Iracionalna CEAS-NATO propaganda ili osvrt na nakaradnu „studiju“ o ruskoj mekoj moći u Srbiji
Centar za evroatlanske studije (CEAS) objavio je 9. maja – kako se u samoj publikaciji kaže na „dan obeležavanja pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu“ – studiju „Širom zatvorenih očiju: jačanje ruske meke moći u Srbiji – ciljevi, instrumenti i efekti“. Dok sam to štivo čitao setio sam se jedne naše narodne poslovice. Ona glasi: „Ne daj mi, Bože, ono što mi majka misli, već mi daj ono što mi žena misli.“ Smisao te izreke je da onda kada je muškarac negde daleko i dugo van doma, majka strahuje da mu se nije nešto strašno desilo dok žena sumnja da razvratno uživa, odnosno da je vara sa nekom drugom ili makar banči sa prijateljima umesto da nešto korisno radi.
GEOPOLITIČKA LjUBOMORA
Narodne poslovice, po pravilu, na sažet način izražavaju neku životnu mudrost iako su neretko – a u navedenom slučaju nesumnjivo – stilski i suštinski prenaglašene i to u rasponu od cinizma do humora. Otuda, u duhu političke korektnosti naše epohe ograđujem se od muškog šovinizma koji iz citiranog verovatno provejava, ali za osvrt na tzv. studiju organizacije koju vodi gospođa Jelena Milić, bitna je bazična poruka narodnog mislioca koja prevazilazi muško–ženske odnose, tj. da onaj ko je prema nekom surevnjiv preuveličava sve pozitivno što mu se dešava ili čak isto u potpunosti umišlja.
U ljubomore su, ništa manje no u straha, velike oči! U svetlu toga bar delimično treba gledati na ono što CEAS-ovci i drugi NATO lobisti u Srbiji iza svakog žbuna vide Ruse te misle da oni radi ostvarivanja svog uticaja sipaju zlato šakom i kapom. Ne ide im u glavu da Rusija, sa desetostruko manje resursa nego njihovi zapadni mentori, kod nas ostvaruje znatan društveni uticaj iz jednog krajnje objektivnog razloga. Nju Srbi vole jer ih nikada nije ni bombardovala, niti nas je gurala nekome pod nož ili nam je otimala deo međunarodno priznate teritorije (pri tome Ruse ne treba poistovećivati sa anacionalnim i često neruskim boljševicima iz perioda faze antisrpskog, ništa manje nego antiruskog ludila, kada je kreiran kominternovski pristup „srpskom pitanju“). Dok su nam, s druge strane, mnoge zapadne sile, od Nemačke do SAD, više puta kroz istoriju, posredno i direktno, nanele mnogo zla. A njihov NATO konzorcijum i dalje ide tim putem, od otmice Kosova do pokušaja obesmišljavanja Republike Srpske. Uz to merka Vojvodinu i Rašku oblast.
NATO FLERT
Naravno, sve to saradnici gospođe Milić „previđaju“, odnosno ogoljeno manipulišu. Uostalom, kako bi i radili drugačije kada im je cilj da uprkos činjenicama, kako sami kažu na početku svoje studije, „da javnosti u Srbiji predoče nove nedemokratske trendove delovanja Kremlja, artikulisane kroz primenu ruske meke moći u Srbiji“. Te da „dokažu“ da je u takvoj svojoj politici ruski establišment „umesto otpora naišao na širom otvorena vrata vlasti u Srbiji koja i sama ne preza od takvih metoda delovanja.“ Skoro da pomislimo da je oficijelni Beograd sa ruskim ODKB-om a ne sa Atlantskim paktom nedavno zaključio sporazum kojim tom vojnom savezu daje niz privilegija pa su njegovi lokalni zastupnici pobesneli.
Sve u svemu, u svim aspektima protivno realnosti, tvrdi se da se skoro neostaljinistička Rusija udružila sa autoritarnom neprednjačkom a zapravo tek površno maskiranom radikalskom vlašću, te uz pomoć još stotinak drugih proruskih organizacija – od stranačkih, preko NVO do medijskih – ubrzano uvlači Srbiju u ponore diktature, šovinizma i antizapadnjaštva. A Zapad, hipnotisan od strane veštog Vučića, ne primećuje da se rađa balkanska Severna Koreja ili pak na taj izazov neadekvatno reaguje. Kako se u „studiji“ usplahireno kaže: „Što zvanični Beograd više flertuje sa Kremljom, to politički Zapad sve više spušta standarde u nadi da će tako privući Srbiju u svoju orbitu.“
EVROATLANSKI UZBUNjIVAČI
„Srećom“, tu su CEAS-ovci koji – neskromno se hvale – jasno uviđaju „da Srbija klizi ka autokratiji i to ispred nosa političkog Zapada“. Da se to ne bi dogodilo u većoj meri oni uz „dijagnozu“ daju i recept za lečenje strašne „bolesti“. Sažeto evo o čemu se radi: „U interesu demokratski orijentisanih građana Srbije je da se gore opisanoj politici, koja se vodi samo interesom aktuelnog Beograda da ostane na vlasti, stane na put. I on, ali i šira javnost u Srbiji kao i politički Zapad moraju se isterati na čistac u proceni da li se Srbija kreće ka demokratiji ili autokratiji i kakva je uloga sve jače nedemokratske ruske meke moći u tome.“
Razume se, za CEAS je demokratija skoro sinonim za članstvo u NATO, podršku vojno-političkim pohodima Bele kuće, evrofanatizam, albanofiliju i slično tome. Opet, autoritarno i nedemokratsko je svako zalaganje za zaštitu srpskih nacionalnih interesa a pogotovo odbranu Kosova i Metohije, očuvanje suvereniteta, odbacivanje antisrpske propagandne matrice po kojoj smo mi krivi za sve loše iz 90-ih, negovanje dobrih odnosa sa Rusijom.
MOĆ FRUSTRACIJA
Problem je, kako stvari vide CEAS-ovi „eksperti“ za rusko-srpske odnose u tome što – da se vratimo na ono što oni u svojoj studiji vrte po sto puta – Rusija radi podrške navedenom uspešno primenjuje meku moć. A ključne metode delovanja ruske meke moći u Srbiji su: „sve intenzivniji bilateralni odnosi na najvišem nivou; jačanje saradnje Srpske pravoslavne crkve (SPC) sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC), propaganda koja se širi kroz povećan broj medijskih formi; izgradnja nove strukture za jači uticaj preko politike sunarodnika, te intenzivno povećanje broja drugih instrumenata širenja ruske meke moći poput udruženja građana, studentskih organizacija i političkih pokreta“.
Vreme je da kažem, uz naglašenu počastvovanost zbog toga, u kontekstu tzv. stoglave transmisije ruske meke moći u Srbiji – za koju se stiče utisak da CEAS smatra da je efikasnija i od ruskog nuklearnog potencijala – tri puta sam zastupljen preko organizacija i medija sa kojima sarađuje a koji se navode. Tu sam posredno u svojstvu kolumniste Pečata, jednog od urednika sajta Vidovdan i izvršnog direktora Centra za razvoj međunarodne saradnje. I to nije sve. Po imenu se spominjem kao opskurni analitičar, uz Nenada Popovića, Emira Kusturicu i Miroslava Lazanskog, posebno delotvoran na izmišljenoj liniji fronta širenja srpsko-ruskog staljinističkog mraka. Hvala im! Bio bih vrlo srećan da je ruska meka moć u Srbiji onakva kakvom je prikazuju a da sam ja njen važan segment. Međutim, ko što rekoh, u pitanju su umišljanja i puki strahovi frustrirane žene iz narodne izreke. I još po nešto ali o tom potom.
IRACIONALNI REZON
CEAS je sa agencijom IPSOS sproveo istraživanje koje ima za cilj da „dokazima“ potkrepi ubojitost ruske meke moći. Prema njemu iako u životnim izborima mladih ljudi (18 do 35 godina) – od sfere zabave i kulture, preko izbora zemlje u kojoj bi živeli i radili do opredeljenja za strani model prema kome bi izgrađivali Srbiju –„zapadne zemlje“ (EU i SAD) upadljivo dominiraju nad Rusijom, ona je predmet većinskih geopolitičkih simpatija. „Uprkos dominantno pozitivnijem odnosu prema Zapadnim modelima života, mladi ljudi imaju pozitivna očekivanja od pretpostavljenog saveza sa Rusijom. Većina ih podržava prisustvo ruskih vojnih baza u Srbiji (57 procenata) i daje podršku ruskoj spoljnoj politici (64 procenta). Većina veruje da bi savez sa Rusijom unapredio mogućnosti zapošljavanja, putovanja i školovanja, dolazak stranih investicija, političku stabilnost u zemlji i regionu, pa čak i demokratizaciju zemlje i sliku o Srbiji u svetu“.
Takav, kako se kaže, „konflikt racionalnog i iracionalnog“, očigledno je pothranjen „slabom obaveštenošću mladih ljudi“. Jasno, iza toga stoje ruski i proruski propagandisti. Tako zaključuju u CEAS-u, a verovatno bi do istog došao, posle seriozne analize, i analitički tim sastavljen od malog Đokice, Muje i Hase. Ni prvima nije palo na pamet, a ni druga „intelektualna“ grupacija verovatno ne bi do toga došla, da se ne radi o sukobu racionalnog i iracionalnog već o različitim stvarima. Mladi, u želji za boljim životom, maštaju o bogatim zapadnim zemljama koje su kao kolonijalne metropole vekovima eksploatisale veći deo sveta dok i danas to rade na postmoderan, neokolonijalan način. Nasuprot tome kada razmišljaju o nacionalnim interesima svoje zemlje, stavljaju na prvo mesto one koji su joj potvrđeni prijatelji i aktuelni strateški partneri na polju odbrane teritorijalnog integriteta Srbije i opstanka srpskog naroda u njenom okruženju.
Obe perspektive posmatranja su krajnje racionalne samo su njihovi objekti različiti. U prvom slučaju radi se o ličnom a u drugom o nacionalnom interesu! Iracionalno bi bilo reći suprotno, na primer da Zapad nije bogatiji od Rusije ili da nam je NATO činio dobro a ne zlo uporedivo sa onim koje nas je zadesilo od strane nacističke Nemačke. Međutim, CEAS radi postizanja svog cilja meša babe i žabe i pravi splačinu sačinjenu od poluistina, manipulacija pa i čistih laži. Iz toga izvodi zaključke nalik onima u vicevima o tupanima. To je formula po kojoj je napisan obiman pamflet koji se lažno predstavlja kao studija.
PARE NjIMA FALE
Šta je istinski cilj tog štiva? Naravno, nije ono što je rečeno da jeste tj. da se upozori srpska javnost. Nije njoj namenjen CEAS-ov pamflet. To manipulativno štivo je usmereno ka zapadnim centrima moći. Radi se o denunciranju sopstvene zemlje i njene vlasti po receptu raznih dostavljača i saradnika okupatora iz Drugog svetskog rata. Namera je da se prizove mnogo veći pritisak na Srbiju. Kao da nije dovoljno ono što nam NATO-EU društvo već čini. Ipak, CEAS je pragmatičan pa ako to već nije preko noći moguće – s obzirom na angažovanost Zapada na nekim drugim meridijanima i sa tim skopčanu nespremnost da otvori novi balkanski front – zadovoljio bi se i manjim.
Kako se na kraju „studije“, u „Zaključcima i preporukama“ naglašava: „Potrebno je da se na Zapadnom Balkanu, kako je to već slučaj na političkom, mnogo stabilnijem Zapadu, a u Srbiji pogotovu zbog posebnih okolnosti na koje Moskva računa, uloži više resursa u cilju preventive i reduciranja svih negativnih efekata prodora ruske meke moći i drugih oblika delovanja zvanične Moskve“. Da stvar skratim. CEAS zapravo peva staru pesmu grupe Models: „Pare pare pare, volim samo pare – mojoj duši napaćenoj samo pare fale …“
Tu organizaciju finansira Fondacije braće Rokfeler kao i niz drugih institucija iza kojih stoje razni evroatlantski centri moći. To ne rade zbog lepih očiju bilo koga iz CEAS-a već da bi ta organizacija služila njihovim ciljevima. No, lobisti kao lobisti hteli bi uvek više od onoga što dobijaju. Pogotovo u okolnostima kada mi nismo primarna meta Zapada koji smatra da iako nas nije baš do kraja pokorio, već je mnogo učinio u svoju korist. E, da bi se bar donekle izmenilo njegovo mišljenje i sledstveno tome iskamčilo „više resursa“, konstruiše se nebuloza o ruskom bauku koji se nadvio nad Srbijom. Da nije njega Srbi bi već zavoleli „prepošteni“ i do krajnosti „humani“ NATO. Ovako, tumaraju stranputicom rusofilije.
GLEN MILER
To su najvažniji motivi CEAS-a. U uvernju da CIA i slične firme još nisu uspele da izanaliziraju najnoviju „studiju“ gospođe Milić te zbog nje tu gotovo svi nisu pretrnule od straha i potom otvorili širom oči – pišem ovaj tekst. Nadam se da su pomenuti i dalje uljuljkani u snove da smo poraženi pa ne obraćaju budnu pažnju na „Pečat“. U protivnom uzdržao bi se od razotkrivanja banalno lukrativnih pobuda CEAS-a. Ne zato što mi je drag već stoga što je za srpsku stvar koristan. Svojim agresivnim i neargumentovanim pristupom ta NATO lobistička organizacija i njena predvodnica nanesu više štete svojim poslodavcima nego ceo stvarni ili izmišljeni, nije sada ni bitno, proruski i ruski blok u Srbiji. Dovoljan je jedan TV nastup gospođe Milić da NATO ima veće negativne posledice nego da se na njega obruši 100 tzv. proruskih organizacija i medija.
Za kraj još nešto. Da završimo kao što smo počeli sa jednom narodnom izrekom. Ona glasi: „U laži su kratke noge.“ Kao što lažno predstavljaju ciljeve svog najnovijeg projekta (kao i maltene sve drugo čime se bave), tako CEAS-ovci dobro znaju i šta je istina. Pričaju iskrivljene priče koje im koriste ali podsvest ih izdaje. Dovoljno je pomenuti jednu sitnicu koja svedoči da je tako. Kao što sam već rekao, istakli su da se njihova „studija“ u integralnom vidu pojavljuje na dan pobede nad fašizmom tj. 9. maja, i zbog toga je posvećuju legendarnom džez muzičaru, majoru američke vojske tokom Drugog svetskog rata, Glenu Mileru. E pa na Zapadu kao dan pobede, u kontekstu politike relativizacije uloge SSSR koji je imao ključno mesto u koaliciji koja je porazila nacističku Nemačku, obeležavaju 8. maj. Opet, 9. maj se tu slavi, zbog Šumanove deklaracije kojom su inicirane evro-integracije, kao „Dan Evrope“ (iako to može da bude samo dan EU pošto ta Unija obuhvata svega oko 45 posto teritorije našeg kontinenta dok samo na Rusiju otpada 40 procenata Evrope).
Za CEAS je 9. maj ono što uistinu i jeste i kako se obeležava u Rusiji, iako to NVO preduzeće radi za one koji prekrajaju istinu. Omaklo im se ali ipak rezultat toga je za pohvalu, a pre ili kasnije, kada se na primer budu bavili propagandom u korist Zapada u vezi sa Sirijom, popustiće im samokontrola i u vezi sa nama, pa će im se i tu omaći neka istina koja će protivrečiti srži njihovih sada aktuelnih laži o Srbiji i Rusiji. A što se tiče Glena Milera, ako CEAS-ovci to ne znaju da ih poučim, njega su u Beogradu oslobođenom od nacista naši građani po prvi put mogli da slušaju u filmu „Serenada u dolini sunca“, prikazanom 22. oktobra 1944. Iako je američki taj film je imao ruski titl, jer su nam ga doneli Rusi. Da tako zaokružimo vrzino kolo CEAS-ovih propagandnih besmislica! Kada bi Glen Miler, koji je krajem rata stradao u avionskoj nesreći, imao grob, on bi se u njemu, zbog štiva koje mu je Jelena Milić posvetila, prevrtao!
Dragomir Anđelković
Pečat
