Jedan moj zemljak iz okoline Arilja, iz sela Kruščice, priča mi svoj doživljaj. On je preokupiran prikupljanjem građe za svoj rad o velikom dobrotvoru iz XIX veka, Savu Saviću, rođenom u njegovom selu. Sazidao je svojevremeno školu u Kruščici, obnovio crkvu u Arilju, zadužbinu kralja Dragutina, kao i još mnogo dobrih dela. Moj zemljak je tražio od mene, da mu pomognem u tom plemenitom poduhvatu.Ima dosta građe, ali želi još više, što je pohvalno.
U tom nastojanju, moj prijatelj je obilazio mnoga sela i crkve oko Arilja, nebi li još ponešto doznao. Obreo se jednog dana u susednom selu, zatekao mesnog sveštenika kod crkve i zapitao ga, da li mu može pomoći, ako ima kakvih podataka u crkvenim knjigama i letopisima. Dobio je odgovor:
-Zar i ti hoćeš da me jašeš?
Iznenađen ovakvim neočekivanim odgovorom, moj prijatelj je pokušao da razgovor dovede na civilizovan nivo. Objašnjavao je poduže, koliko ozbiljnosti i truda je do sada uložio u svom plemenitom poslu. Na kraju njegovog izlaganja, sveštenik sa svog nivoa znanja i shvatanja života, priupita sagovornika:
-A ko će tebi platiti za taj tvoj trud?
-Platiće mi Bog!
Da li treba komentarisati ovaj razgovor i zaključak? Šta se to dešava sa našim narodom?
Imao sam potrebu, da ovo zabeležim, verujući čvrsto, da se desila naka slučajnost i da je ovaj događaj retkost, ali eto, desilo se.
Umesto, da od sveštenog lica dobije podršku i razumevanje i da on uputi mom prijatelju reči „ Bog će ti platiti“-ove reči izgovara običan čovek. Izmenilo se podosta, pa su ova dva sagovornika izmenili uloge.
Na Božić 2019. godine, Beograd
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
