Ivica Dačić je pun optimizma i vere da će Srbija konačno preći sa „obećavajućeg“ zelenog svetla na put svoje svetle EU budućnosti. Briselski sporazum je ispoštovan u najvećoj meri. Ostalo je još da se reši pitanje sudstva. Ili je i to pitanje već rešeno, jer srpski premijer kaže da bez ostatka uvažava šiptarsku državu.
„Postoji protivljenje prištinske strane da to bude sud koji će biti u Severnoj Mitrovici, a misleći da tako želimo da stvorimo posebnu državu u državi. Ne, mi jednostavno želimo da etnička struktura zaposlenih prati etničku strukturu stanovništva u tom delu Kosova“, rekao je premijer Dačić.
Eto, dogurali smo dotle da moramo da se uklapamo u ono što drugi misle. Šiptari misle da Srbi hoće da naprave svoju državu u njihovoj državi, a Ivica Dačić ih u tome razuverava. Ne, mi nećemo da pravimo našu državu u vašoj državi koja je nasilno napravljena u našoj državi.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton bila je daleko jasnija. Pitanja policije i sudstva mora se rešiti do 17. decembra. A rešiće se na onaj način na koji je to predviđeno briselskim sporazumom, koji je potpisan u aprilu ove godine. Pa dobro, hajdemo da vidimo šta Srbima „nudi“ briselski sporazum:
– Kada je u pitanju policija, potpuno je jasno da srpska policija sa severa Kosmeta, a u skladu sa tačkom 7. sporazuma, mora biti integrisana u šiptarsku policiju. Policija će biti jedinstvena – piše u tom dokumentu – i to će biti kosovska policija. To jeste, biće to policija „nepriznate“ države Kosovo. „Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije“, stoji u pomenutom sporazumu. Da bi se osiguralo da Srbija prekine sve veze sa srpskom policijom na severu Kosmeta, navedeno je da će plate zaposlenima moći da isplaćuje samo kosovska (šiptarska) policija. Jedino što je još ostalo „srpsko“ u policiji, jeste regionalni komandant za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinu.
– Što se sudstva tiče, Srbima je data mogućnost da mogu da imaju većinu u nekakvim „panelima“ koji će biti organizovani u Prištini. U severnom delu Kosovske Mitrovice postojaće odeljenje prištinskog Apelacionog suda. Zapravo, ne bi trebalo imati nikakvu iluziju o tome da li će srpske sudije imati ikakvu mogućnost da o bilo čemu autonomno odlučuju. Jasno je da neće, jer o njihovoj sudbini neće odlučivati pravosuđe Srbije već pravosuđe „nezavisnog“ Kosova. Time će sve veze sa Republikom Srbijom biti prekinute. Praktično, nestankom države Srbije iz pravosuđa na severu Kosmeta, Kosovo će dobiti sve prerogative državnosti.
Umesto da srpska vlast govori o suverenitetu Srbije nad delom svoje državne teritorije koja se zove Kosovo i Metohija, koriste se eufemizmi i besmislene sintagme, poput one o „statusnoj neutralnosti“. Zapravo, Srbiji su Merkelova i nemački Bundestag zabranili da „narušava teritorijalni integritet Kosova“. Od briselskog sporazuma, naovamo, nijedan srpski visoki državnik nije rekao da je Kosmet srpska zemlja, niti da je ono sastavni deo države Srbije. Najviše što se moglo čuti iz usta aktuelnog državnog vrha, bila je jalova (bespomoćna) tvrdnja da „Srbija nikada neće priznati Kosovo“.
Danas u vezi briselskog sporazuma imamo krajnje apsurdnu situaciju, gde srpski državni vrh, kobajagi, ide u Brisel da pregovara o nečemu o čemu je sve unapred dogovoreno. Naime, briselski sporazum je jasan: u pitanju je konačno zaokruživanje šiptarskih institucija u paradržavi Kosovo. Tu nema prostora ni za kakvo dalje pregovaranje. Sam srpski premijer to nedvosmisleno naglašava rečima:
„Veoma je bitno da izveštaj Ketrin Ešton za Komitet za opšte poslove Evropske unije koji će biti održan 17. decembra bude pozitivan.“
A da bi izveštaj Ketrin Ešton 17. decembra bio „pozitivan“ za Srbiju, Srbija se mora povući sa svoje „suverene“ teritorije, to jeste, mora da nestane sa dela svoje države. Iako i danas postoji važeći dokument – Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN – koja potvrđuje suverenitet države Srbije nad Kosovom i Metohijom, nju više niko u Srbije ne pominje, niti sme da je pomene. Nečuveno je da jedna zemlja pristaje da se dobrovoljno odrekne dela svoje zemlje za sterilnu „pohvalu“ i „prijateljsko tapšanje“ jedne engleske baronice. Zar je važnije šta će da kaže visoka predstavnica EU od toga da država drži do svog integriteta, časti i ugleda?
Sa druge strane, Hašim Tači se sprda i sa Srbijom i sa briselskim sporazumom. On kaže „da će Kosovo ispuniti sve obaveze preuzete sporazumom, koji je postignut 19. aprila, a izbori koji su upravo održani u potpunosti su legitimizovali taj sporazum“. U stvarnosti, Šiptarima nisu briselskim sporazumom nametnute nikakve obaveze, osim da nastave da rade na nezavisnosti te natovsko-šiptarske paradržave. Oni nemaju šta da ispunjavaju, osim da poštuju „ustav i zakone Kosova“.
P. Petrović
