Izvinite, šta onda ostaje Srbiji?

0
617

trepca

Juče se predsednik srpske vlade krajnje samouvereno obratio javnosti. Rekao je da je on „običan čovek“, a ne „veliki lider“, onakav kakav je Hašim Tači. Naravno, sve je to izgovorio jednim, čini se, sasvim nepotrebnim, posprdnim tonom. Iz načina kojim je govorio, moglo bi se zaključiti da je, odnekud, iz tzv. međunarodne zajednice, dobio signal i uveravanja da će Srbija imati podršku Zapada po pitanjima vezanim za status srpske imovine na Kosovu i Metohiji.

Paradržava ili šiptarsko-natovska kvazidržava Kosovo, pak, reklo bi se, nema nikakvu dilemu po pitanju one imovine kaja se nalazi na “njihovoj teritoriji“. Sve je to, kažu, sto odsto imovina Kosova, a Srbija tu nema ni jednu jedinu paru. Da li to znači da „međunarodna zajednica“ pruža istu podršku i paradržavi Kosovu i državi Srbiji bez Kosova. Naime, teško je pretpostaviti da Hašim Tači i drugi šiptarski „funkcioneri“ mogu bilo šta unapred da kažu, a da se prethodno nisu konsultovali sa njihovim sponzorima – SAD i EU.

Da tu stvari po Srbiju nikako ne izgledaju dobro, potvrdila je i izjava Zorane Mihajlović, ministra energetike, koja je doslovno rekla: „Srbija nikoga ne uslovljava, naprotiv, svakim svojim korakom pokazujemo koliko nam je stalo i koliko radimo na regionalnom povezivanju i saradnji“. A to je Mihajlovićeva izgovorila tek nakon opomene, koju je Srbiji uputio izvestilac Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister, rekavši da Srbija ne be trebalo da uslovljava razgovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine odustajanjem Kosova od nacionalizacije rudnika ’Trepča’. Sudeći po Mekalisteru, Srbija je dužna da dolazi na „pregovore“ sa paradržavom Kosovo (u stvari, sa njenim patronima), bez obzira na to kako se kosovska „vlast“ ponašala. U konkretnom slučaju, Srbija nema pravo ni da se povuče iz daljeg dijaloga, a kamoli da poništi odluke Briselskog sporazuma, čak ni u slučaju ukoliko paradržava Kosovo izvrši nacionalizaciju (pljačku) „Trepču“ i svih drugih preduzeća koja su nesporno u vlasništvu države Srbije.

Da Vas podsetimo:  U Tami Blago – Sveta gora nadomak Beograda

Otuda, mogli bismo zaključiti da optimizam, kojim trenutno zrači srpski državni vrh, nema nikakvu osnovu u realnosti. Ko bi normalan razgovarao sa onima koji mu pljačkaju imovinu? Valjda je jasno kako se u takvim slučajevima normalan svet ponaša – ide na sud, zar ne? Ali, koga ovde država Srbija da tuži – deo vlastite zemlje? Da ide na nekakav međunarodni tribunal, priznala bi da Kosovo nije deo Srbije, već da je nezavisna država. A i to da zanemarimo, kome Srbija da se tuži, ako unapred zna da bi sličnu parnicu pred svakim međunarodnim sudom izgubila. Izgubila bi je, ne zato što nije u pravu, već zato što u takvom sudu (MSP na primer) odlučuju oni koji pokušavaju da Srbiji otmu deo njene teritorije.

Iz svega bi se moglo zaključiti da nije paradržava Kosovo ta koja će „trčeći da ide u Brisel“ (kako srpski premijer pokušava da uveri svoj „voljeni narod“), nego je to sirota Srbija. Tačno je da Tači nije „veliki lider“, jer je on samo vazal NATO zemalja, odnosno, SAD-a, ali je isto tako tačno da ni srpski premijer nije „običan čovek“, iako on tvrdi suprotno, jer nijedan „običan čovek“ ne bi trpeo ono što je spremna da otrpi srpska politička „elita“.

I ne treba gajiti nikakve iluzije. U vezi sa južnom srpskom pokrajinom Srbija prolazi kao bos kroz trnje. A takvu trnovitu stazu Srbija neće, ne može ili ne ume da zaobiđe. Kao i uvek, srpski „obični ljudi“, oni koji vode srpsku državu, najpre se busaju u grudi i pokazuju mišiće pred svojim građanima, pokušavajući da svoje potencijalne glasače ubede u svoj patriotizam, hrabrost, marljivost, posvećenost… Dok građani Srbije preko vikenda odmaraju, posebno oni koji su nezaposleni – ili su izgubili posao zahvaljujući „smelim reformama“ – naš trijumvirat, na čelu sa infalibilnim „ne-liderom“, vredno i samopregorno radi. A rezultati takvog njihovog natčovečanskog pregnuća pokazaće sa nakon još koje (ne)prospavane noći na podu briselske čekaonice za naivne i ucenjene.

Da Vas podsetimo:  Kosovski boj… vreme kada smo junački stali na branik otadžbine...

Odgovor na pitanje, koje se samo od sebe nameće, a koje i srpski politički vrh pominje, to jeste, šta će Srbiji ostati ako Šiptari sve nacionalizuju, a potom prodaju strancima, krajnje je jednostavan – Srbiji neće ostati ništa! Dok Srbija „slavi“ što je uspela da spreči „nacionalizaciju“ ’Trepče’, istovremeno se podastire priča o navodnom dugu od milijardu i po evra, zbog kojeg je tzv. vlada šiptarski-natovskog Kosova odustala od namere da „Trepču“ transformiše u javno preduzeće. Takvi manevri su providni, ali, za razliku od Srbije, međunarodna zajednica pljačkaša dobro zna šta radi. Srbija je odustala da servisira dugove svoje južne republike, čime je indirektno priznala da Kosovo i Metohija nije u sastavu države Srbije.

Sada se tek na videlo izlaze užasne posledice, koje su nastale, u jednom delu zbog nekompetentnosti srpske političke vrhuške, ali, sa druge strane, i zbog onih naopakih odluka koji su donošene namerno, da bi se planirani gubitak Kosmeta mogao lakše u narodu „svariti“. Srpska vlast je, izgleda, učinila što god je mogla, da sebi zatvori sve puteve ka srpskoj kolevci – Kosovu i Metohiji. Takvim, slobodno možemo reći, samoubilačkim delovanjem, srpske vlasti su gotovo do kraja zatvorili mogućnost da Srbija u bližoj budućnosti povrati suverenitet nad delom ove svoje teritorije, koja joj po međunarodnom pravu pripada.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime