I jak dinar ima svoju cenu

Visoko pozicioniranje dinara rezultat je njegovog realnog jačanja u poslednje dve godine, ali na dugi rok to neće doprineti izvozu koji je jako bitan za malu ekonomiju Srbije. Verujem da će daljim merama biti izbegnuto ili makar ublaženo dalje jačanje dinara, kaže direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić.

Srpski dinar je u proteklih godinu dana, u konkurenciji 178 zemalja, bio druga valuta u svetu sa najboljim performansama, prenela je američka agencija „Blumberg“.

Kako je za samo šest godina naša valuta uspela da sa dna uzleti na vrh, s obzirom na to da je pre šest godina, prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković, kada je ona došla na tu funkciju, dinar bio četvrta najgora valuta?

„Blumberg“ napominje da je dinar u februaru dostigao najveću vrednost prema evru u više od tri godine, a odluku NBS da treći put u poslednjih sedam meseci, snizi referentnu kamatnu stopu naziva iznenađujućom. Za razliku od američkog Feda i Evropske centralne banke koje povećavaju osnovne kamatne stope Srbija ide u kontra smeru, budući da je inflacija u februaru usporila na 1,5 odsto i pala na donju granicu koju je definisala NBS.

To će, prema oceni američke agencije, uliti dodatni optimizam investitorima u pogledu obveznica denominovanih u dinarima, koje su već u ovoj godini nadmašile sve hartije od vrednosti u regionu.

Šta nadalje možemo da očekujemo po pitanju jačanja dinara, da li je to razlog za brigu izvoznika kojima jak dinar ne ide na ruku u odnosu na uvoznike i može li povoljniji uvoz negativno da se odrazi na domaću proizvodnju?

Odgovarajući na ta pitanja Sputnjika, direktor u Ekonomskom institutu, analitičar Ivan Nikolić kaže da je visoko pozicioniranje dinara rezultat njegovog realnog jačanja u poslednje dve godine, iza čega stoje odlični rezultati po pitanju makroekonomske stabilnosti. A do toga su dovele mere fiskalne konsolidacije, podržane dobrom monetarnom politikom koja je rezultovala niskom inflacijom, objašnjava Nikolić.

„Naravno, kada govorimo o nekoj perspektivi nije dobro u dugom roku podržavati jačanje dinara, jer se na taj način slabi cenovna konkurentnost našeg izvoza“, upozorio je ovaj ekonomista.

On je, ipak, uveren da će to biti izbegnuto i da taj proces i tendencija jačanja dinara verovatno neće biti nastavljeni, iako, kako primećuje, za to postoje dobri izgledi. Pre svega zbog stranih investitora koji su spremni da ulažu i u naše hartije od vrednosti i generalno u realni sektor.

Na pitanje da li je jačanje dinara uticalo na spoljnotrgovinski deficit koji je prošle godine porastao 21,3 odsto, na 4,76 milijardi evra, Nikolić kaže da ne deli mišljenje ekonomista koji zastupaju takav stav.

Kada realno pogledate šta stoji iza uvoza i izvoza, teško da možete naći u podacima da su oni rezultat, između ostalog, i snažnog jačanja dinara, kaže on, ilustrujući tvrdnju najsvežijim podatkom.

„U januaru ove godine izvoz je rastao više od 20 odsto, a imali smo jačanje dinara. Prema tome nema to veze. S druge strane, potpuno je jasno šta stoji iza uvoza. Uvoz, između ostalog, raste i kako nam se povećava investiciona aktivnost. Želimo veću stopu rasta, a ona implicira i veći uvoz“, objašnjava Nikolić.

On podseća i na visok rast cena energenata, što se, s obzirom na našu zavisnost od nafte i gasa, direktno odrazilo na uvoz.

„Tvrdnja da je širenje spoljnotrgovinskog deficita isključivo posledica jačeg dinara meni deluje neozbiljno“, ocenio je direktor u Ekonomskom institutu.

On, međutim, dodaje da to ne znači da tu tendenciju na duži rok treba održavati ili dopustiti dalje jačanje dinara. To je, kaže, prepoznato i od same NBS, koja je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, pojavljujući se kao kupac. Da toga nije bilo dinar bi bio i jači i spustio bi se na 117, 116 dinara za evro, napominje Nikolić.

Trenutna situacija je, prema njegovoj oceni, bila neizbežna zbog toga što strani investitori srednjoročno vide povoljne izglede u našoj ekonomiji. Postoji, kako ističe, njihova spremnost i volja da ulažu, unose devize, a mi smo bitno redukovali tražnju za devizama, jer se više ne zadužujemo, već se razdužujemo. I država i privreda.

„Kao rezultat teških mera koje smo prošli, sve je to promenilo okolnosti i rezultovalo ovom sadašnjom situacijom“, konstatuje sagovornik Sputnjika, koji smatra da je zahvaljujući tome potpuno izmenjena finansijska slika koja predstavlja krvnu sliku naše ekonomije.

„Prošli smo kroz tu tešku konsolidaciju i uravnotežili unutrašnje bilanse, delom popravili i taj spoljni koji se sada finansira ne iz zaduživanja, nego prilivom stranih direktnih investicija, koje su sada mnogo kvalitetnije, grinfild investicije“, ističe Nikolić.

Sve to vodi ka većem prilivu deviza u odnosu na naše potrebe, kaže on.

„Znajući da u dugom roku realno efektivno jačanje dinara ne daje cenovni doprinos izvozu koji je jako bitan za malu ekonomiju kao što je Srbija, ja verujem da će svim merama pokušati da se izbegne ili makar ublažiti ozbiljnije dalje jačanje dinara“, kaže on.

Na pitanje da li to znači da bi kurs dinara mirovao u ovom odnosu kakav je sada prema evru, on ističe da NBS ne cilja neki nivo vrednosti dinara, nego da je u njenom fokusu inflacija.

On, međutim, veruje da sadašnji nivo povoljno deluje i na one koji izvoze, da obezbeđuje olakšano razduživanje i doprinosi nižoj inflaciji. Puno je tih pozitivnih efekata koje se postižu, zaključuje Nikolić.

Mira Kankaraš Trklja

rs.sputniknews.com