Izbori kao „lutkarsko pozorište“

0
142
Naslovna strana lista „Novosti plus“, novembar 1990.

Na manje od mesec dana pred izbore, 19 opozicionih stranaka odlučilo je – da ih bojkotuje. Pojedini predsednički kandidati povlačili su podnete kandidature. Mlado višestranačje već se našlo u ćorsokaku.

Argumenti za izlazak ili bojkot izbora smenjivali su se svakodnevno.

predsednik Narodne seljačke stranke Jugoslovena Dragan Veselinov, Borba, 31. 10. 1990. godine
‘Mi izlazimo na izbore u Srbiji jer znamo da, ma koliko oni falsifikovali naše glasove, ne mogu toliko da nijedan naš predstavnik ne uđe u Skupštinu, a i taj jedan poslanik će biti dovoljan da srpski seljak više ne bude nem.’

Socijalistička partija Srbije predstavila se glasačima u redovnom terminu na RTB i obećala promene u društvu.

Politika ekspres, 3. 11. 1990. godine
‘SPS će se zalagati za poštovanje razlika među polovima, za zaštitu žena od nasilja, a žene će imati pravo na slobodno odlučivanje o rađanju.’

 

Predsednik SPS-a govorio je protiv „primitivnog“ tržišnog liberalizma.

Novosti plus, 1. 11. 1990. godine
‘Slobodan Milošević je naglasio da Srbija reformskim koracima ne može da se upušta u nepromišljene eksperimente u duhu nekakvog primitivnog tržišnog liberalizma koji razvijene kapitalističke zemlje već odavno ne poznaju. Pogotovo to neće činiti po cenu dovođenja većine zaposlenih ljudi i njihovih porodica u bezizlaznu situaciju. Zar bi bilo ko razuman mogao da prihvati kao dobru ideju da preko noći istera stotine hiljada ljudi na ulicu, a da ne traži i ne nalazi, druga, bolja, humanija rešenja za njihovu egzistenciju, zapitao je Milošević.’

 

Demokratska stranka je iznela spisak tema na kojima će se bazirati njena kampanja.

predsednik IO DS Zoran Đinđić, Borba, 5. 11. 1990. godine
‘Tri su teme koje će biti predmet razmatranja u predizbornoj kampanji: reprivatizacija privrede, lične slobode i prava građana i položaj Srbije i srpskog naroda u Jugoslaviji. Teme koje se tiču nacionalnog interesa, dakle interesa srpskog naroda, ne treba da budu predmet međustranačkih sporova. One treba da budu element državne konstrukcije, element srpske države.’
Reformisti Ante Markovića predstavljali su za najjaču opozicionu stranku, SPO, veću opasnost i od samog Miloševića i njegovog SPS-a.

potpredsednik SPO Milan Komnenić, Novosti plus, 9. 11. 1990. godine
‘Daleki strateški cilj stranke Ante Markovića jeste unijaćenje srpskog naroda, najpre u zapadnim krajevima, a potom i ovde do Pomoravlja; a zatim dovođenje Srbije u ekonomsku zavisnost od međunarodnih javnih i tajnih centara moći, od masonskih loža i drugih snaga. A sve je to obloženo u jedan veoma fin demokratski celofan. Ja vas molim u istoj meri u kojoj sam uveren da nećete glasati za socijaliste da ne glasate ni za stranku Ante Markovića. Ovim objektivno možda navodim vodu na vodenicu gospodina Miloševića kao našega suparnika, ali ruku na srce, gospodin Milošević i srpski socijalisti ne žele zlo Srbiji, oni samo ne umeju da joj daju dobro jer su njihove ideje istrošene.’
Lider SPO je demantovao tvrdnje da će ta stranka, ako pobedi, ukinuti Crnu Goru i Crnogorce.
predsednik SPO Vuk Drašković, Srpska reč, 5. 11. 1990. godine
‘Neće, grme sa Kaptola, biti Crne Gore kad SPO pobedi. Biće, biće i Crne Gore i Crnogoraca, ali neće biti šahovnica po Tivtu, Perastu, Zeleniki, Kotoru. Crna Gora je istočnik srpske istorije. Lovćen je kapa, krov i nebo naše nacije.’

Drašković je bio uveren da čak ni članovi SPS neće glasati za tu partiju.

Da Vas podsetimo:  Skoro pola veka rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije

predsednik SPO Vuk Drašković, Novosti plus, 15. 11. 1990. godine
‘Tvrdim da polovina, možda i dve trećine članova SPS, su u duši naše pristalice.’

Vojislav Šešelj je po drugi put izašao iz zatvora i zadovoljan odnosom Demokratske stranke prema njemu odlučio je da podrži neke njene kandidate u izboru za narodne poslanike.

predsednik SČP Vojislav Šešelj, Novosti plus, 16. 11. 1990. godine
‘Demokratska stranka je u više navrata u zvaničnim saopštenjima zahtevala moje oslobađanje i legalizaciju našeg pokreta, a i po unutrašnjoj političkoj organizaciji to je stranka najsličnija odnosima u Srpskom četničkom pokretu. Zato je moguće da ćemo podržati njihove kandidate. Ne stranku u celini, ali pojedince – verovatno.’

 

Aparthejd – rešenje za Kosovo

U polemikama o mogućim rešenjima za smirivanje situacije na Kosovu učešće je uzeo i advokat Srđa Popović.

advokat Srđa Popović, Borba, 13. 11. 1990. godine
‘Stavio bih Kosovo pod specijalan režim. Ne vojnu diktaturu. Znam da zvuči grozno ono što ću reći, ali – možda jedan kratak aparthejd. Da im se kaže: ‘Vi Srbi na jednu stranu, vi Albanci na drugu, pa da vidimo kad ohladite glave odakle ćemo da počnemo.’ Kosovo ne može više da se rešava bez posrednika, jer oni samo preko trećeg mogu da razgovaraju. Pa videli ste da njih nije mrzelo da odu čak od Vašingtona da razgovaraju preko američkih kongresmena.’

Polovinom novembra 11 stranaka opozicije odlučilo je da bojkotuje izbore, jer nisu ispunjeni uslovi koje su tražili. Kroz nekoliko dana bojkot je podržalo još osam stranaka. Svoje predsedničke kandidature povuklo je šest kandidata, između ostalih i Vuk Drašković i Ivan Đurić.

saopštenje SPO, Borba, 13. 11. 1990. godine
‘Svaka stranka koja bi izašla na izbore 9. decembra bez prethodnog usvajanja amandmana na Zakon o izborima ušla bi u lutkarsko pozorište i na taj način bi 1990. godine dala legitimitet 1946. Mi ćemo se pripremati za izbore u nadi da će amandmani biti prihvaćeni, u protivnom naša odluka je neodustajna, na izbore IĆI NEĆEMO, niti ćemo davati legalitet jednoj velikoj boljševičkoj krađi i prevari.’

Da Vas podsetimo:  Šiptarima overili lažne diplome u Kragujevcu!?

Šešelja su optuživali da je želeo da ostvari uticaj na navijačke grupe i ‘Partizana’ i ‘Crvene zvezde’. Zbog toga se zamerio vođi ‘Delija’ Željku Ražnatoviću Arkanu, s kojim je imao oštre duele.

predsednik SČP Vojislav Šešelj, Novosti plus, 16. 11. 1990. godine
‘Rekao sam već da je on plaćenik, da izvršava prljave poslove za one ‘odozgo’, a nama je poznato da on radi po nalogu ‘Zvezdine’ uprave i da direktno učestvuje u podmićivanju i maltretiranju nepokornih ‘Delija’. Pa on svuda pokazuje pištolj sa posvetom Staneta Dolanca… Naravno da sam otišao da se nađem sa njim. A on mi je rekao ko je i šta je. Napomenuo je da je ubio mnogo ljudi i da sam ja na njegovoj listi. Odgovorio sam da ja do sada nikog nisam ubio, a ako bude i to trebalo, onda će on biti moja prva žrtva.’
Ni Arkan mu nije ostajao dužan.

vođa ‘Delija’ Željko Ražnatović Arkan, Novosti plus, 23. 11. 1990. godine
‘A što se tiče četnika Vojislava Šešelja to je, rekao bih, obična bagra. Pa on je okupio beogradske pijance. Uostalom, on priča svašta.’

Nastaviće se…

Foto: Korišćena arhiva izdanja iz 1990: „Politike“, Borbe“, „Večernjih novosti“, „Vremena”, NIN-a, “Duge”, “Srpske reči”…

Siniša Dedeić
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime