Izveštaj Evropske komisije

Napredak u nazadovanje

0
714

stefan_fuleGodišnji izveštaj Evropske komisije o „napretku Srbije“ srpski mediji pokušavaju da predstave kao veliki uspeh aktuelnih srpskih vlasti, a posebno je takav „uspeh“ pripisan potpredsedniku srpske vlade Aleksandru Vučiću i, donekle, premijeru Ivici Dačiću. Izveštaj je, kažu, gotovo savršen. I zaista, u najnovijem izveštaju Evropske komisije konstatuje se da je u brojnim oblastima Srbija „otvorila novu stranicu u odnosima sa EU”. EK svedoči da je Srbija „osnažila reforme“ i da “ ispunjava političke standarde“, ma šta da se pod takvim maglovitim formulacijama podrazumevalo. U manjem stepenu (ali ipak pozitivno) ocenjena su ekonomska kretanja u Srbiji, koja su najvećim delom u skladu sa „ekonomskim kriterijumima Evropske unije“. Na kraju, Evropska komisija se nada da će pregovori o članstvu u Evropskoj uniji započeti onako kako je i planirano – u januaru 2014. godine.

Ipak, iz izveštaja jasno se izdvaja ono što je u ovom času Evropskoj uniji najvažnije u odnosima sa Srbijom. Evropska komisija posebno naglašava da je „Srbija aktivno i konstruktivno radila na poboljšavanju odnosa sa Kosovom“. Srbija je potpisala Briselski sporazum i dosledno ga izvršava, čime jasno pokazuje da je de fakto priznala nezavisnu paradržavu Kosovu i da neće praviti nikakve ozbiljnije probleme ka daljoj međunarodnoj afirmaciji te natovsko-šiptarske tvorevine. Efekti na terenu, na zadovoljstvo EU zvaničnika, dalo je mnoge „ireverzibilne efekte“, gde se prvenstveno misli na postavljanje međunarodnih granica (IBM) između Kosova i ostatka Srbije, potom na utapanje srpskog stanovništva na severu Kosmeta u državnopravni sistem Kosova (učešćem Srba na Tačijevim izborima raspisanim za početak novembra) i na nesmetani put tog otetog dela srpske teritorije ka članstvu u Evropskoj uniji. Naravno, ostaje još da državni vrh Srbije i zvanično prizna tu razbojničku „državu“, formiranu na srpskom tlu uz pomoć NATO avijacije i bombi, kao i uz pomoć nasilja nad međunarodnim pravom.

Da Vas podsetimo:  U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti

Ono što bi posebno trebalo da zabrine srpsku javnost, jeste činjenica da Evropska unija u najnovijem izveštaju posvećuje značajnu pažnju trima oblastima u „okrnjenoj Srbiji“ (Kosovo je za EU nezavisna država i sused Srbije) – a to su Vojvodina, opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, i Sandžak. Najpre, Izveštaj EK od 16. 10. 2013. godine napominje da je Pokrajinska skupština Vojvodine u maju ove godine usvojila Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne pokrajine Vojvodine. Time se jasno vidi jedna trajna povezanost koraka pokrajinskih vlasti na severu Srbije i politike Evropske unije prema tom delu srpske zemlje. Sada bi i „najnevernijim Tomama“ moralo da postane jasno, da predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić nije na svoju ruku „potegao“ pomenutu Deklaraciju, već da je za takav antidržavni (potencijalno rušilački) čin dobio mig iz EU.

Evropska komisija traži da Srbija donese Zakon o imovini Vojvodine (o imovini Kosmeta ne mora, jer EK smatra da to nije srpska zemlja), koji je predviđen Ustavom Srbije iz 2006. godine. Sada vidimo da verovatno ni Ustav Srbije, koji je izglasan na narodnom referendumu 2006. godine, nije donesen bez uplitanja politike Evropske unije. Naime, Ustavom Srbije (član 87. stav 4: Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja, uređuju se zakonom) predviđeni su momenti koji bi mogli (a možda i morali) da dovedu do ozbiljnog razdora unutar srpskog nacionalnog prostora, pa (nije isključeno) i unutar srpskog nacionalnog bića. Pored Zakona o imovini, Evropska komisija je obratila pažnju i na odnos nacionalnih manjina na području Autonomne pokrajine Vojvodine, koji su, kako konstatuju, „relativno dobri“, čime se tu ostavlja mogućnost za neke kasnije intervencije (ako EU nađe za potrebno).

Da Vas podsetimo:  Oni nisu mi

U Preševu, Medveđi i Bujanovcu, stvari, reklo bi se, idu sličnim tokom, kojim srpske vlasti teško upravljaju. EK pozdravlja osnivanje albansko-srpskog odeljenja za ekonomiju u Bujanovcu, kao i školovanje albanskih studenata na Novosadskom univerzitetu o trošku države. Ali, uz to, Komisija zamera na činjenici da su „etnički Albanci“ relativno slabo zastupljeni u javnoj administraciji i u lokalnim javnim preduzećima. Takođe, po „savetu“ EK Srbija bi trebalo da se više pozabavi razvojem tog „najnerazvijenijeg“ kraja Srbije.

Što se tiče Raške oblasti (Sandžaka) Evropska komisija „hvali“ Srbiju zbog uvođenja bosanskog jezika, kao i zbog usvajanja „kurikuluma“ od strane Nacionalnog prosvetnog saveta i započinjanja nastave na „manjinskom jeziku“ u 2013/2014 godini. Naravno, kao i u slučaju Preševa, Medveđe i Bujanovca i na Sandžaku predstavnici nacionalne manjine „nisu srazmerno zastupljeni“ u javnim službama, sudstvu i policiji. Svakako, EK nije zaboravila da i ovde napomene da je Sandžak nerazvijeno područje Srbije, te da bi vlada trebalo da osmisli programe za ekonomski razvoj tog kraja.

EK nije zaboravila ni Rome, smatrajući da su oni i dalje predmet diskriminacije u Srbiji, da im nije omogućeno školovanje, da se nasilno iseljavaju iz svojih „domova“ i tako dalje. Iz svega onoga za šta je Srbija dobila pohvale od Evropske komisije može se videti da se pozitivno ocenjuju samo one stvari koje srpske vlasti čine na uštrb interesa srpske države i srpskog naroda. I na takvim zahtevima (poput zahteva kojim je Srbija prinuđena da uvozi cigarete iz Hrvatske po povlašćenim tarifama), očigledno je, Evropska unija će i dalje da insistira. Ostaje da se vidi da li će Srbija (i srpski „vrhovni“ trijumvirat) moći da prihvati sve one pošasti koje im dolaze iz „spasonosne“ EU.

Da Vas podsetimo:  Providni pokušaj izborne korupcije od strane vladajućeg režima

Za www.koreni.rs

L. Janićijević

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime