Iz srpske sudnice (5)

0
677

Vlada-SrbijeU utorak je srpska vlada usvojila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa u narednih pet godina. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama, u članu 6 – koji govori o tome da štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija – menjaju se ili promeniće se stavovi od 2. do 4. koji će ubuduće glasiti:

Kad je Republika Srbija na osnovu pravnosnažne sudske odluke, odnosno poravnanja zaključenog pred sudom ili drugim nadležnim organom, isplatila štetu iz stava 1. ovog člana, može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa ako je šteta prouzrokovana namerno.

Kad je odlukom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno tela međunarodne organizacije čiju je nadležnost prihvatila Republika Srbija potvrđenim međunarodnim ugovorom, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno.

Na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe, Republički javni pravobranilac je dužan da pokrene postupak za naknadu isplaćenog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva daje mišljenje u roku od 30 dana„.

Predlog izmena ovakvog zakona trebalo bi da u Narodnoj skupštini Srbije bude usvojen po hitnom postupku. Ponadao sam se da će naša zemlja konačno preduzeti neke ozbiljnije korake, da uz proklamovanu nezavisnost sudstva, preciznije odredi i odgovornost sudija. Naime, mislim da je mnogima u Srbiji jasno da nijedno društvo, pa time i srpsko, nema uopšte mogućnost da ekonomski i civilizacijski napreduje ukoliko nema precizno i do kraja uređen pravosudni sistem i u kome nije jasno razgraničena nezavisnost suda i sudija od odgovornosti tog istog suda, to jeste, sudija. Korupcija u našim sudovima dobila je razmere epidemije, a tome je najviše doprinela činjenica da srpske sudije (i tužioci pride), danas i bukvalno, nikome i ni za šta nisu odgovorni. Kakvu god odluku ili presudu doneli, sudije nikome ne polažu račune, jer je princip nezavisnosti sudstva naopako shvaćen kao princip apsolutna nezavisnosti i nedodirljivosti sudija.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Naravno, uzaludno sam se ponadao, baš kao i većina građana Srbije, da će Predlog zakona o izmenama zakona o sudijama, pored nezavisnosti sudstva preciznije regulisati i odgovornost ljudi koji rade u pravosuđu. Umesto ozbiljnih promena zakona, vlada novim predlogom, reklo bi se, pokušava da građanima zamaže oči nekakvim kozmetičkim izmenama, u kojima, u stvari, suštinskih izmena gotovo da i nema.

Eto, u čemu se ogleda izmena zakona u kojoj će se konstatovati da u slučaju da se odlukom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda utvrdi da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode  – „Republika Srbija ima pravo da zatraži od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno“? Realno rečeno, ni u čemu. Čak bi se moglo reći da je Predlog zakona o izmenama zakona o sudijama i ozbiljan korak unazad u odnosu na ranija rešenja. Štaviše, izbacuju se reči iz stava 2 koje su glasile „ili krajnjom nepažnjom“; to jeste, ukoliko se pomenuti predlog zakona usvoji u tom delu, sudija neće biti odgovoran ako je izazvao štetu (povredio zakon) svojom nepažnjom! Šta bi to u praksi trebalo da znači? To bi značilo da bi sudija mogao da nadoknadi štetu koju je napravio društvu svojim suđenjem samo u slučaju da se dokaže da je takvu štetu načinio namerno. A to je, sigurno, prilično teško dokazati, jer sudija uvek može da kaže da je štetu načinio svojim previdom, odnosno, onom „nepažnjom“, koja se novim predlogom zakona eliminiše kao osnov zahteva da sudija naknadi štetu.

Iz ovog člana 6. Predloga zakona o izmenama zakona o sudijama postaje više nego očigledno da se, umesto popravljanja očajnog stanja u srpskom pravosuđu, ide ka rešenjima koja će dodatno učvrstiti sudijsku nedodirljivost i koja će srpski pravosudni sistem uvesti u stanje još većeg bezakonja i samovolje suda, nego što je to do danas bio slučaj.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Da bismo dodatno ilustrovali zašto je vladin najnoviji Predlog zakona o izmenama zakona o sudijama, maltene, vraćanje u stanje sudstva kakvo je bilo u Otomanskoj carevini („kadija te tuži kadija ti sudi“), pomenuću i predloženu izmenu u članu 90. u stavu 2, koja trenutno glasi:

Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.“

U pomenutom stavu, iza reči „predmeta“ dodate su reči „zbog nesavesnog rada sudije“. Dakle, umesto ranijeg rešenja u kome je sudija bio odgovoran ako je došlo do zastarevanja predmeta, sada je potrebno da se dokaže da je do takvog zastarevanja došlo namerno (zbog nesavesnog rada sudije). To s jedne strane, ali samo na prvi pogled, deluje logično, ali sa druge daje sudijama još jedno dodatno osiguranje u slučajevima kada namerno odugovlače s donošenjem presude, jer uvek mogu da kažu da su radili savesno, a ako neko misli suprotno, onda takav mora da dokaže da su oni namerno doveli predmet u „cajtnot“, a potom i zastarevanje.

Ono što je i do danas bilo u praksi, a to je da je sudija maksimalno zaštićen svojom „nezavisnom funkcijom“, ukoliko se usvoji Predlog zakona o izmenama zakona o sudijama, postaće još zaštićeniji. Zapravo, sudija se ovako zaogrće još jednim zaštitnim slojem arbitarskog „infalibiliteta“, koji će ga dodatno uveriti da je „svemoćan“ i da može da sudi kako god mu se prohte. Ako nekome želite da dokažete nameru da je nešto učinio „namerno“, tada uvek ulazite na klizavo područje, jer je u takvim slučajevima nemaru izuzetno teško, pa i nemoguće dokazati. U stvari, namera se eventualno može dokazati  samo u slučajevima gde je ona krajnje evidentna i vidljiva, što je uglavnom retka situacija. Sudija koji je iskusan u nameštanju suđenja uvek će to činiti na takav način da njegova pristrasnost u predmetu ne bude očigledna. Pa čak i kada je očigledna, sudija se i tada može pozvati na onu „nepažnju“, koju sam pomenuo u početku ove kratke analize Predloga zakona o izmenama zakona o sudijama, koja se tiče izmene u članu 6. i stavovima od 2 do 4.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Nastaviće se…

Dušan Vukotić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime