Zakon nam je dobar, ali su nam firme slabe, a sudovi neažurni. To za rezultat ima neslavnu činjenicu da je Srbija u vrhu liste evropskih zemalja po kašnjenju u izmirenju dugova. Al` zato građanima odmah stiže opomena.
Istraživanje, koje je anketiralo 200 srpskih firmi, pokazalo je da u 2016. godini svaki treći račun nije plaćen na vreme. Zašto firme u Srbiji u proseku moraju, mimo roka, da čekaju još 50 dana na naplatu, a u evropskim zemljama one račune izmire, u proseku, za 21 dan? Za razliku od firmi, odnosno poslovnih korisnika računa, pojedinci, odnosno privatni korisnici računa, čak u 79 odsto slučajeva izmiruju svoje obaveze na vreme. A to je evropski prosek.
Komentarišući te podatke, direktor za naučno-istraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu Ivan Nikolić za Sputnjik kaže da je nelikvidnost poslovnih partnera i uzrok i posledica fenomena zakasnelih plaćanja.
Ima tu, takođe, i namernog neplaćanja. Valjda da bi se nešto, u skladu sa našim mentalitetom, ušićarilo. Naravno sve to ne bi bilo moguće da nam sudovi funkcionišu kako treba.
Nikolić upravo napominje da u pozadini tih uzroka stoji pravosuđe kao veliki problem.
„Kada pogledamo razloge i faktore koji doprinose većem kašnjenju kod nas u odnosu na razvijene zemlje, onda je to definitivno nereformisano pravosuđe i kada krenemo unutar toga da tražimo posebne razloge, onda su to neusklađene prakse i selektivnost u primeni zakona, koji je inače u velikoj meri usklađen sa propisima u razvijenim zemljama“, smatra Nikolić.
On ukazuje da je od suda do suda i od sudije do sudije za vrlo slične predmete potpuno drugačija sudska praksa naplate potraživanja.
Očigledno je da dugogodišnja praksa „spasavanja“ firmi, i kada za to istekne vreme, još odoleva zahvaljujući raznim sudskim veštinama i potpomognutim intervencijama. Zato je i nemerljiva razlika u ažurnosti u plaćanju građanskih i pravnih lica.
Kada izvršitelj privatnom korisniku računa pokuca na vrata da bi popisao pokretnu i nepokretnu imovinu srazmernu visini duga, sve je jednostavno. Ako obaveza nije izmirena sledi plenidba koju je nemoguće izbeći.
Kod firmi je međutim priča komplikovanija, iako Zakon o izvršenju dozvoljava da se usled neplaćenih računa zaplene i osnovna sredstva za rad u jednom preduzeću. E onda se u pomoć pribegava raznim taktikama od fiktivnog gašenja firme da bi se samo pod drugim imenom otvarala nova sa „čistim“ računima, ili se radi preko računa povezanih firmi. A akrobacije advokata koji brane dužnike, zavisno od njihove veštine, po rečima Nikolića, mogu da se otegnu godinama. Kaže, čak i do sedam-osam godina.
Prema Zakonu o rokovima izmirenja obaveza koji se primenjuje od aprila 2013. godine, država, opštine i javna preduzeća obavezna su da račune plaćaju u roku do 45 dana, a privatne firme do 60 dana. Donet je sa namerom da se prekine lanac neplaćanja koji je godinama davio privredu, ali i da njegovom doslednom primenom država ne bude generator nelikvidnosti.
Anketa 414 preduzeća i 104 preduzetnika širom zemlje koju je sprovela Unija poslodavaca, s početka 2014. godine, pokazala je da se na naplatu računa u proseku čekalo 126 dana. Pre nego što je donet zakon prosečan rok naplate u Srbiji bio je 134 dana.
Najnovije istraživanje kompanije „EOS Matriks“ pokazalo je da u odnosu na zakonom definisan rok od maksimalno 60 dana naše firme u proseku potroše 46 dana za plaćanje dospelih obaveza. Reč je, kako precizira Nikolić, o roku za redovno izvršavanje obaveza, a nakon toga kasnimo poprilično. Period naplate tih zakasnelih potraživanja je preko 50 dana, navodi on.
Uprkos tome što smo sa prosečnih 46 dana među najgorim platišama u Evropi, odmah posle najgore Grčke sa 51 danom, u 2016. godini smo ipak napredovali. Na to ukazuje i Nikolić.
„Ja sam očekivao bitno lošiji rezultat. Kašnjenje sada nije toliko izraženo koliko smo zaostajali pre četiri-pet godina, da ne govorim o prošloj deceniji. Stvari su se popravile u poslednje dve-tri godine, što se vidi i u odgovorima menadžera naših preduzeća“, kaže Nikolić.
On napominje da 2016. godina u odnosu na 2015. godinu i za razvijene zemlje Evrope nije bila baš za pohvalu.
„U većini najrazvijenijih evropskih zemalja je porastao broj dana potreban za naplatu potraživanja. Čak i za ova zakasnela potraživanja. Jednostavno, Evropa je u ekonomskim problemima, u dugoročnoj stagnaciji koja otežava i ovaj segment poslovanja“, ističe direktor za naučno-istraživački razvoj u Ekonomskom institutu.
Na pitanje koliko je kod nas efikasno uterivanje dugova, Nikolić napominje da kod nas ne postoji edukovanost ni praksa da se to prepusti profesionalcima.
„U ovom uzorku od 200 preduzeća koje smo anketirali, samo 17 odsto njih je reklo da poverava svoja potraživanja profesionalnim konsultantima koji se bave naplatom dugovanja. Taj procenat je u Evropi tri puta veći, svakako ide preko 50 odsto“, ukazao je on, ističući da je razlog tome sa jedne strane neznanje, a sa druge strane je to deo našeg mentaliteta. Mislimo, kako kaže, da sve znamo i da nam nije potreban profesionalni savet.
Mira Kankaraš Trklja
www.rs.sputniknews.com
