Posle četiri godine neuključivanja televizora, morao sam to učiniti jednom prilikom kada su mi došli gosti. Ono što sam tada video, nisam mogao prećutati. Toliko se nakotilo tih talent šouova, da čovek od njih ne može među 150 programa naći ijedan da je rasterećen toga.
U njima, dobio sam utisak, učestvuje cela Srbija, a što je najgore, pretežno deca. Pevaju svi kao da žive u bajci, a ne u tragediji. Veliki je udarac na jednu naciju kada se najmlađi, dakle nosioci budućih poleta, a u ovom slučaju i neophodnog preobražaja, dovedu na stupanj da njihov život ima smisla samo ako su poznati. Neko im je rekao da se poznat postaje, ne više ni preko noći, nego preko samo jednog pojavljivanja na televiziji. I što je najgore, nisu ih lagali! Srbija nikada nije imala više poznatih, čitajte medijski eksponiranih, a da su manje učinili za tu svoju slavu.
Nešto su otpevali, nešto se skinulo, nešto se pokazalo, nekoga su prevarili, nekoga su potkupili, preko nekih veza se nađoše na ekranima, ali ništa nas ne mogu naučiti. Odnosno, mogu one koji znaju da razmišljaju tako što te programe treba prikazivati kao nešto što će nam pokazati kakvi ne treba da budemo. Nažalost, sasvim je obratno.
Stasava čitava generacija Srba, čast izuzecima kojih uvek ima, za koju su slava, novac, mišići i zadnjice merilo svega. Ti ljudi su poznati po tome što imaju novca i na mišiće misle i govore, često mi se čini, baš kroz tu zadnjicu.
Puna je Srbija nekakvih Aca, Maca i Jeca koji svojom bahatošću i netalentom inspirišu mlade da postanu isti takvi, samo još gori, jer je konkurencija velika.
Ne mora da čudi to što su se budale dohvatile mikrofona, idioti stali u red ispred televizijskih studija, imbecili se uvukli u kojekakve rijalitije, jer se na tome radi odavno.
Oni svojim netalentom stiču reputaciju talentovanih, svojom glupošću se kvalifikuju za intelektualne „elite“, svojim raskalašjem se preporučuju kao visokomoralne osobe, svoje sramne biografije pretvaraju u slavne autobiografske knjige blokirajući sajmove knjiga.
U žirijima takmičenja koja za cilj imaju da iznedre još više idiota nalaze se već prethodno dokazane idiotske veličine. Njih konkurencija ne brine. Ovi mlađi se tek moraju dokazati svojim glupostima, a to im neće biti lako s obzirom na ono što je već urađeno i stvoreno.
Kakav je to narod koji toliko baštini idiote? Koji to ljudi pristaju na to da na svojim ekranima gube dane gledajući probisvete koji se opijaju, drogiraju i loše rade ono po čemu su poznati?
Najveća komedija u svoj ovoj tragediji jeste kada vidite da se te emisije za otkrivanje talenata shvataju smrtno ozbiljno. Tu je taj žiri koji nikada ni po čemu ne bi odlučivao da ga nisu tu postavili, ali su njegovi članovi surovi i odjednom su profesionalci koji iza sebe nemaju ništa urađeno. Bude u tim emisijama brdo suza, svađa i napetosti, a zbog čega? Zbog toga da bi se odlučilo ko je sledeći veliki idiot koji će se sa televizijskih ekrana olakšavati na ovaj napaćeni narod.
Gde su oni zaista pametni ljudi, najčešće je pitanje medija kroz koje se ponekad provuče i poneka pametna reč! Odgovor na to nije onaj da su intelektualci ućutali. Nisu! Pogledajte na internetu. Tih govora je mnogo, ali oni od tolike gluposti ne dolaze do ušiju Srba. Glupost je zanosna, isplativa i primamljivija, jer je biti glup dosta lakše nego biti pametan. Onaj pametniji deo našeg naroda se povukao u knjige i u svoj rad, najčešće neplaćeni. Pristali su na sve uslove koji su im se nametnuli samo da ne bi bili deo ove srpske farse na televizijskim ekranima. I šta bi pametan čovek radio da se pojavi na tim televizijama? Zašto bi on tamo imao svoje mesto? Zašto pametne uvlačiti u glupost?
Da vidim bilo koga od tih „poznatih“ o kojima govorim, ne da se ne bih slikao sa njima ili im tražio autogram, kako to ljudi obično čine, već bih ih samo ignorisao, jer znam da ih to najviše boli. Što više ignorisanja, to su veći udarci na tu nekrst koja opseda naše domove putem televizije.
Posle sve ove muke pri pisanju ovog teksta, odoh sad u park da izgrlim Andrića, Njegoša i Crnjanskog, jer da nije njih i njihovog dela, šta bi pametan čovek u ovakvoj Srbiji činio?
Milan Ružić
iskra.co
@ Bojan, razumem Vas u potpunosti i nisam poruku shvatio kao napad na moju licnost, nemam ja problem sa ponosom i egom i uvek sam spreman na udruzivanje i razmenjivanje ideja i misli kako bi se doslo do nekog rezultata ili pozitivnih promena, drugo nesto je problem pa ste Vi to mozda protumacili kao ponos i aroganciju a zapravo je problem u prezasicenju. Probacu da Vam pojasnim o cemu se radi jer cini mi se da dugo vec ne zivite u Srbiji pa mozda malo zbog nostalgije idealizjete neke stvari sto je potpuno razumljivo i opravdano, Srbi vise nisu slobodni i Srbi vise nisu ponosni kao nekad, naprotiv potpuno smo potonuli pristajemo da nam rade sta hoce i ko god hoce, robujemo stranim investitorima u rodjenoj zemlji za bedne plate od kojih ne mozemo da prezivimo ceo mesec, zemlju vodi najveci moguci sljam koji je mogao da ispliva a uzori su nam kriminalci i starlete (prostitutke), mi jesmo okupirana zemlja i ovo je najteza okupacija ikada u dosadasnjoj istoriji Srpskog naroda jer danas nemamo nemce sa puskama na nasim ulicama u koje bismo mogli da pucamo i tako se oslobodimo, ne, danas okupator koristi nase domace izdajnike tako sto ih dovede na vlast da ojade i opljackaju sopstveni narod i danasnja okupacija je okupacija mozga i psihe coveka, okupacija kulture,obicaja, morala i vrednosti ljudskih a kao konacni udarac kao malj u glavu na sve to dolazi ekonomska okupacija sa dugovanjima kreditima i bankama i najnizim platama u evropi, nas narod je potpuno ZOMBIRAN. E sad na sve to, obrazovani i pametni ljudi koji shvataju problem umesto da ga resavaju jer duznost svakog intelektualca je borba za istinom i pravdom oni o njemu samo pricaju i piskaraju nesto na internetu i tu se prica zavrsava! Tu je doslo do prezasicenja, narodu je muka vise od tih „pametnih“ koji nista drugo ni ne rade osim sto „pametuju“ vec 17 godina, a kada se neko i usudi i pokusa samoinicijativno nesto da uradi i da promeni ti isti „pametni intelektualci“ ga ocrne i osude, obeleze ga u drustvu kao crnu ovcu jer iz svoje nemoci i straha jedino tako mogu da lece svoje komplekse i kukavicluk, e to je taj ponos o kome Vi pisete u svom komentaru koji nam stoji na putu ali ja to ne bih nazivao ponosom vec svojim pravim imenom a to je strah i kukavicluk. Da bi doslo do prave promene moracemo svi da se odreknemo komfora i „sigurne plate“ inace promene nece ni biti i ta promena ce morati da se desi na ulicama jer ne postoji drugi nacin trenutno. Moj email je zarkoperic88@gmail.com ako mislite da mogu da doprinesem Vasem radu slobodno se javite jer je kranje vreme da pocnemo da se udruzujemo i krenemo da radimo nesto konkretno, svi mi.
U redu je, ne predstavlja mi lično nikakav problem, radije ulazim u diskusije sa svrhom potrage solidnog rešenja jednog velikog problema obuhvatajući vas u matici, kao i nas u rasejanju. Prešao bih na vi, ukoliko nemate ništa protiv, iz poštovanja prema osobi iste nacije i veroispovesti, pomalo distance i kulture. Živeći na zapadu naučio sam i surovo ponašanje, surove metode, brahijalne, radikalne iz repertoara zapadnog mentaliteta ujedno čuvajući i održavajući naš mentalitet. Pripadnike takve vrste mislim treba nadmašiti između ostalog istim metodama u okviru preživjlavanja i ići nemoralnim putem, ukoliko je to u okviru preživljavnja. Tehnologiju bih koristio iz razloga što je efektivan, brz, inteligentan način taktičkog rešavanja problema bez kolateralne štete. Možda mogu nešto da učinim iz inostranstva, slažem se sa vama, da je vaša ideja pametna, ako se slažete sa mnom, svaka dobro osmišljena i preispitana ideja sa solidnim pragmatičnim fundamentom je deo rešenja celokupnog problema. Slažete se sa mnom, da nije vredno ni pominjati “demokratske i fer izbore”, jer taj sklop reči na prostoru naše zemlje u ideološkom smislu već duže vreme u našem mentalitetu ne postoji.
@ Bojan, do promene kulturnog sadrzaja ne moze doci bez promene nekulturnog politickog rezima to je jasno a ovaj rezim moze da se promeni samo i iskljucivo narodnim ustankom nikako „demokratskim i fer izborima“ jer oni ne postoje a i kao sto rekoh ne mozemo se boriti njihovim sredstvima protiv njih, proterivajem mmf-a iz nase banke i nato-a iz naseg generalstaba i hapsenjem ovih lopurda i izdajnika a bogami ni sramnu akademiju nauka ne bih postedeo oni su svojim cutanjem ucesnici ovog propadanja, tek onda moze doci do zdrave politicke ideje pa samim tim i zdravog kulturnog sadrzaja. Ali sve je to sta bi bilo kad bi bilo… U ovim uslovima kakvi jesu ja sam licno u svom gradu sa nekoliko prijatelja i od nasih para odstampao nesto nalik novinama, nekoliko listova na novinskom papiru sa tekstovima o kulturi, istoriji srpskog naroda, uspehu lokalnih klinaca u nauci i sportu, jedan prijatelj je pisao i neke savete o borbi sa stresom i psihickim tegobama i to smo u nekih 2.000 primeraka podelili besplatno ljudima na ulici i stavljali po postanskim sanducicima, Stiglo je milion poruka na mail, ljudi su bili odusevljeni i pruzali su podrsku jer su zedni i zeljni zdravih normalnih i lepih stvari. Naravno nismo mi imali para da nastavimo sa stampom jer cela ideja je nastala iz jednog obicnog razgovora u kafani sa par dobrih prijatelja ali je provereno dobra ideja zato i pisem ovoliki tekst jer mozda neko ko procita ima novca za tako nesto, mislim da u moru internet informacija jedan mali korak „uznazad“ sa starom dobrom papirnom novinom u kojoj bi bilo kvalitetnog sadrzaja moze cudo da se napravi. Oprosti za ovako dug tekst.
Gospodine Zarko, već danima čekam na vaš komentar. Nama režim ne stoji na putu, već mi jedni drugima ponosom. Ne vrede nam ni informaciono tehnološki napadi, ni ustanci, ne vrede ideje ako nam loša komunikacija, a prvenstveno ponos stoji na putu. Srbin je slobodan, mi ne živimo pod diktaturom, kako smo to konstatovali, jer nigde oko nas ne stoje naoružani vojnici da spreče naš izražaj nezadovoljstva, sama vojska Srbije se bori za opstanak, sama je protiv tog takozvanog „režima“, vidite i sami. Ne vredi nam što se zalažemo za dobrobit i napredak Srbije, što smo patriote iz uverenja, kada ne slušamo jedni druge i kada sebe gledamo kao jedine heroje, kao spasioce zemlje, a druge ignorišemo iako nam je isti cilj. Moja malenkost nije ništa posebna, patriota sam, uman mlad čovek, respektujem svako mišljenje i tražim kooperaciju i kontakt, način da naučim nešto i od drugih, da optimišem proces nalaženja rešenja, da razmenim ideje sa drugim patriotima, kako bi smo našli zajedničko rešenje i korak po korak radili na razradi njenog ponosa. Meni ne znači lični ponos i egoizam ništa, vidite i sami dokle su nas doveli, vrti nas u krug. Fali nam hladno suštinsko razmišljanje, vidim samo emocijonalnost. Svaki put, kada bih upoznao novog patriotu pri dolazku u Srbiju, koliko god puta da započnem razmenu mišljenja i ideja uvek se završi vaspitavanjem moje ličnosti i nadmudrivanjem, mene to lično ne pogađa, poenta je da ne razumem tu neracionalnost, jer time dokazuju da im nije cilj, da pomognu svojoj zemlji, već da utole glad za priznavanjem svoje ličnosti i pažnje. Pišem vam iz ugla posmatrača bez cilja rušenja bilo čijeg ličnog integriteta. Šta ko dobija time? Vidite postavili ste genijalnu ideju, akceptiram vaše mišljenje i spreman sam da dam lišni doprinos, koliko je to u mojoj mogućnosti, međutim shvatam da niste neko, ko želi da odmeri ideju drugih i u kombinaciji sa svojom nađe optimum. U prvom komentaru ste reagovali arogantno, izneli ste svoj stav sa ponosom i velikim uverenjem, da ste u potpunosti na pravom putu i da ste shvatili mehanizam problema, što i nije van istine, ali nije ni u potpunosti. Video sam izliv vaših emocija, ali i našao nadogradnju svojoj ideji i rešenja u popravci nekih greški u svom razmišljanju. Vama ponos takođe stoji na putu i pored vašeg racionalnog razmišljanja, ne shvatite ovo u smislu lične ofanzive na vašu ličnost, nego kao razultat mog posmatranja. Nudim vam da stupimo u kontakt, jer su naše ideje potrebne ovoj zemlji i kooperativni rad svih patriota uključujući i vas, jer su nam isti ciljevi. Ako ovako nastavimo od Srbije kakvu je sanjamo ćemo samo moči odustati. Ako shvatite ovu poruku ne shvatite kao napad na vašu ličnost, već kao srdačan poziv udruženja, onda razumete srž moje poruke. Uz poštovanje i pozdrav
Da, o tome sam razmišljao. U pravu si, apsolutno, do istog zaključka sam i sam došao, samo otkud si toliko siguran, da se radi o dodatnom zatrpavanju informacijama? Zanima me, šta je po tvom pitanju ključno rešenje? Imaš li bolje ideje?
@ e moj Bojane pa ti hoces da se boris njihovim sredstvima protiv njih i to iz udobne fotelje preko interneta…. ne ide to tako moj prijatelju, neces probuditi svest naroda koji je zatrpan informacijama tako sto ces ih dodatno zatrpati informacijama.
Hakovanje bi bila krajna i najiskrenija mera, prerezati prenos tih bljuvotina i preneti PORUKE ZBOG POUKE! Posto bi mnogi rekli, da je ovo krajnje pateticno i detinjarija kao rezultat previšeg konzumiranja filmova, kontrirao bih sa sledećim direktnim pitanjem: Da li razumeš svrhu jednog takvog poduhvata i koliko ti je stalo da ostaneš sa celom porodičnom posadom imbecilan, tužan, gnevan, zarobljen u nemaštini bez morala i dostojanstva celoga života? Zašto ne bi neko probao, ko je umno sposoban, nadaren, da se tim postupkom ureže ljudima u glave, promeni tok misli, promeni stanje uma? Razaranje emitovanja putem metoda informacione tehnologije za dobro svih nas? Ja doduše tek počinjem da ulazim u dubine tehnoločkog sveta i često poželim, da budem uzrok tih smetnji, kao pragmatičar, kao podrška misliocima, da učini nešto što je nužno potrebno! Probuditi Srbiju mi intelektualci možemo samo ako se dokopamo srži, a to je tv prenos, jer ovakav dosadašnji način borbe ide u pravac lim: x->∞, a jednom bih voleo da se vratim iz inostranstva gde zivim u svoju domovinu sa osmehom na licu za stalno i to pre penzije…
Kada sam bio dete i kada bi se na televizoru pojavila neka scena polu golotinje ili seksa otac bi promenio kanal jer nije bilo pristojno to gledati pred ostalim clanovima porodice ili prijatelja i komsija koji su se tu zatekli, danas sede od dece do penzionera svi sa sve komsijama i svi zajedno gledaju ove bljuvotine i samim tim toj svojoj deci podsvesno govore da je to normalno… plasim se sta ce se prikazivati za 20 – 30 godina… snaf filmovi?! Stalno se prodaje prica kako narod nije kriv jer gleda ono sto mu se plasira ali ja se sa tim ne slazem vec kao i autor ovog teksta ja sam izabaro da ugasim tv i prebacim strikanu paucinu zvanu „milje“ preko njega, do nekih boljih vremena…