Ja tebi Ikeo- ti meni serdare

„Dolazak Ikee označava put promena, pobeda, konkurencije i tržišnog duha koji smo želeli da razvijamo od 90- ih godina (citat A.V.), što je i bio razlog mog učlanjenja u Srpsku radikalnu stranku, verujući da je reč o preduzeću za proizvodnju rezane građe, nameštaja i umetničko rezbarenje onih frula dvojnica, ali mi je trebalo vremena da zbog govorne mane Vojislava Šešelja provalim da li poziva na rad ili na rat, i kada sam shvatio da je ipak reč o ovome drugom spakovao sam svoje dleto, čekić, frulice, desetak predivnih varjača koje sam ukrasio motivima Karlovca- Karlobaga- Ogulina i Virovitice i prešao u novu firmu koja je prepoznala moj dar da od Srbije napravim najkvalitetniju cepanicu za izradu Pinokija…

No, dosta o meni, vratimo se Ikei koja je tu zahvaljujući meni, jer sam za razliku od svojih vršnjaka koji su gledajući švedske akcione filmove obraćali pažnju samo na formu- ja gledao suštinu!

Dok su se oni oduševljavali umećem nekakve Inge ja sam bio oduševljen kvalitetom stočića na kojem je dotična umetnica radila na povećanju BDP-a Švedske sa gospodinom Rudijem, gledajući do poslednjeg kadra isključivo ne bih li čuo da li će u pauzi za reklame pomenuti ime proizvođača, no kako je zvuk tadašnjih kopija VHS kaseta bio loš premotavao sam iznova i iznova, no…

Naravno, to me nije obeshrabrilo, naprotiv, dalo mi je podstrek da tragam dalje, zaklevši se da ću jednog dana učiniti sve što mogu kako bi se narod u Srbiji osećao kao Inga na onome stočiću- veselo, jedro i očigledno zadovoljna odnosom cene i kvaliteta usluge, odnosno, proizvoda…

Ako me pitate da li sam uspeo u tome neskromno ću reći- da, mislim da jesam, jer rezultati govore da ova vlast zaista jeste taj isti postojani stočić na kojem se vi osećate kao Inga, ali svakako se nećemo zadovoljiti samo time već planiramo da jednako uživate i na komodama, ormarićima, cipelarnicima, daskama za sečenje, oklagijama i otiračima koje ćete od sada moći da vidite, da se fotografišete kraj njih za porodične albume, dok će neki moći i da ih priušte ukoliko se pridržavaju saveta dr. Nade Macure da godinu- dve izbegavaju bilo kakav vid obroka dnevno, piju što više tečnost i oblače se slojevito: sloj starog, sloj pocepanog i sloj pozajmljenog.

Ne bih više dužio jer se, poznato je, nerado pojavljujem u javnosti i ne volim da zbrajam istorijske uspehe koje sam postigao, tako da ne mislim ni da je ovaj 2876 vredan tolike pažnje, ali znam da se na ovome nećemo zaustaviti baš kao što se ni pomenuti gospodin Rudi nije zaustavio kada je Inga zavapila, s prevodom na nemački: „Vas is das, Rudi, propeler?! Das is niht normal!!!“

Tim bih vas rečima i ja pozdravio: „Das is niht normal, poštovani građani i građanke Srbije, das is propeler…“, odnosno, zamajac za nove investicije iz Švedske od kojih će svakako jedna od sledećih biti i dovođenje Abe na naše tržište jer sam se i to zarekao kao dečačić vozeći rolšule uz njihov hit „Pobednik odnosi sve“- biću pobednik i uzeću sve, ovaj, pobediću ne bih li sve učinio da više niko ništa ne odnosi iz Srbije, već da dolaze i ulažu u nju, baš kao gospodin Rudi kojem se u svoje lično ime i ime vlade zahvaljujem na viziji kako ne treba odustajati ni kada se nogice stočića rasklimaju, već nastaviti sa započetim reformama na natkasni, hoklici, sudoperi, tepihu…“

Mihailo Medenica

www.dvaujedan.wordpress.com