko ne dam novac za to. Narodni poslanik ima mogućnosti da taj problem, jedino ako hoćemo ovde da se lažemo, i da kažemo da ne postoji, pa da kažemo: “To što ne možemo da dokažemo, znači ne postoji“. Tražiti od narodnog poslanika, ipak je malo previše. Vi ste na čelu ministarstva, kojima je to obaveza, zadatak, da to polako iskorenjujete. I ako Vam dobronamerno sa ove govornice, neko uputi primedbe, ne optužujemo mi Vas, da ste Vi doprineli tome, ali tražimo od Vas da dovoljnu pažnju poklonite ovim informacijama koje ste dobili, da probate da rešite problem….

Ministar Mlađan Dinkić:….. Pred nama je Zakon o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji sporazuma o slobodnoj trgovini u Istočnoj Evropi, skraćeno CEFTA 2006. Zbog toga što je taj Sporazum potpisan 2006. godine. Radi se o multilateralnom sporazumu, o slobodnoj trgovini zemalja judoistočne Evrope, kojim se do sadašnja trideset dva biletaralna sporazuma o slobodnoj trgovini zamenjuju ovim jednim jedinstvenim sporazumom. Želim da kažem da je CEFTA potpisana 19. decembra 2006. godine i potpisale su je osam, osam carinskih teritorija: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i UNMIK, kao carinska teritorija, naglašavam, za, za teritoriju Kosova. Bugarska i Rumunija su ovaj sporazum takođe potpisale, ali s obzirom da su u međuvremenu ušle u Evropsku uniju, samim tim su i iz njega istupile. Sporazum je do sada ratifikovan od strane svih članica, potpisnica, mi smo evo poslednji Parlament, poslednja Vlada, koja ratifikuje ovaj sporazum, ali svejedno mislim da ćemo to učiniti na vreme, s obzirom da se ministarska prva konferencija u Ohridu održava 28. septembra. Ja se nadam da će do tog roka Parlament razmotriti i ratifikovati ovaj veoma važan dokument.

Šta su prednosti CEFTA sporazuma? Sa svim ovim zemljama Srbija ostavruje trideset posto svog izvoza, a osam posto svog ukupnog uvoza. Drugim rečima, mi smo neto izvoznik u ova područja. I Srbiji odgovara liberalizacija spoljne trgovine, i uopšte trgovina sa svim ovim zemljama, s obzirom da smo jača ekonomija i možemo više da izvezemo ukoliko imamo manje barijere. Drugim rečima, povlastice koje mi dajemo drugima, moraju da daju drugi nama, ali mi kao jača ekonomija smo u stanju da te povlastice daleko bolje iskoristimo, i to pokazuje ovaj pokazatelj, da je ukupno učešće CEFTE u ukupnom izvozu Srbije u ovom trenutku 30%, a u uvozu 8%. U prvih šest meseci ove godine, daleko brže raste izvoz na područje CEFTA zemalja, nego uvoz i to je, kažem, jasan indikator da naša privreda će imati nedvosmislene koristi od ovog sporazuma. Takođe želim da kažem, da ovaj sporazum zamenjuje, čak 32 biletaralna sporazma, pri čemu je primenjeno sledeće pravilo. Dostignuti nivo, koji je ugovoren u biletaralnim sporazumima se zadržava. Drugim rečima, danom stupanja ovog sporazuma ne uvode se nikakve, dodatne mere liberalizacije, već se postojeći ugovori o spoljnoj trgovini sa zemljama potpisnicama CEFTE samo zamenjuju. Međutim ovde imamo i nekih novina. Novine su da je predviđeno formiranje potpune zone slobodne trgovine u regionu do 31. decembra 2010. godine. To znači da do tog perioda u jednom razdoblju će se povećati iznos koncesija i biletaralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Drugim rečima, lagano će se snižavati carine, i sa jedne, i sa druge strane, kako se bude dogovaralo. Pri čemu, moram da kažem, da sadašnji nivo zaštite je različit, u odnosu na različite zemlje. O tome ću nešto kasnije govoriti. Naravno najosetljivije je pitanje zaštite poljoprivrednih proizvoda. Sa liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda između CEFTE zemalja krenuće se do 01. maja 2009. godine, dakle za neke dve godine. Takođe ovaj sporazum predviđa da se tehničke barijere u trgovini do 31. 12. 2010. godine otklone, i taj proces harmonizacije će ići, a biti dovršen do tog dana. Takođe postoje odgovarajuća pravila, konkurencije,  koja treba da se primenjuju na sva preduzeća, uključujući i javna u svim zemljama potpisnicama CEFTE od 01. maja 2010. godine. Takođe, do 01. maja 2010. godine, sve članice treba da obezbede nediskriminaciju u sistemu javnih nabavki, to znači nacionalni tretman. Drugim rečima, svi koji su na teritoriji CEFTE od 01. maja 2010. godine imaće tretman domaćeg ponuđača, kako na primer Srbi u Hrvatskoj, tako i Hrvati u Srbiji. Drugim rečima do tada moramo da osposobimo naša preduzeća, da budu konkurentnija. S druge strane, ovaj sporazum omogućava, takozvanu dijagonalnu kumulaciju. Drugim rečima, mogućnost izvoza u treće zemlje po …. režimu, proizvoda, koji su napravljeni od komponenti iz različitih zemalja CEFTE ukoliko je učešće tih komponenti u nekom proizvodu preko 51 %. Sada je situacija sledeća, da se domaćim proizvodom podrazumeva samo onaj proizvod, koji sadrži preko 51% komponenti sa teritorije Srbije. Nakon ratifikacije CEFTA sporazuma računaju se sve komponente sa svih osam ovih područja, ulaze u tretman domaćeg proizvoda, na osnovu kojeg se dobija odgovarajući …. tretman za izvoz u neku treću zemlju.

Kakav je do sada postignut stepen liberalizacije sa pojedinim zemljama iz CEFTA sporazuma? Najpre, sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom su, postojećim biletaralnim sporazumom, ukinute carine na sve proizvode, i mi imamo bescarinski režim, i sa Makedonijom, i Sa bosnom i Hercegovinom, pri čemu Bosna i Hercegovina u dosadašnjem periodu nije poštovala ovaj ugovor o slobodnoj trgovini koji smo mi imali. Nešto ću kasnije govoriti o tom problemu. Sa Crnom Gorom se primenjuje postojeće stanje, dakle potpuna liberalizacija. Imamo bescarinski režim i sa Crnom Gorom. Sa Moldavijom su ukinute skoro sve carine za 97% proizvoda, sem za 8 tarifnih stavki, za koje su predviđene carinske kvote sa nižim carinskim stopama. Sa Hrvatskom i Albanijom carine treba da se ukinu na sve industrijske proizvode od 01. januara 2007. dok je daleko veći stepen zaštite kod poljoprivrednih proizvoda, dakle svega 10% poljoprivrednih proizvoda je na liberalnom režimu, a 24% sa Albanijom. To znači, da, to je iznos proizvoda koji se izvozi, i uvozi bez carina. Naravno krenuće se u pregovore po ovom sporazumu za odobravanje, eventualno novih koncesija od 01. maja, do 01. maja 2009. godine. Dakle, ponavljam još jednom, Srbija je u ovom trenutku druga ekonomija po snazi u okviru zemalja CEFTA sporazuma. Hrvatska jedino, ima trenutno bolje performanse, i naravno, naš zadatak treba da bude da jačanjem naše ekonomije, do kraja isteka ovog sporazuma, pokušamo da dostignemo, i prestignemo Hrvatsku.

Sada o problemima koji bi mogli pratiti sprovođenje CEFTA sporazuma, imajući u vidu iskustva iz biletaralnih ugovora. Već sam rekao da se jedini problem, koji se može eventualno desiti, ali ovaj sporazum sadrži mehanizme za daleko efikasnije otklanjanje posledica jednostranih akata određenih zemalja, jeste tretman određenih poljoprivrednih proizvoda u trgovinskoj razmeni, između nas i Bosne i Hercegovine. Drugim rečima, Bosna i Hercegovina i Srbija su zaključile sporazum o slobodnoj trgovini 01. juna 2002. godine, koji je bio asimetričan, odnosno, dozvoljeno je bilo bosanskoj privredi, koja je daleko slabija od srpske, da ima veći stepen zaštite do 01. januara 2004. godine, s tim što je bilo dogovoreno tim sporazumom, odnosno uređeno, da se potpuno izjednači nivo carinske zaštite, odnosno liberalizuje do 01. januara 2004. godine. Međutim, praktično to se nikada nije dogodilo. 08. marta 2005. godine Savet ministara Bosne i Hercegovine je usvojio odluku o privremenoj obustavi nulte carine prema Srbiji i Hrvatskoj, da bi kasnije uveli subvencije na određene poljoprivredne proizvode, što je takođe zabranjeno ovim sporazumom i ugovorom o slobodnoj trgovini. I na kraju su pretvorili te sve subvencije u odgovarajuće carine, dakle 01. juna 2006. godine. Tako da mi ulazimo u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom, ne samo mi, već i Hrvatska, sa jednim neravnopravnim tretmanom, koji je, moram reći, sada predmet, daleko bolje mogućnosti otklanjanja, jer sada se formira Komitet u okviru CEFTE, gde postoji mehanizam, da ukoliko neka zemlja ne poštuje ovaj sporazum, da daleko je snažniji pritisak, uključujući i pritisak Evropske Unije da se dođe do otklanjanja ovoga. Tako da, mi očekujemo da ćemo u narednim razgovorima, počevši od ovog 28. u Ohridu, uspeti da krenemo u razgovore sa bosanskom stranom, i u svakom slučaju, ni jedna strana ne sme da uvodi jednostrano mere. Mada, CEFTA sporazum daje mogućnost retoaktivno, ne retroaktivno, nego kontra mera onoj strani, kompezatornih mera, onoj strani, koja je eventualno pogođena diskriminacijom, pre nego što se otkloni odgovarajući postupak. Evo, ovo su ključne stvari vezane za CEFTA sporazum. Mislim da Parlament treba da ga prihvati, jer je to u korist srpske ekonomije. Srpska ekonomija će profitirati iz liberalnijih uslova trgovine u regionu. Imaćemo više investicija, s obzirom da oni koji proizvode u Srbiji moći će pod povoljnijim uslovima da prodaju robu na teritoriji ovih osam područja, koja ratifikuju CEFTA sporazum. Ja se nadam, da je naravno ovo samo prvi korak. Naš cilj mora biti ulazak u Evropsku Uniju i potpuno liberalna trgovina sa zemljama Evropske Unije. Do tada, CEFTA će nam pomoći da pojačamo konkurentnost domaće privrede i pripremimo se za vreme, kada ćemo postati član Evropske Unije. Hvala.

Jorgovanka Tabaković: Poštovane kolege, ja sam, iskreno da vam kažem, očekivala više, od ovde prisutnog izvestioca u ime Vlade, a to je, da nas makar u najkraćem upozna, sa osnovnim razlozima, i principima za pristupanje CEFTI. Zašto sam očekivala više? Pa mi ovde u Skupštini imamo jednu vrstu i obrazovne uloge, odnosno da građane upoznamosa onim, sa čime se ne mogu upoznati samo na okruglim stolovima, u privrednim komorama, u stručnim časopisima, jer ako kao, Dom, kao Narodna skupština u kojoj su zastupljeni svi slojevi, i građani, treba da raspravljamo o CEFTI, dužni smo da građanima i kažemo, zašto pristupamo, i na čiji pritisak, da budem precizna, pristupamo ovoj organizaciji. A imam jedan osnovni moto, čime ću da okarakterišem koristi i štete od pristupanja ovom zakonu. Ja se nadam da ste me doživeli, kao nekoga ko se ne koristi nikakvim tajnim podacima, ko koristi rečnik Vlade, čiji u stvari predlog ovde i kritikujemo, ja ću to da uradim i ovog puta. Da bih vam rekla koje su koristi od pristupanja CEFTI, ja ću da iskoristim Predlog zakona o duvanu, gde je na strani 4, obrazloženje za donošenje zakona, a duvan jeste deo ovog paketa, rečeno pod tačkom 3 sledeće:“Da li su pozitivne posledice donošenja zakona da opravdavaju troškove, koje će on stvoriti?“ Da li su pozitivne posledice takve da opravdavaju troškove? Znači, troškova ima, a da li pozitivne posledice pokrivaju te troškove, poslušajte odgovor Vlade. „ Pozitivne posledice donošenja Zakona su takve, da ne izazivaju dodatne troškove privrednih subjekata.“ Da ne izazivaju dodatne troškove. Ni reč o koristima, ni reč o efektima koji su merljivi u broju radnih mesta, u povećanom izvozu, u smanjenju spoljno-trgovinskog deficita, o tome koje će to grane profitirati. A neću da kažem koliko je ljudi zaposleno u organima državne uprave, koliko je njih sa platom koju primaju, da bi nam takvu analizu i ocenu izneli. Nisu oni lenji, nije da oni to ne znaju, ali su efekti od pristupanja CEFTI, pre svega političke prirode. A za nas, sa političkom težinom, i politički negativnim posledicama. To znači, da je ova integracija, kao predvorje Evropskoj Uniji, u stvari nešto, što gospodin Erhad Buseg zove „Kampom, trening kampom za zajedničko tržište“. Citiram:“Preduslov ulaska u Evropsku Uniju i trening kamp.“ Međutim, ako otvorite sporazum CEFTA, pa pogledate član 51, u njemu piše da se sporazum potpisuje i da će važiti neodređeno vreme. Ne piše do ulaska u Evropsku Uniju. Ta obećanja se daju usmeno, onako kako ste i vi davali obećanja stranim partnerima, kada su ulazili u privatizaciju Duvankse industrije, obećavajući im zaštitu do 2009. godine. Građanima hoću da ponovim, nas neko može da smatra slabob zemljom, koja samim tim i nema neku jaku diplomatiju, mogu da nas smatraju i siromašnom zemljom, koja takođe, zbog toga nema neku značajnu diplomatiju, ali nas ne mogu smatrati glupim građanima, koji ne znaju da nam je Evropska Unija u onom ranijem vidu rasparčala zajedničko tržište, jugoslovensko, u kojem samo danas nema Slovenije, a imamo Moldaviju. To je CEFTA. CEFTA je bivša Jugoslavija, u kojoj danas nema Slovenije, al’ imamo Moldaviju. A svu krivicu za raspad jedinstvenog tržišta, ima i težih posledica, ali ja u ovom trenutku govorim sa ekonomskog aspekta, snose oni isti, koji nas danas uguravaju u ono što se zove Trening kamp za Evropsku Uniju. Na kojim principima počiva i ova integracija? Na jednom koji se zove „Ustav globalne ekonomije“ Multilaterarni sporazum o investiranju je 96. godine bio, to sam od Vas očekivala gospodine ministre, rađen u projektu Svetske trgovinske organizacije. Lično je bio sponzor tog projekta koji se zvao „Cenzurisano“, gospodin Renato Ruđero, koji je bio direktor tada, Svetske trgovinske organizacije, i koja je radila projekat u kojem je trebalo eliminisati sve barijere za multinacionalne kompanije. A to znači, da treba zaštititi multinacionalne kompanije na način da se uopšte ne uvažava državni suverenitet, i da, je bilo moguće, po tom projektu, koji se polako, perfidno i pojedinačno primenjuje, i na tlu Evropske Unije, i kroz Svetsku trgovinsku organizaciju, pa evo i kroz CEFTU, tako da, zemlje koje ne budu želele da prilagode svoje ekološke ili druge standarde, mogu naići na vrlo ozbiljne prepreke i zabrane. To je, normalno, bila najveća pretnja državama u razvoju, zato je taj projekat „Cenzurisano“ bio u najstrožoj tajnosti i razmatran, i rađen, jer su sve, manje razvijene zemlje u stvari, bile u prilici da prave i da troše svoje prirodne resurse, gde uvek, po onom osnovnom zakonu ekonomije, imate prelivanje u korist bogatijeg. Ja do ovog podatka, nisam došla, takođe, tajno, objavljen je svojevremeno, čitav sporazum u časopisu „Reč“, zamislite 99. godine. Na našem jeziku, i u ovoj zemlji. I niko to nije hteo da čita. Niko neće da nam kaže, da smo mi ovde jedan kamp, u kojem se obučava jedna mlada, oni misle mlada demokratija, i jedna zemlja koja nema ni prebogate resurse kao Rusija, jedna zemlja, koja nema iz akumuliranog siromaštva, i velikog broja jeftine radne snage, …..koja nema tehnologiju i znanje poput zapada, ali ima od svega toga pomalo. Ima zanimljiv geografski položaj, i zbog toga je treba uvesti u CEFTU, u kojoj: Bosna i Hercegovina može, dan po ratifikaciji sporazuma da uvodi dopunske carine na proizvode, koje mi, u stvari izvozimo u Bosnu i Hercegovinu. Nadam se da to za vas nije novost, i da čitate štampu. Znači ponavljam, i posle ratifikacije sporazuma CEFTA, u Skupštini Bosne i Hercegovine, usvojen je zakon kojim se uvode dodatne dažbine i carine, na proizvode koji su predmet našeg izvoza. Čemu onda sve to? Čemu CEFTA, ako, rešenje iz ovog ovde velikog papira, ja sam samo deo, koji je u prevodu na srpski jezik, otcepila sam engleski, ovako donet, piše da ta zemlja koja krši pravila propisana CEFTOM, ima pravo da to radi godinu dana? Neki komitet pokrene pokrene postupak, i možemo još dva puta da pokrećemo postupak, znači tri godine Bosna i Hercegovina može, mimo CEFTE da sprovodi svoje diskriminatorske i ograničavajuće uslove, a da mi na to, ne možemo da utičemo. Zašto baš nas guraju u CEFTU? Ne samo zato što Evropska Unija ima problem svoje budućnosti, i zato što nije sigurna da li joj posle pristupa Rumunije i Bugarske, uopšte treba širenje. Da li uopšte sa tim brojem, od dvadeset i pet zemalja, može i da funkcioniše? Ne samo to, treba im, da Srbija dobije trgovinski okvir, u kojem će joj političkim razlozima biti moguće udarati ekonomske šamare. Hoćete da vam to objasnim, ili da vam to pojednostavim? Znate vi to dobro, ali ja zbog građana hoću to da pojednostavim.

CEFTOM se uvodi, kažu, tržišna konkurencija. Niko nema povlašćene uslove. Da li je za gospodu iz razvijenog i velikog sveta bilo moralno, i etički, da se pod potpuno povlašćenim uslovima, na primer, proda „Sartid“ očišćen od dugova? Kako očišćen? Uništavanjem po mafijaškom principu. Ubi poverioca i nemaš dug, uništiš četri banke, država, odnosno, svi mi poreski obveznici, prihvatimo dug. Dugo će još biti sporova oko „Sartida“ i to američkim prijateljima ne smeta, da mimo konkurencije, mimo javnog konkursa, znači u stečajnom postupku, da ne pominjem u vreme „Sablje“ po tajnim aranžmanima, kupe železaru vrlo značajnu. A gde je tu konkurencija, tržišnost, Svetska trgovinska organizacija? Da li tim firmama iz Evropske Unije smetaju povlašćeni uslovi, kada učestvuju u privatizaciji? Da li im smeta što mi nemamo ekonomske slobode i ravnopravne uslove u funkcionisanju finansijskog tržišta? Ili na račun naše političke nestabilnosti, ovo smatraju vrućim tržištem u kojem se lako mogu zarađivati visoki profiti?……

Ministar Mlađan Dinkić: Postavili ste pitanje, čije pojedinačne, navodne interese Vlada zastupa sa predlogom ratifikacije CEFTA sporazuma. Ako su pojedinačni interesi, nešto što predstavlja trideset posto izvoza ukupne srpske privrede. A 30% ukupnog izvoza srpske privrede danas ide na ovih osam područja CEFTA zemalja, 8% uvoza. Dakle, ako je to pojedinačni interes, trećina jedne ekonomije, onda zaista, zapitajte se da li Vam je ova analiza dobra. Da li je pojedinačni interes zalagati se za CEFTA sporazum ukoliko je činjenica da 50% izvoza naših, domaćih, prehrambenih proizvoda ide na CEFTA tržište? Pola od svega što proizvedemo  u prehrambenoj industriji, mi, nažalost, ja moram reći, ne izvezemo na neka razvijenija tržišta. Izvozimo tamo, gde su ove zemlje CEFTA sporazuma. 50% pola od onoga, pola naše prehrambene industrije ide na CEFTA područje. Imamo od kad smo počeli da primenjujemo sporazume o slobodnoj trgovini, imamo značajan rast. 30% smo povećali izvoz hrane i naših prehrambenih proizvoda na ovo tržište. Pa kako nam ne odgovara to kao državi, ako polovina, nećete reći da jedan čovek proizvodi hranu našoj zemlji? Pola izvoznika radi na CEFTA tržište. Zatim šta izvozimo na CEFTA tržište još? Hartiju, karton, nameštaj, lekove, metalne proizvode, električnu energiju, ulja, naftu. To su najveće, najvažnije stavke, koje mi izvozimo na tržište CEFTE. A šta nam CEFTA pomaže u odnosu na dosadašnje biletaralne ugovore koje zamenjuje? Jednostavnija koordinacija, i ukoliko je slabija ekonomija, kao na primer u slučaju Bosne, uvede nama carine, lakše možemo to da otklonimo, da lakše rešimo sporove…….

Jorgovanka Tabaković: Hajde da se dogovorimo, da nećemo da razgovaramo kao ljudi koji se ne čuju. Znači, sporazum CEFTA je danas na dnevnom redu. Ako sam ja u Skupštini, ja Jorgovanka Tabaković, pripadam Srpskoj radikalnoj stranci. Sporazum počinje da se primenjuje po ratifikaciji osam dana, i po deponovanju instrumenata, kao zadnja zemlja članica. Šta ste Vi mogli da uračunate u ovih 30% po CEFTI, koju tek treba usvojiti, kada? Ona samo zamenjuje trideset i dva biletaralna sporazuma, koja se zovu „Špageti međunarodne trgovine“, znači dvostruki bilateralni sporazum. Nemojte sebi pripisivati u zasluge, odnosno nemojte CEFTU vrednovati, a da ona još nije ni stupila na snagu, odnosno da ona nije uticala pozitivno na povećanje izvoza u zemlje CEFTE. Znači, hoćemo da pričamo logički. Nećemo zamarati građane ispravkama, ali jednostavno, nemojte to da radite, jer to nije tačno. Znači, to što Slovenija, odmah da odgovorim, nije članica CEFTE, a gospodin o kojem smo pričali Vučićević, jeste jedan od direktora…

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.