Izručenje Haradinaja ogledalo Francuske

0
624

Dana 4. januara 2017. godine, postupajući po međunarodno poternici koju je izdala Srbija, u Francuskoj je uhapšen predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.

haradinaj http://www.dailyherald.comVeć 12. januara pušten je na slobodu, uz kauciju i oduzimanje pasoša i obavezu da se dva puta sedmično javlja nadležnoj policijskoj upravi, sve dok traje postupak ekstradicije.

Inače, naša zemlja tereti Ramuša Haradinaja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjenih na teritoriji AP Kosovo i Metohija tokom 1998. i 1999. godine, o čemu je dostavljeno mnoštvo dokaza francuskim organima vlasti. U međuvremenu Haradinaj je saslušan, a donošenje odluke po zahtevu Srbije za ekstradiciju Haradinaja je najavljeno za četvrtak 9. februar.

Pitanje ekstradicije je regulisano Evropskom konvencijom o ekstradiciji, čije potpisnice su zemlje članice Saveta Evrope, među kojima i Francuska i Srbija. Tzv. republika Kosovo, koja je samu sebe proglasila državom na delu teritorije Republike Srbije, nije član Saveta Evrope, a samim tim nije ni potpisnik Konvencije te se ista na nju ne odnosi.

Evropska konvencija o ekstradiciji doneta je sa ciljem tešnje povezanosti zemalja članica Saveta Evrope, a u član 1. Propisuje se obaveza izdavanja, pa se kaže: „Strane ugovornice se obavezuju da će, prema propisima i uslovima koji su navedeni u narednim članovima, izdavati jedne drugima lica koja se gone zbog počinjenog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne ili mere bezbednosti od strane pravosudnih organa strane molilje.

Čl. 3 Konvencije predviđa da se izdavanje neće odobriti za politička krivična dela ili dela povezana sa takvim krivičnim delom, ili ukoliko se eventualno radi o gonjenju ili kažnjavanju lica zbog rasne pripadnosti, vere, nacionalnosti ili političkih ubeđenja. Dodatnim Protokolom međutim, precizirano je da se političkim krivičnim delom neće smatrati zločini protiv čovečnosti, krivična dela predviđena Ženevskom konvencijom iz 1949., među kojima i ona predviđena čl. 137 Ženevske konvencije iz 1949. o zaštiti civila u vreme rata, kao i sva slična kršenja ratnih zakona koji su bila na snazi u vreme kada je počela primena Dodatnog protokola i ratnih običaja koji su postojali u tom trenutku, što će reći 15. oktobra 1975. godine.

Da Vas podsetimo:  Albanski istoričar tvrdi da su Dečani – „albansko istorijsko nasleđe“!

Dakle, iz navedenih odredaba proizilazi da je Francuska je po odredbi čl. 1 Evropske konvencije dužna da Ramuša Haradinaja izruči upravo Srbiji, a ne nekoj drugoj državi ili instituciji, koja nije član Saveta Evrope i potpisnik Konvencije. Donoseći odluku o izručenju Haradinaja Srbiji, Francuska bi ispunila svoju osnovnu međunarodnu obavezu, ustanovljenu Evropskom konvencijom o ekstradiciji.

Uprkos tome, sve su češći nagoveštaji da postoji mogućnost da Haradinaj ipak ne bude izručen Srbiji već tzv. novoformiranom sudu za ratne zločine. Na zvaničnom portalu državne televizije pojavio se članak pod naslovom „Haradinaj bliže Hagu nego Beogradu?“(1), gde se pojašnjava da postoji navedena mogućnost izručenja «novoformiranom Specijalnom sudu za ratne zločine protiv OVK». Tim povodom izjavu je dao i rukovodilac srpskog Tužilaštva za ratne zločine Milan Petrović, iz koje izjave bi se moglo zaključiti da se prvi čovek našeg tužilaštva za ratne zločine uopšte ne protivi takvoj ideji. Šta više, Petrović ističe da mi imamo dobru saradnju sa Specijalnim tužiocem Dejvidom Švendimenom, dodajući da bismo mi u tom slučaju nastavili saradnju sa tim sudom i njemu «pripomogli» da Ramuš Haradinaj odgovara za krivična dela koja mu stavljamo na teret.

O kakvom sudu se radi i šta se podrazumeva pod pojmom „Hag“, kad se kaže da je Haradinaj bliži Hagu?

Radi se o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu osnovanom Zakonom broj 05/L-053, koji je izglasala skupština tzv. republike Kosovo, nakon što je prethodno izmenjen Ustav te nepriznate države. Zakonom je propisano da se Specijalizovana veća imaju formirati u okviru kosovskog pravosudnog sistema, pri svakom nivou sudske vlasti na Kosovu. Specijalizovana veća, prema Zakonu, sude i rade u skladu sa Ustavom i zakonima tzv. Republike Kosovo, te na osnovu međunarodnog običajnog prava i međunarodnog prava kojim se regulišu ljudska prava i slobode. Kao pomoćni izvor prava predviđa se sudska praksa međunarodnih ad hoc sudova, Međunarodnog krivičnog suda i drugih krivičnih sudova. Sedište specijalizovanih veća je na Kosovu, s tim što je predviđena mogućnost da se na osnovu međunarodnih sporazuma može utvrditi i sedište specijalizovanog veća u državi domaćinu, tj. van teritorije Kosova. Sedište Specijalizovanog tužilaštva je u zemlji domaćinu, u skladu sa međunarodnim sporazumom, ali se može uspostaviti i na Kosovu. Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imaju svojstvo pravnog lica tj. punu pravnu sposobnost. Oni mogu punovažno zaključivati sporazume sa državama, međunarodnim organizacijama i drugim pravnim licima sa ciljem saradnje i pružanja pravne pomoći. Odredba čl. 55 Zakona predviđa da specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo mogu da zahtevaju pomoć i saradnju od drugih država, međunarodnih organizacija i drugih pravnih lica za dela iz stvarne nadležnosti tog suda. U tom smislu, mogu zaključivati i sporazume sa tim subjektima, uz mogućnost korišćenja i sporazumima koje je Kosovo zaključilo vezano za pravnu pomoć, po principu reciprociteta.

Da Vas podsetimo:  Prosvjetina škola u Beču i drugi projekti nastavljaju se čim bude moglo

Dakle, jasno je da se radi o kosovskim sudskim većima i tužilaštvu koji su deo sudskog sistema Kosova. Oni su osnovani su zakonom tzv. republike Kosovo. Specifičnost ovih kosovskih organa sudske vlasti je u tome što je sedište tih veća i tužilaštva izmešteno iz Prištine u Hag, i što će u tim institucijama raditi međunarodno osoblje, za koje je Zakon propisao da moraju tečno govoriti engleski jezik.

Radi se o sudu i tužilaštvu tzv. republike Kosovo, čiji akti (presude, rešenja i sl.) će izvesno i nositi upravo takvu oznaku.

Imajući u vidu navedeno, čudi ravnodušnost i pomirljivost prvog čoveka Tužilaštva za ratne zločine Srbije prema ideji da Ramuš Haradinaj ne bude izručen Srbiji, već pravosudnim instutucijama tzv. republike Kosovo. Pri tom se reč «Hag» koristi sa ciljem vlastitog anesteziranja i dovođenje u zabludu srpske javnosti u pogledu prave suštine institucija koje se zvučno nazivaju «novoformiranim Specijalnim sudom za ratne zločine protiv tzv. OVK».

U skladu sa međunarodnim pravom, Srbija bi morala da insistira na doslednom poštovanju Evropske konvencije o ekstradiciji, čiji smo potpisnik kao zemlja članica Saveta Evrope. Francuska je dužna da Haradinaja izruči Srbiji, a ne Kosovu niti kosovskim specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu, jer ni jedan od tih subjekata nije član Saveta Evrope, niti potpisnik Konvencije.

Odluka francuskih vlasti po pitanju izručenja Ramuša Haradinaja će biti verno ogledalo u kojem će se ogledati Francuska, koja se javno i zvanično zalaže za vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava i sloboda.

Iskrena opredeljenost Francuske proklamovanim načelima pokazaće se sada na delu.

Eventualno odluka Francuske o neizručenju Haradinaja Srbiji već Specijalizovanom veću ili tužilaštvu tzv. republike Kosovo, predstavljala bi akt izigravanja odredbe čl. 1 Evropske konvencije o ekstradiciji, a time i akt otvorenog kršenja međunarodnog javnog prava.

Da Vas podsetimo:  Pomirenje

Što se tiče Srbije, ni jedan njen državni organ, niti bilo koji državni funkcioner, nikada ne bi smeo prihvatiti nadležnost Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva, ni u slučaju Haradinaj, niti u bilo kom drugom slučaju, iz razloga što, gledano iz ugla našeg važećeg Ustava, navedene «pravosudne intitucije» predstavljaju nelegalne i kriminalne tvorevine.
Istovremeno, ovo je prilika da se podsetimo preambule Ustava Republike Srbije:

«Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose USTAV REPUBLIKE SRBIJE»

Slavka Kojić

www.fsksrb.ru

______________

(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2602961/haradinaj-blizi-hagu-nego-beogradu.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime