Asocijacija srpskih opština je legalna struktura koja će pomoći u reintegraciji srpske zajednice u kosovski sistem. Biće bez izvršnih ovlašćenja i nije treći stepen vlasti. Uslov za njeno formiranje je potpuno raspuštanje preostalih srpskih „paralelnih“ struktura. U pravosuđu, na konkursu za integraciju, za 149 mesta prijavilo se oko 3.000 lica. U toku je i integracija 77 administrativnih radnika srpskog MUP-a, a do kraja meseca i svi pripadnici civilne zaštite biće integrisani. Most na Ibru mora da se otvori do kraja juna, a Srbija to opstruiše, jer je njegovo otvaranje „kraj scenarija podele za Srbiju“. „Problem“ je i „krhko“ funkcionisanje opština na Severu, čiji su se gradonačelnici složili sa popisom na Severu još 2014. godine, iako sada odbijaju njegovo sprovođenje – tvrdi se u najnovijem izveštaju kosovske ministarke za dijalog, Edite Tahiri, o sprovođenju briselskih sporazuma, za period od 1. januara do 15. juna 2016. Izveštaj, čije su kraće delove juče prenosile beogradske medijske agencije, a na koje je reagovao i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, detaljno pokriva čitav niz sporazuma, te tako daje pregled i sporazuma o telekomunikacijama, energetici, informacije o srpskim „paralelnim strukturama“, kako Tahiri naziva opštine na KiM-u po srpskom sistemu, sporazumu o carini, izgradnji objekata na administrativnim prelazima, katastru, naplati carina, Fondu za razvoj Severa, regionalnoj saradnji, priznavanju diploma i ADR sertifikatima. Juče objavljeni izveštaj je periodični, šesti po redu izveštaj iz Prištine. Kancelarija za KiM je takođe, sa druge strane, objavila svoj izveštaj o napretku u dijalogu, koji pokriva period od oktobra 2015. do aprila 2016. KoSSev će u narednim danima objaviti i tekst sa detaljima iz ovog izveštaja. Izveštaj kosovske vlade, na engleskom jeziku, pogledajte OVDE. Izveštaj Kancelarije za KiM, pogledajte OVDE.
Aosocijacija legalna struktura da pomogne reintegraciju srpske zajednice u kosovski sistem, bez izvršne moći i nije treći stepen vlasti. Uskladiti tačku 2 Sporazuma sa odlukom Ustavnog suda. Uslov za formiranje potpuno raspuštanje preostalih „paralelnih“ struktura
„Asocijacija većinski srpskih opština na Kosovu neće imati bilo kakvu izvršnu moć i neće biti treći stepen vlasti, kao što je i utvrđeno u Briselskom sporazumu od 25. avgusta 2015. Statut Asocijacije biće u skladu sa Ustavom Kosova i legislativom i odlukom Ustavnog suda Kosova od 26. decembra 2015. Usklađivanje Sporazuma o Asocijaciji sa Ustavom Kosova potrebno je u drugoj tački ovog Sporazuma. Kosovo Asocijaciju vidi kao legalnu strukturu koja će pomoći opštinama da bolje koordinišu lokalna pitanja i u reintegraciji srpske zajednice u kosovski sistem. Uspostavljanje Asocijacije je uslovljeno potpunim raspuštanjem preostalih paralelnih struktura Srbije na Kosovu,“ navodi se u izveštaju.
Lične karte „Republike Kosovo“ ima više od 90.000 Srba
„Važno je napomenuti da je više od 90.000 kosovskih Srba dobilo lične karte Republike Kosovo, što pokazuje povećanje trendova njihove reintegracije u kosovski sistem. Ali, neki pojedinci još uvek koriste nelegalne lične karte, izdate od strane paralelnih struktura.
U sklopu radne grupe za IBM, Kosovo je ponovo istaklo svoju zabrinutost 7. i 8. marta 2016, u Briselu, a dobilo je pozitivno razumevanje od EU. EU je obećala da će predložiti neke smernice koje će dovesti do kraja ilegalne lične krate, a kroz prelazni proces.“
ZSO ne može da se formira, dodaje se dalje, dok se nastavlja sa „ovom paradoksalnom situacijom funkcionisanja legalnih i ilegalnih opština“, i ističe da je dogovoren princip da će izrada Nacrta statuta ZSO-a biti sinhronizovana upravo sa procesom „raspuštanja srpskih paralelnih struktura na Kosovu“. U ovom delu izveštaja se, potom, iznose detalji sastanaka u Briselu od 19. januara ove godine, odnosno 27.
Deo izveštaja koji je u vezi sa ZSO je i onaj koji se tiče „srpskih paralelnih struktura“, gde se navode „konkretni premeri aktivnosti“ privremenih organa opština po srpskom sistemu, ali i još jednom ističe da je „Kosovo uslovilo osnivanje Asocijacije punim i proverljivim ukidanjem srpskih paralelnih strukutra na Kosovu, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou.“
Srbija opstruiše otvaranje mosta jer je otvaranje mosta kraj scenarija podele za Srbiju. Radovi nisu ni započeli. Most mora da se otvori do kraja juna. Potpisati i memorandum o razumevanju o administrativnoj linije dve opštine. Rakić ne sarađuje. Marić dao konstruktivan doprinos.
U izveštaju se u posebnoj sekciji, ovog puta, govori i o „uklanjanju barikade“ sa mitrovičkog mosta, odnosno njegovoj „revitalizaciji“, uz ocenu da sloboda kretanja „nije još uvek uspostavljena“, dok se za to krivi Srbija.
Đurić: Srbija dosledno sprovodi sporazume, Srbi da ne brinu zbog najava Prištine, neophodno da reaguju predstavnici EU
KoSSev je povodom najnovijeg izveštaja kosovske ministarke za dijalog, zatražio komentar Kancelarije za Kosovo i Metohiju, iz koje su poručili da je „dovoljno to što je juče izjavio direktor Đurić“, a preneli beogradski mediji.
Podsetimo, Đurić je za beogradske medije izjavio da Brisel mora da reaguje na pokušaj Prištine da uslovi formiranje Zajednice srpskih opština:
„Nakon najnovijih izjava koje smo čuli od predstavnika iz Prištine, mislim da je neophodno da reaguju pre svega predstavnici međunarodne zajednice, odnosno EU. Ta reakcija je neophodna da bi se sačuvao kredibilitet samog procesa dijaloga, zbog toga što ovakve izjave i najave nisu samo izrugivanje potpisu i reči koje su dali predstavnici Prištine, već one predstavlјaju ruganje i samim najvišim predstavnicima EU, u čijem prisustvu su dogovori postizani.“
Đurić je poručio i da Srbi na KiM-u nemaju razloga za brigu, zbog najava Prištine i „svojeglavosti“ kosovskih zvaničnika.
„Srbija će nastaviti da bude tu, da pomaže. Bićemo prisutni kroz naše institucije. Ništa se neće promeniti,“ rekao je on, dodajući da Brisel mora da reaguje da bi sačuvao i kredibilitet samog procesa dijaloga, „koji nije neophodan samo nama da bismo sačuvali stabilnost i zaštitili bezbednost naših lјudi na Kosovu i Metohiji, već preko potreban i samom albanskom narodu na Kosovu i Metohiji.“
Direktor Kancelarije za KiM je dodao i da Srbija dosledno sprovodi sve svoje sporazume.
„Ako analizirate dosadašnje sporazume, mi smo puno vere uložili upravo u ideju normalizacije odnosa. Puno smo mi uradili sa naše starne, ogromna većina nesprovođenja sporazuma leži na Prištini,“ rekao je on, istakavši da i Beograd ništa neće na štetu svog naroda da uradi, navodi Tanjug.
„Čekamo da međunarodna zajednica reaguje i da obezbedi uslove za sprovođenje sporazuma. Do tada se sve nastavlјa normalno. Naša podrška i prisustvo nisu pod znakom pitanja ni sada ni kada se sprovede sporazumi,“ rekao je Đurić u Beogradu, istakavši i da „svakodnevno komunicira sa Briselom i da je timu šefice evropske diplomatije, Federike Mogerini, preneo da su ovo signali na koje očekuju reakciju.“
„Uklanjanje barikade i revitalizacija mitrovičkog mosta koja je predviđena za kraj juna 2016, nisu obeleženi vidljivim napretkom, zbog opstrukcija iz Srbije. Kancelarija EU na Kosovu, koja je zadužena za revitalizaciju mosta, nije u mogućnosti da započne bilo kakav rad na terenu zbog nesaradnje od strane gradonačelnika Severne Mitrovice, koji, izgleda, da prati instrukcije iz Srbije,“ tvrdi se u izveštaju i dodaje da je, sa druge strane, gradonačelnk Južne Mitrovice, Agim Bahtiri, „u potpunosti kooperativan“.
Kao primer Bahtirijeve kooperativnosti, odnosno Rakićeve nekooperativnosti, navodi se to što je Bahtiri izdao potrebne lokalne urbanističke dozvole za rad, a Rakić nije, čime je navodno sprečio početak radova na revitalizaciji mosta.
„U skladu sa sa sporazumom iz Brisela od 25. avgusta 2015, procesu revitalizacije dat je period od deset meseci, a evo nas sada u desetom mesecu bez ikakvog napretka. Srbija opstruiše ovo pitanje, ne dozvoljavajući gradonačelniku Severne Mitrovice da potpiše Memorandum o razumevanju sa ministarstvom zaštite životne sredine i prostornog planiranja, čime se potvrđuje administrativna linija između opština Mitrovice, u skladu sa Ahtisarijevim planom,“ navodi se u izveštaju i naglašava:
„Iako ovo pitanje nije povezano sa revitalizacijom mosta, Srbija čini sve kako bi sprečila uklanjanje barikade i otvaranje mosta za punu slobodu kretanja ljudi i vozila, zato što to politički znači kraj scenarija podele za Srbiju.“
Kosovska vlada tvrdi i dalje da most u Mitrovici mora u potpunosti da bude otvoren do kraja juna 2016, pozivajući se na Sporazum od 25. avgusta 2015, iz Brisela.
Podsećaju i na to da je izabran izvođač radova i ugovor potpisan, te da radovi nisu ni započeli, navodi se i da je kosovski ministar prostornog planiranja, Ferid Agani, na prethodni zahtev Edite Tahiri, „uspostavio mehanizam“ nedeljnih sastanaka sa dva gradonačelnika, kako bi „pogurao potpisivanje Memoranduma o sporazumevanju“, ali da se gradonačelnik Rakić „nije pojavio“.
S druge strane, ministar za lokalnu upravu i administraciju – Ljubomir Marić, prisustvovao je jednom sastanku i dao je, kako se u izveštaju navodi, „konstruktivan doprinos“.
„Potpisivanje Memoranduma o razumevanju radi potvrde administrativne linije između dve opštine izgleda da je moguće jedino kroz snažno uključivanje EU i vlade Sjedinjenih država,“ priznaju iz Prištine.
Srpski zvaničnici podneli više od 100 zahteva za ulazak, EU više ne posreduje za dozvole za ulazak. Marko Đurić ušao ilegalno na Kosovo aprila 2015.
U delu o kancelarijama za vezu i, kako se u izveštaju precizira – „zvaničnim bilateralnim posetama“, naglašeno je da napredak nije učinjen „u kontekstu zvaničnih sastanaka oficira za vezu i Vlade Srbije“, te da je jedini sastanak organizovan prošle godine, a nakon insistiranja s prištinske strane tokom sastanaka u Briselu.
U isto vreme, srpskog oficira za vezu, zvaničnici kosovske vlade primali su na visokom nivou – iznose žalbu u Prištini.
Kosovska strana se žali i na to da se nisu primenili ni aranžmani za dodatno osoblje i kancelarijski prostor.
„Nezvanično smo saznali da se srpska strana povukla iz ovog dogovora, a do kojeg je došlo septembra 2015,“ tvrdi se u izveštaju.
Žalbe se dalje iznose i na to da još uvek nije postignut sporazum o izgledu Memoranduma i pečatima za zvaničnu upotrebu u kancelarijama za vezu.
„Postoji zajedničko razumevanje da će formulacija i izgled Memoranduma i pečata biti isti,“ navodi se dalje.
Jedini deo ovog sporazuma koji se iz Prištine pozitivno ocenjuje, uz konstataciju da se „dobro primenjuje“, jeste onaj o „zvaničnim posetama“, za razliku od, kako se navodi, prošlosti kada su usluge za organizaciju ovih poseta pružale delegacije EU iz „obe države“.
„Više od 100 zahteva su srpski zvaničnici podneli za poslednjih 12 meseci, a samo nekoliko je odbijeno, uglavnom zbog slaganja sa uslovima dozvola. Sporazum o zvaničnim posetama, između ostalog, poziva i na poštovanje duha Sporazuma o normalizaciji odnosa između dve države,“ stoji dalje u izveštaju i dodaje se:
„Povremena kršenja sa srpske strane zabeležena su u ovom periodu izveštavanja. Zvaničnici iz Srbije su ponovo ušli bez dozvole Republike Kosovo – preko ilegalnih prelaza. Aprila 15., 2015, Marko Đurić je u društvu Dragana Vladisavljevića ušao na Kosovo preko ilegalnih prelaza.“
„Krhko funkcionisanje opština na Severu“: Gradonačelnici se još 2014. složili da se popis na Severu sprovede
Za šest meseci po kosovskom zakonu na Severu registrovana 191 privredna inicijativa – među njima i 18 kompanija za uvoz-izvoz
U proteklih 6 meseci u četiri opštine na Severu Kosova, prema kosovskom zakonu, registrovan je 191 novi biznis. U izveštaju se ocenjuje da je ostvarena dobra saradnja i koordinacija po ovom pitanju i to između Carine Kosova, poreske službe i lokalne privrede sa severa. U Leposaviću je registrovano 65 privatnih preduzeća, Zubinom Potoku 27, Zvečanu 39 i Mitrovici 60, među njima i 18 novih kompanija za uvoz i izvoz robe.
„Primena Briselskog sporazuma nije samo pomogla da se uspostavi vladavina zakona u ovoj oblasti i smanji neformalna ekonomija, već je takođe obezbedila i dodatni izvor za razvoj investicija u severnom delu, kojem kosovska vlada ostaje posvećena,“ navodi se u ovom delu izveštaja.
„Funkcionisanje četiri severne opštine, koje su izglasane 2013. na kosovskim lokalnim izborima, nastavljaju krhko da funkcionišu u pravnom smislu,“ navodi dalje Tahiri u izveštaju.
„Glavni problemi“ su da – još uvek nisu usvojeni simboli i pečat, budžet i nabavke ne obavljaju u skladu sa kosovskim zakonom, obrazovanje i zdravstvo nisu uključeni u lokalni budžet, administrativno osoblje još uvek nije integrisano, osim u Severnoj Mitrovici, te to da lokalne servise sprovode „paralelne strukture“, kako Tahiri naziva opštine po srpskom sistemu.
Jedan od „problema“ je i taj što se popis stanovništva na Severu, koji je planiran za ovu godinu, suočava sa „kontinuiranim opiranjem“ gradonačelnika ovih opština, koji je, kako se navodi u izveštaju, dogovoren između gradonačelnika i kosovske ministarke za dijalog, Edite Tahiri, još 2014. godine:
„Vlada Kosova usvojila je Nacrt zakona za popis stanovništva, domaćinstava i stanova u četiri severne opštine Kosova koje su odbile da učestvuju u popisu u 2011. godini i poslat je na usvajanje kosovskoj skupštini. Popis se mora obaviti u oktobru 2016, a taj proces zahteva saradnju i učešće gradonačelnika i opštinskih administracija severnih opština. Interni dogovor za održavanje popisa je postignut na sastanku, održanom početkom 2014, između zamenice premijera, Edite Tahiri i izabranih gradonačelnika ovih opština, u prisustvu predstavnika kancelarije EU i ambasade SAD na Kosovu. Gradonačelnici su se složili o popisu stanovništva u zamenu za povećanje broja mesta u skupštinama dve opštine – Zvečanu i Zubinom Potoku (po četiri mesta za svaku). Međutim, nakon instrukcija Srbije, ovi gradonačelnici odbijaju popis, pa je kritično učešće EU, kako bi se rešio problem, imajući u vidu višestruki značaj popisa u planiranju i razvoju opština.“
INTEGRACIJA SUDSTVA: Za 149 mesta administrativnog osoblja prijavilo se 3.000 kandidata – „pozitivan trend reintegracije i volje Srba da se integrišu u kosovski sistem“
Proces primene sporazuma o pravosuđu je u procesu finalizacije, navodi se u izveštaju, takođe, i dodaje da su srpski sudovi na KiM-u de facto prestali sa radom, dok je, istovremeno, potrebno njihovo „ukidanje“ od strane Srbije i to „odmah nakon što kosovski pravosudni sistem počne sa radom u četiri opštine na severu“.
„Sprovođenje sporazuma o pravosuđu omogućava formiranje unitarnog pravosudnog sistema Kosova u severnom delu Kosova, gde će jedan osnovni sud za sedam opština i kancelarija tužilaštva uskoro početi sa radom, u skladu sa kosovskim zakonom, kao što je propisano Briselskim sporazumom 9. februara 2015,“ dodaje se u izveštaju.
Kada je u pitanju integracija srpskih pravosudnih radnika, podseća se da se ona vršila u dve faze – integracija koja je počela marta 2015, kada je odabrano 34 sudija i 9 tužilaca, i integracija preostalih sudija i tužilaca i administrativnog osoblja, koja će biti završena krajem juna.
Integrisane sudije u tužioci polažu zakletvu pred kosovskim predsednikom
„U skladu kosovskim zakonom, odabrani kandidatit od strane Tužilačkog saveta Kosova i Sudskog saveta Kosova biće poslati kod Predsednika Kosova na imenovanje. Svi odabrani moraju da imaju lične karte Republike Kosovo kao dokaz kosovskog državljanstva. Na kraju, izabrani kandidati treba da polože zakletvu i potpišu deklaraciju lojalnosti u prisustvu predsednika Kosova.“
Kada je u pitanju integracija pravosudnog osoblja, sredinom prošlog meseca EU je kosovskim institucijama dostavila listu, nekadašnjih zaposlenih koji bi trebalo da se integrišu u kosovski pravosudni sistem, koja je u procesu verifikacije kod kosovskih institucija:
„Ukupan broj podnosilaca zahteva u prvom raspisivanju oglasa za integraciju 149 pomoćnog osoblja je – 17 kandidata za tužioce, 14 kandidata za sudije i oko 3.000 kandidata za pomoćno osoblje za sudije i tužioce. Važno je napomenuti da je oko 3.000 kandidata podnelo zahtev za 149 mesta za pomoćno osoblje. To pokazuje pozitivne trendove reintegracije i spremnost kosovskih Srba da se integrišu u kosovski sistem koji nesumnjivo treba da se pripiše Briselskom dijalogu.“
Što se tiče prostorija u kojima će sudovi i tužilaštva nalaziti, u izveštaju se podseća da će Osnovni sud biti smešten u dve zgrade – u zgradi suda u Severnoj Mitrovici i zgradi nekadašnje Jugobanke u Južnoj Mitrovici i dodaje da je kosovska vlada odobrila budžet za kancelariju tužilaštva u Mitrovici, koja će se nalaziti u Bošnjačkoj Mahali, te da su prostorije za ogranak suda u Leposaviću spremne za korišćenje, dok je onima u Zubinom Potoku potrebno renoviranje.
INTEGRACIJA CIVILNE ZAŠTITE I ADMINISTRATIVNIH RADNIKA MUP-a: Do kraja juna svi pripadnici civilne zaštite integrisani, u toku integracija 77 MUP-ovih administrativnih radnika
Napredak u primeni sporazuma vidljiv je, kako se navodi u izveštaju, u vezi sa nekoliko sporazuma. Među njima su oni koji se tiču integracije civilne zaštite, srpskih pravosudnih radnika i administativnih radnika srpskog MUP-a, te izdavanja farmaceutskih sertifikata.
Kada je u pitanju integracija civilne zaštite, ona bi do kraja juna trebalo da bude završena.
26 lekova iz Srbije ima kosovsku licencu, u procesu razmatranja još 29; 9 od 11 apoteka sa Severa dobilo licencu
Još jedna od oblasti koju prištinska strana pohvaljuje za ostvarenu saradnju u njoj jeste primena Sporazuma o priznavanju sertifikata farmaceutskih proizvoda. Kosovske vlasti su od januara do maja ove godine izdale 26 sertifikata za dozvolu prometa na tržištu i to za „Hemofarm“, dok su u procesu razmatranja prijave za još 34 farmaceutskih proizvoda iz Srbije – 9 Hemofarmovih i 20 iz Galenike.
U izveštaju se naglašava da se razmatraju samo one prijave koje su u skladu sa kosovskim zakonom, a prema Briselskom sporazumu.
Pitanja koja ostaju da se reše su dozvole za 19 farmaceutskih kompanija iz severnih opština.
„Ovaj proces je moralo da se završi do 31. maja 2015, međutim, samo 8 od ovih kompanija su se prijavile i dobile dozvole tokom 2015, i jedna u 2016. Kosovska agencija za lekove koja je ovlašćena za izdavanje licenci, informisala nas je da još 11 kompanija nije apliciralo,“ zaključuje se u izveštaju.
„Integracija preostalih 50 kandidata za fond za nepredviđene situacije je u finalnoj fazi i očekuje se da bude završena do kraja juna,“ navodi se u izveštaju, uz tabelu sa informacijama u koje su institucije bivši radnici srpske CZ i integrisani.
Dodaje se da su pripadnici civilne zaštite prošli trening iz dve faze – u prvoj je obuku organizovao OEBS i trajao je do 8. februara, a druga faza se završila šest nedelja kasnije i zaključena je krajem aprila 2016.
Prostorije koje je koristila civilna zaštita, međutim, još uvek nisu predate kosovskim institucijama, dodaje se u izveštaju i podseća da je rok za to bio 20. juli 2015. godine, te i da nije dostavljen dokaz da je civilna zaštita na KiM-u i zakonski ukinuta, što je, kako se dodaje, takođe bila obaveza srpske strane.
U toku integracija 77 MUP-ovih administrativnih radnika
Po prvi put, u izveštaju Edite Tahiri govori se i o procesu integracije administrativnih radnika srpskog MUP-a. U procesu integracije je njih 77.
„Od njih, 32 je odabrano i biće zaposleno u Agenciji za civilnu registraciju (ACR)/Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i 45 u opštinskim kancelarijama za civilnu registraciju u četiri opštine na severu. Panel ACR-a za regrutaciju zaključio je svoj posao 1. juna 2016. i odabrao je 32 kandidata koja će biti zaposlena u ACR kancelarijama koji će izdavati državna dokumenta, kao što su pasoši i lične karte. Oni će započeti trening koji će da organizuje ACR,“ navodi se u izveštaju i dodaje da u međuvremenu, MUP Kosova, zajedno sa opštinama, treba da „smesti integrisane radnike u opštinske zgrade“.
Kako bi se završila integracija, severne opštine integrisaće 45 lica koja će izdavati kosovska državljanstva, matične listove i slično, dodaje se u izveštaju i ističe da će se, nakon što integracija bude završena, te MUP i opštine završe sa svojim delom obaveza, „zahvaljujući sporazumu iz briselskog dijaloga,“ početi sa izdavanjem kosovskih dokumenata u četiri opštine na Severu, koja, kako se dodaje, „dugo vremena nisu izdavana“.
Ukoliko Srbija ne ukloni probne tablice za RKS, Kosovo uvodi recipročne mere. Srbija nije spremna za sporazum o ulasku u Srbiju s Kosova lica iz „trećih zemalja“. Srbija i dalje izdaje „nezakonite tablice“ na Severu, u toku izrada plana za rešenje ovog problema
Kada su u pitanju registarske tablice, Tahiri u izveštaju podseća da je kosovska delegacija u Briselu zatražila da Srbija „prestane sa primenom unilateralnih privremenih mera,“ te da ukoliko ne ukloni probne tablice za vozila sa tablicama „RKS“, Kosovo će sprovesti recipročne mere za vozila iz Srbije.
„Kako je EU obećala da će rešiti ovo pitanje, Kosovo je prihvatilo da odloži svoje mere i nedavno je obavestilo EU da vreme u vezi sa ovim pitanjem ističe“:
Što se tiče ulaska lica iz „trećih zemalja“ sa Kosova u Srbiju, Tahiri navodi da Srbija i dalje ne dopušta njihov ulazak u Srbiju, dodajući da Srbija „nije spremna da postigne sporazuma o ovom pitanju“.
„Poglavlje 35 poziva Srbiju da reši ovo pitanje,“ dodaje Tahiri.
U vezi sa srpskim registarskim tablicama gradova na KiM-u, Tahiri navodi da Srbija „i dalje izdaje nezakonite registarske tablice u severnim opštinama na Kosovu,“ te da se na taj način, kako ističe, krši Sporazum o slobodi kretanja iz 2011, koji „jasno propisuje da bi svi stanovnici Kosova trebalo da registruju svoje automobile RKS, ili KS registarskim tablicama“:
„Kosovo je pojasnilo da izrađuje plan za rešenje ovog problema, zajedno sa problemom neregistrovanih vozila na Kosovu.“
KoSSev
