Objavljeno: 23. Novembar 2013.

Izdaja se ne sme pominjati

Ko upravlja Srbijom?

sonjaZvuči čudno, suludo, monstruozno, kada se uzme u obzir da jedan građanin Srbije otvoreno izjavljuje kako će svedočiti u korist susedne, prema Srbiji neprijateljski nastrojene države. „Svedočiću protiv Srbije“, bez imalo ustezanja, kaže Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora u Srbiji. Začudo, umesto da državni organi u Srbiji vide da li u tvrdnji Sonje Biserko da je matična srpska država „počinila genocid nad Hrvatskom“ postoji mesta za krivično gonjenje zbog izdaje, sve se završava na prolaznom “medijskom ispiranju”.

U najnovijem Ustavu Srbije uopšte se ne tretira pojam izdaje na onaj način kako je to, na primer, bilo uređeno Ustavom Srbije iz 1990. godine, gde se u članu 51 (stav 3) doslovno kazalo: “Izdaja Republike Srbije je zločin prema narodu i kažnjava se kao teško krivično delo”.  Ipak, u važećem Krivičnom zakoniku Republike postoji odeljak pod naslovom Špijunaža, koji u članu 315 (stav 3) nedvosmisleno upozorava: “Ko stupi u stranu obaveštajnu službu, prikuplja za nju podatke ili na drugi način pomaže njen rad, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.”

Dakle, posmatrajući s pravnog aspekta, Sonja Biserko unapred priznaje da pomaže rad hrvatske države i njenih obaveštajnih organa, rečima: “Svedočiću protiv svoje zemlje, a u korist strane države!”

Nažalost, u Srbiji se, reklo bi se, najavljeni procesi u Međunarodnom sudu pravde po tužbama Hrvatske i Srbije svode na ravan „običnog“ komšijskog parničenja, gde čovek ima pravo da svedoči za jednu ili drugu stranu, a u skladu sa svojom savešću. Ali, podrazumeva se da i u pomenutim i prostim komšijskim raspravama sin (uglavnom) nikada ne svedoči protiv oca ili svoje porodice. U takvim slučajevima nebitna je prava istina, jer solidarnost sa svojom porodicom poništava sve druga pravila i etička načela. Otuda, niko nema pravo da traži da čovek svedoči protiv svojih rođaka, što je regulisano u svim modernim pravnim sistemima. Porodica tu ima prednost nad istinom i pravdom.

Opet, nije problem u tome što Sonja Biserko ne nalazi „ništa sporno“ u svojoj odluci da svedoči u korist strane države. Ona u svom intervjuu za nedeljnik „Vreme“ kaže:

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim.“

Kako vidimo, ni samoj Sonji Biserko ne pada na pamet da kaže da bi mogla da bude podvrgnuta zakonskom progonu zbog stavljanja u službu strane države, a protiv države čiji je i danas državljanin. To je u ovom času u „demokratskoj“ Srbiji nezamislivo. Siroti državni vrh! Dobili su informaciju od srpskog pravnog tima (koji još nije jasno definisan), pa su tu istu informaciju, umesto tužilaštvu, prosledili medijima. Nije isključeno da se to sve baš tako i desilo; kako tvrdi Sonja Biserko.

Zapravo, ako je to tako kako tvrdi Biserkova, državni vrh je tada neka vrsta lutke čije konce vuče svaki „namernik“, uključujući tu i nevladine organizacije u Srbiji, koje pokazuju da su u izvesnim slučajevima jači od same Vlade Srbije. Setimo se kako se ponašala Nataša Kandić i njen Fond za humanitarno pravo i organizacija REKOM, dok nisu „doveli u red“ predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Ponavljali su očitu neistinu da je Tomislav Nikolić, tokom građanskog rata u Hrvatskoj, izvršio ratni zločin kao „dobrovoljac“ ili „Šešeljevac“ na područje današnje Hrvatske. Pominjali su i selo Antin, u kome je (po navodnom priznanju Jovice Stanišića), eto, Tomislav Nikolić „pobio deset petnaest baba i deda i bacio ih u nekakav bazen“.

Do danas nije poznato da li se nekakva rasprava zaista vodila u Haškom tribunalu u vezi izmišljenih zločina Tomislava Nikolića. Ali, to u ovom konkretnom slučaju nije ni bitno, jer je lažna optužba za „zločin“ u selu Antin (danas je to više nego očigledno) primenjena kao sredstvo kojim se Tomislav Nikolić, eventualno, mogao držati pod kontrolom. U prilog takvom razvoju događaja govori i neuspešna tužba Nikolića (odnosno njegove bivše Srpske radikalne stranke) protiv Kandićeve i njenog FHP.

Krajem avgusta 2012. godine usledio je „iznenađujući“ obrt u odnosima Nataše Kandić i Tomislava Nikolića. Tada je, podsetimo se, Kandićeva „pomirljivo“ predložila Nikoliću kako da reši „problem Antina“:

Moje mišljenje ja da Nikolić može jaku regionalnu i međunarodnu podršku da dobije ako u kontekstu REKOM-a spomene Antin i kaže da je njemu lično veoma važno da građane Hrvatske uveri da ništa loše nije napravio dok je kao dobrovoljac boravio u Antinu. Ima stotine događaja kao u Antinu, koji traže hitno razjašnjenje na regionalnom nivou“.

I šta se nakon toga desilo? Nataš Kandić je postala „prijateljski raspoložena“ prema predsedniku za koga je donedavno tvrdila da je „ubica“. Nikolić joj je uzvratio „prijateljskim“ imenovanjem sudije Apelacionog suda u Beogradu Siniše Važića za ličnog izaslanika u Regionalnoj „ekspertskoj“ grupi za REKOM.

U slučaju Sonje Biserko imamo donekle sličnu situaciju, gde državni vrh ni ne pomišlja da preduzme ozbiljnije korake prema osobi koja otvoreno izdaje vlastitu državu. O čemu se tu, zapravo, radi? Ko bi u Srbiji pre samo godinu dana mogao da pomisli da postoji „prirodno savezništvo“ između Nikolić-Vučićevog SNS-a i LDP-a Čedomira Jovanovića? A kakve veze sada ima LDP sa Sonjom Biserko? Pa, ima – itekako. Sonja Biserko se nalazi kao „nestranačka“ ličnost u Političkom savetu Liberalno-demokratske partije. Posle ovakvih saznanja, postoji li iko u Srbiji kome još nije jasno na koji način i iz kojih centara se danas upravlja Srbijom?

Za www.koreni rs

T. Rajić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.