RAZMERE cenzure i filtriranja informacija, zastrašivanja birača, i farsično prepuštanje priučenim i primitivnim kvazinovinarima huškačima poput Mitrovića i Vučićevića da sprovode agitprop akcije njegove političke opcije, ukazuju na veliku nervozu, zabrinutost, a možda i očajanje doskora neprikosnovenog Gospodara Srbije.
To što se Vučić nasankao verujući da mu ova dvojica, zajedno sa Vesićem i ekipom mogu pomoći u bilo čemu, nije čak ni bitno, no posledica njegovog ubeđenja u funkcionisanje dobitne formule koju, svi oni zajedno, navodno obezbeđuju, jeste da Gospodar Srbije danas oseća strah od gubitka apsolutne vlasti, i strepnju od njenog značajnog ograničavanja.
Svako ograničavanje vlasti u kojem ona od neograničene i apsolutne opada do ograničene i kontrolisane, zapravo je značajan progres i dovoljan razlog za histerično uznemirenje Gospodara Srbije.
Elem, njegovi svakodnevni pozivi na pomoć i referendumsko opredeljivanje naroda za njega, predsednika Vlade Srbije, uz tvrdnje da će se svi drugi ujediniti protiv njega i time onemogućiti izbor kandidata SNS za mandatara – jesu nepristojni, ali nisu besmisleni.
Ako se podsetimo rezultata prošlih izbora, videćemo da je od 3,5 miliona glasajućih, oko 48 odsto birača obezbedilo Vučiću 158 poslaničkih mandata. Na predstojećim izborima glasaće barem četiri miliona, a podržaće ga značajno manje birača.
Uz verovatnu pretpostavku da će cenzus preskočiti više političkih grupacija nego što se to dogodilo na prošlim izborima, da će rastur biti manji – nije nemoguće da SNS neće imati većinu samostalno. Pritom treba imati u vidu da im je poželjna optimalna komotna većina koja svakako nije brojka 126 (a i tu je brojku teško dosegnuti) jer donosi relaksiran stepen vlastodržačkog samopouzdanja.
Najveći neprijatelj tog samopouzdanja su koalicioni partneri, jer mnogi, recimo Rasim, imaju nizak prag tolerancije za eventualno prestrojavanje. Ni ostali sa Vučićeve liste nisu mnogo bolji što ne znači da jedva čekaju da promene dres, nego znači da im, u prvoj fazi, enormno raste apetit.
Zato je prva posledica koju donosi tanka pobeda SNS destabilizacija apsolutne Vučićeve vlasti, što je za njega i frustrirajuće i ograničavajuće. Ona donosi trgovinu velikim vrednostima sa koalicionim partnerima, ali i strah od gubitka premijerske fotelje…
Na drugoj strani je mnogo teže to da se rogovi u vreći slože i naprave postizbornu koaliciju kakvom Vučić plaši svoje birače i one koji su manje za njega, a više protiv opozicije.
Mogućnosti za to udruživanje teoretski postoje, ali one nisu verovatne. Verovatnije je značajno skraćivanje njegovih poluga vlasti i značajno umanjivanje moći koju poseduje, što nije mali kvalitativni pomak za Srbiju i društvo.
Bio bi to isti onaj bumerang koji bi premijera oštro zveknuo po glavi nakon što ga je on junački džilitnuo raspisujući izbore.
Zašto Vučić plaši svoje biračko telo udruživanjem opozicije – jednom tako maloverovatnom pretpostavkom?
Reč je o skrivanju istinskih razloga. Kada bi svojim biračima rekao istinu, ukazujući im na proporcionalnost između brojnosti podrške i količine moći koju priželjkuje, to ne bi naišlo na razumevanje. Ako bi bio dovoljno glup i rekao šta zapravo hoće – to ne bi dobio.
Drugo, želi da aktivira svoje birače, konsoliduje ih i dinamituzuje, i treće, važno kao i prvo, da birače koji su mlaki u podršci njemu, ali snažni u protivljenju opoziciji ubedi da glasaju za njega.
Istovremeno zna da tim biračima nisu prihvatljivi njegovi kadrovi, njegova poslanička lista „s koca i konopca”, zato istura sebe, vapije za podrškom Vučiću-premijeru i zato je sve kamuflirao formulom po kojoj mu je potrebna što veća podrška jer će se na suprotnoj strani svi udružiti protiv njega.
Ali, na žalost, opoziciji ne može poći za rukom masovnije udruživanje ne samo zbog toga što su mnogobrojni, nepomirljivi, prepotentni i egoistični, nego što s jedne strane postoji težak sukob njihovih političkih programa, a na drugoj strani – nekima je Vučić zgodniji koalicioni partner zbog vrednosti kompenzacijâ koje im obezbeđuje.
Ali, opoziciji može poći za rukom da prihvati objedinjenje u apelu biračima da izađu na izbore masovno, glasaju pre svega za demokratiju i time ne samo ograniče moći sadašnjeg Gospodara Srbije, nego i značajno doprinesu preduslovima za formiranje vlade koja neće imati apsolutnu podršku jedne stranke i uz koju će biti lakše izboriti se da se sadašnja politička i društvena atmosfera dekontaminira i demokratizuje bar do nivoa da u dogledno vreme možemo imati slobodne i fer, demokratske izbore.
I u toj vladi veliku ulogu mogla bi da ima SNS, ali pod uticajnom kontrolom Skupštine i bez Vučićeve apsolutne vlasti.
U ovom trenutku izgleda da se ne dovodi u pitanje pobeda SNS, ali se i te kako može dovesti u pitanje nastavak Vučićeve apsolutne vladavine, a to za Srbiju može biti slamka spasa.
Slavko Živanov
Fakti
