Izdaja se nastavlja!

1
935

Pedja-fotografijaSrbija koja, na žalost, još uvek ne zna ni gde su joj granice ni šta je njeno a šta je  tuđe, je u velikoj opasnosti da se u najskorije vreme raspadne  na više delova. Na tome rade, ko bi drugi nego srski političari svih boja, od 1945.g. do danas. Ustvari, istorisjski „krivac“ je, verovatno, Nikola Pašić i od njega „progurani“ srpski ratni cljevi tokom Prvog svetskog rata -ujedinjenje  Srba, Hrvata, i Slovenaca u jednu državu. Tu nebulozu je u ratno vreme usvojila srpska Skupština a kralj Aleksandar, kako kažu neki istoričari, posle rata prihvatio sa ogromnim oduševljenjem i pored ozbiljnih opomena koje su stizale sa svih strana, posebno od nekih vojvoda i generala! Danas dobro znamo koliko je ta političko-kraljevska glupost koštala Srbiju.

Srbi, to je evidntno, imaju čuveno „kratko pamćenje“ za sve  što se događalo koliko juče, pa ne treba ni  pričati o događajima koji su se dešavali pre više od 95 godina. Ipak, jedno treba da nam je jasno: Za delovanje slično postupcima naših današnjih političara bi u svakoj pravno uređenoj evropskoj državi, oni odgovarali za veleizdaju!

U Srbiji poslednjih godina te ljude mediji veličaju kao „heroje“ u borbi za pristup Evropskoj uniji. Pardon, za sada samo kao borce za dobijanje nekakvog „datuma“ koji u suštini ne znači ništa. Jer će ucene, nova uslovljavanja, prekrajanja postojećih granica i još veća pljačka naroda u korist inostranih ekonomskih uzurpatora i okupatora, posebno u srpskoj Vojvodini, ići dalje i pre i posle dobijanja „datuma“! A od dobijanja „datuma“ do ulaska u EU, može da protekne i desetak godina! Da li će tada, i u kojim granicama, još postojati naša izmučena matica?

Većina srpskog naroda, sudeći po brojnim anketama, smatra da će Srbija kako-tako preživeti, ali EU, bar ne u ovoj današnjoj formi, neće. Zato, tako misli većina Srba na koju političari ne haju, i ne treba pristupiti Uniji.

Da Vas podsetimo:  Prosvjeta iz Beča u Jerusalimu i Svetoj zemlji!

Da se na rasturanju Srbije radi već decenijama -radi se. Znamo da su i Josip Broz i njegovi paladini, dobrim delom Srbi, bili i te kako protiv Srbije, nametnuvši joj, kao jedinoj republici u tadašnjoj „federativnoj Jugoslaviji“, autonomne pokrajine iako su i druge republke imale  manjine slične onima na teritoriji Srbije. I tada, baš kao i danas, Srbi su -ćutali. Kao da ih ni tada ni danas uopšte nije interesovalo, hoće li im država opstati ili ne. Ili ste ikada, poštovani čitaoci KORENA, čuli za masovne proteste članova Srpske akademije nauka, članova Udruženja književnika, istoričara, tzv. inteligencije i drugih?

Već u vreme Josipa Broza perfidno je pripremana muslimanizacija Srbije. Dobro je Broz još tada znao koliki im je natalitet a koliki u Srba. Kao jedina država na globusu, ondašnja Jugoslavija je veru izjednačila sa nacijom! Ljudi muslimanske veroispovesti su postali muslimanski narod. To je, verovatno, bio jedan od prvih koraka ka rasturanju Srbije jer se  znalo, da su osim u Bosni i Hercegovini, muslimani najbrojniji baš u Srbiji. Ovi današnji političari idu korak dalje. Valjda zato jer im je postalo jasno, da ne bi trebalo da ponavljaju Brozove gluposti i da muslimane nazivaju narodom! To isto su uvideli i mudžahedini u Bosni, pa su svoje istovernike prozvali Bošnjacima! Znači, stvorena je nova nacija na tlu stare Evrope koja ranije nikada zvanično nije postojala. Doduše, postojao je pojam „Bosanac“ ali samo kao geografsko odredište odakle neko dolazi, slično nazivu „Šumadinac“ u Srbiji.

Tragično je za budućnost i opstanak Srbije, da su prvo „žuti“ i njihovi kolaborateri, kako se danas vidi oni su dobrim delom bili i najveći pljačkaši u istoriji Srbije, od srpskih državljana, dakle Srbijanaca muslimanske vere, zvanično na teritoriji Srbije stvorili novu, nikada ranije postojeću naciju –Bošnjaci!

 

Ova najnovija garnitura srpskih vlastodržaca, za koju su mnogi Srbi smatrali da će bolje braniti nacionalne intgerese matice i zato su ih birali, otišla je još dalje. Pošto su aminovali, umesto da odmah zabrane da im se srpski državljani  i bez referenduma i bez ratnih dejstava odvajaju i postaju „Bošnjaci“, oni su im poklonili čak i jezik -nekakav nakaradan „bošnjački“ za koji lingvisti nikada ranije nisu znali. Znači, sada ti novi tuđi državljani -Bošnjaci, verovatno već sa pasošima BiH, imaju i svoj jezik a imaju i teritoriju zvanu Sandžak, pa će koliko sutra moći da zahtevaju otcepljivanje od Srbije! Narod dobro zna da će to Zapad itekako podržati. Samo se političari prave ludi, pogotovo oni čiji je glavni cij tzv.  regionalizacija, znači rasturanje Srbije! Alo bre, srpske izdajice! Verovatno će vam političari tog novog „naroda“ na Balkanu, podići spomenike ili vas nagraditi dolarima i zlatom!

Da Vas podsetimo:  Zašto je Sarajevo u strahu od rezervista iz Srpske

Sada, posle zvaničnog uvođenja u škole Republike Srbije u Sandžaku „bošnjačkog jezika“  i prevođenja srpskog u strani jezik jer će se izučavati samo 2 časa nedeljno, shvatam zašto je onaj novoonjanjaveli, ranije kao radikal ratoborni Tomislav Nikolić prizivao Turke govoreći da  -citat- „Srbija ne može bez Turske“!  Alo, bre Tomo, gde to ne može, možda u tvojoj Bajčetini gde su Turci i poturice od vajkada sve do možda 1850.g. kao i u drugim delovima Srbije, Srpkinjama pravili decu jer su imali pravo na prvu bračnu noć? Jeli toliko inplanitiran taj turski gen, da i danas neko iz Srbije, navodno, ne može bez svojih možda bioloških predaka, Turaka?

Sada izdajnici prizivaju čak i druge, bogate muslimane koji će kad-tad kupiti pola Srbije! Znači li to, da će već sledeća generacija Srba postati raja? Mani se na vreme ćoravog posla,  Tomo i ti, i tvoji „političari“. Srbija treba i mora da većinski ostane pravoslavna država! Inače će te već na dolazećim izborima glasači oduvati sa političke scene.

Srpski političari -kreatori nove nacije i jezika su očigledno zaboravili reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtnom odru, upućene svom sinu Rastku, potonjem Svetom Savi. Hajde da ih malo potsetimo na najčuveniji citat iz Istorije srpskog jezika koji, bar u rasejanju, uče osnovci u Dopunskim školama:  

„Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili izdržimo još malo


Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je riječi potrao i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod. Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gdje se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda“.

Tako je govorio Stefan Nemanja. Dans Srbi dobrovoljno prodaju i zemlju i gradove, a svoj jezik uništavaju dobrovoljno i besplatno!

Naravno da se svi jezici menjaju, neki nestaju, neki silom prilika prihvtaju tuđice pa tako i srpski jezik. I mi imamo u našem jeziku, kažu neki lingvisti, od 8.000  do 12.000 turskih, persijskih i arapskih, znači „muslimanskih“ reči. Ali, umesto da branimo i ovo malo preostalog srpskog jezika, a time i teritoriju na kojoj je nastala Srbija, mi ga prepuštamo drugima, nekom surogat-narodu koji su srpske izdajice -političari sami stvorili.

Izmislili su nekakve „Bošnjake“ i još grđi „bošnjački jezik“!

P. Rakočević

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime