Jalovi protest DSS-a i Dveri

Šta je uzrok tako malom broju ljudi na protestima protiv prodaje TELEKOM-a?

Prema mojoj proceni, imam tridesetogodišnje ulično iskustvo sa protesta, tamo nije bilo više od 600 građana.

Zašto građani nisu izašli? Gde je problem?

Na ovo pitanje možemo da odgovorimo na dva načina. Jedan način je da se lažemo i sami sebe veličamo i hvalimo, optužujući druge. Drugi način je da budemo brutalno surovi prema samima sebi. Otvoreni i iskreni. Uvek sam za opciju da govorimo istinu, bez obzira na našu sujetu.

Problem vidim u tome što su organizatori tog protesta, DSS –DVERI-Intelektualci, potpuno omanuli. Fijasko je dokazan katastrofalno malim izlaskom građana. Ne želim da ulazim u organizacione propuste tog neuspelog protesta, niti se razumem u to, niti znam to da organizujem, nego želim da pišem o suštini. A suština je sadržana u pogrešnoj strategiji.

Zašto je strategija pogrešna?

Pođimo redom, pišem što jednostavnije da me svi mogu da razumeju.

Građani Srbije su ogorčeni na vladavinu Ace Dramosera. Koji sve nas, nezadovoljne njegovom tiranijom, smatra zatucanim primitivcima. Građani žele da se izvrše promene u Srbiji i da se taj samozvani tiranin skine sa vlasti. Treba ga prekinuti u njegovom sladostrasnom tiranisanju naroda.

Problem je u tome što građani više nikome ne veruju. Oni koji veruju režimu i glasaju za njega su partijski botovi, ucenjeni državni službenici, tajkuni i zatucani tipovi, koji uvek glasaju za režim. Većina građana traži temeljne promene u društvu. Ovakvo stanje rasula se više ne može da izdrži.

Zašto građani onda ne izlaze na ulice? Zašto ne protestuju?

Odgovor je vrlo jednostavan. Građani nemaju poverenja u ljude koji se bave politikom. Nemaju poverenja više u nijednog političara. Koja je garancija da novi političari neće ponovo da prevari građane? Nema nikakve garancije!

Strategija DSS-DVERI –Intelektuaci je potpuno pogrešna. To je dovelo do fijaska na protestima. Građani ne veruju toj patriotskoj opciji. Zašto ne veruju?

Građani traže da se svi ujedinimo na – JEDNU LISTU protiv Ace Dramosera. Jedna lista, jedno ime, jedan slogan i velika izlaznost donose sigurnu pobedu na izborima. O tome sam pisao poslednjih dva meseca.

I? Manje više – ništa! Pregovara se i troši dragoceno vreme. Svi hoće, ali prave neke svoje kalkulacije. Gledaju samo neke svoje lične i male interese.

Ko je glavni krivac za to silno gubljenje vremena u prelomnim istorijskim trenucima? Glavni krivci su: DSS-DVERI – Intelektualci. Kažem to otvoreno. Zašto ih krivim?

Oni se danas ponašaju isto kao nekada Ideolog verbalnog legalizma Koštunica dr Vojislav. Koji je petnaest godina godina lažni nacionalista, lažni vernik i lažni legalista. Zbog njegovog nečinjena u trenucima kada je imao svu vlast dobili smo prvo banalnog i blesavog narcisa Borislava Tadića, a posle njegove pljačke, evo, ove današnje ludake na vlasti.

Sećam se godine 1999. u San Francisku, kada sam pred našim ljudima iz rasejanja predstavljao Program za spas Srbije, mlađi i stručniji naši ljudi su tražili da svi iz rasejanja stanu uz taj program, jer je bio moderan, konkretan, operativan, efikasan, nacionalan i državotvoran. Nažalost trojica najstarijih i najpoznatijih Srba u rasejanju su se opredelili za Koštunicu dr Vojislava. Glasanje je bilo takvo da su njih trojica odlučila za Koštunicu, dok je osamnaest ostalih podržalo Program za spas Srbije. Demokratski je izabran Koštunica. Sve ostalo znamo.

Koštunica je danas zaboravljen, uprkos štetama koje je naneo u odlaganju rešavanja nacionalnih i državotvornih pitanja. Koštunica je bio sebičan, isključiv i lenj u neophodnim sistemskim, korenitim i brzim promenama u društvu. Zauzeo je monopolski položaj i tom lažnom patrijarhu srpske demokratske politike vreme je presudilo.

Istorijska uloga Koštunice se završila, o tome sam davno pisao, kada je pristao da njegovo ime bude na barjaku rušenja despotije i njegov večernji govor, u sedam sati uveče, dok su još uvek oktobarske upaljene vatre gorele, kojim je smirio zapaljenu masu da krenu na Ukleto brdo i sprečio ih svojim mirnim tonom da se fizički obračunaju se sa Slobom i Baba Julom, pomogao je da ne dođe do žrtava. Sve posle toga je bila katastrofa.

Patriotska koalicija DSS-DVERI- Intelektualci nisu ništa naučili iz Koštuničinih grešaka. Postavljaju se isto kao Koštunica. Monopolizovali su patriotizam. Smatraju da oni najbolje reprezentuju sve patriote u Srbiji i rasejanju, ne šire svoj blok i ne prihvataju druge ljude, plašeći se opasne konkurencije, zatvaraju se u sebe i očekuju da će im ogromno narodno nezadovoljstvo doneti vlast na tacni.

To je bila ogromna strateška greška. Subotnji miting je to jasno pokazao. Narod je provalio zaštićenu ekskluzivnost samonametnutih patriota i nisu se odazvali na proteste. Građani su prepoznali istu političku matricu dosadašnjih koalicija za preotimanje vlasti. Građani više to neće da podrže.

Neskrenost više ne može da prođe. Nešto mora da se menja. Zauzeti patriotski stav u borbi protiv izdajničke vlasti više nije dovoljno da bi se vratilo poverenje građana u nove političke snage. Građani traže nešto mnogo više. Građani traže da se uništi svaka ekskluzivnost, monopol i politikanstvo, iza koga se kriju sebični lični interesi, u rešavanju teških, nagomilanih i opasnih državnih problema. Građani zahtevaju da se u rešavanju svih tih problema, umesto političkih lidera i njihovih ličnih stranaka, uključe svi oni koji imaju volje, želje, znanja i morala da pomognu Srbiji.

Političke koalicije su suviše preuske da u sebi obuhvate tu snagu i širinu građanskog protesta, njihove kalkulacije o mandatima u Skupštini i podeli resornih ministarstava, sve ono što je uništilo pohlepni DOS, nisu u ovim istorijskim trenucima građanima uopšte interesantne, jer građani traže da se nagomilane bujice narodnog nezadovoljstva spoje u jednu jedinstvenu reku koja će svojom prirodnom snagom da srušu totalitarni sistem vladavine u Srbiji.

O tome se, gospodo drugovi radi!

Građani neće šibicarenje i koalicione nagodbe novih sujetnih politikanata, nego traže ljude koji mogu smelo i otvoreno, odlučno i hrabro, stručno i moralno, da zakorače koracima od hiljadu kilometara i donesu spas Srbiji.

Rasprave o tome koliko će govornika nastupiti, kojim redom će se govoriti, koliko će ko da dobije mandata, kako će se podeliti ministarstva i druge dosovske budalaštine i perverzije, spadaju u nešto što građane uopšte više ne zanima. To je davno umrlo vreme naše propale politike. To više ne postoji. Niko više neće doći da sluša taj mrtvi politički govor . Mora se građanima da ponudi nešto zaista novo.

To novo, nažalost, ne nude DSS-DVERI- Intelektualci. Zato su doživeli fijasko.

Meni je zaista žao što se to desili, ali je bilo prirodno da se baš tako dogodi. Račun je morao da dođe na naplatu. Da li su čelni ljudi ove koalicije to shvatili? Ne znam. Videćemo.

Brže bi išli napred da je u subotu bilo 20.000 građana na protestima. Tada bi jasno bilo ko je lider patriotskog bloka i ovo pisanije bi bilo nepotrebno. Svi mi, koji želimo dobro Srbiji i tražimo da se porazi izdajnički režim, prišli bi tom pobedničkom patriotskom bloku, koji bi dalje diktirao političku utakmicu sa režimom. Niko ne bi imao pravo da razbija taj patriotski blok u svojoj istorijskoj misiji.

Kako se to, nažalost, nije dogodilo, kako na ulicama nismo imali 20.000 ljudi u šetnji, koji bi, posle nekoliko nedelja uporne šetnje i protesta, izveli milion ljudi na ulice gradova Srbije, onda se mora nešto temeljno menjati u organizovanju patriotskog bloka. Nešto u dosadašnjem organizovanju zaista ne valja. Nema rezultata! Kada nema rezulteta, sve priče i objašnjavanja su suvišna.

Građani traže konkretne rezultate.

Meni je, recimo, interesantna jedna poražavajuća činjenica da posle dve godine velike priče o potrebi stvaranja patriotskog bloka, glavni promoteri politike patriotskog bloka DSS-DVERI-Intelektualci, nisu našli za shodno da okupe i pozovu sve građane Srbije i ljude iz rasejanja, da organizuju okrugle stolove, otvore rasprave, sukobljavanja i sučeljavanja neistomišljenika, da probude uspavani politički život u Srbiji, da zapale vatre, da kriknu nad našom nesrećom, da otvore prostor za sve druge ljude, makar se lično ne slagali sa njima, da razdrmaju i uzbune sve što spavaju, da sintetizuju to naraslo nezadovoljstvo i da kanališu apatiju naroda u rušenje izdajničkog i odnarođenog namesničkog režima.

Zašto to nisu uradili? Ne znam.

Mislim da je to bila njihova dužnost da nas sve okupe. Kažem nas, verujući da i moje iskustvo i znanje treba Srbiji. Nudili smo se svojim društvenim angažmanom, ne zbog toga što smo hteli da imamo neke političke funkcije, nego zbog toga što više ne možemo da podnesemo ovoliko ponižavanje, vređanje i upropaštavanje države i naroda.

Ni to nije bilo dovoljno. Zašto?

Ne možemo srušiti demagoga i tiranina tako što ćemo sebi postaviti politički cilj da uđemo u parlamet. Pa,šta ako osvojite 5,1% glasova i budete u parlamentu? Šta će se tu promeniti? Ništa? Aca Dramoser je pripremio svoje igrače koji će da blokiraju patriotski blok u Skupštini, ako na jedvite jade uspeju nekako da se proguraju u Skupštinu. Glavni flaster za patriote će biti dežurni zajebant i plaćeni klovn Šešelj dr Vojislav. To je uvek radio i to jedino zna da radi. Radikalima će Aca Dramoser da namakne lako cenzus i imaćemo Skupštinu koja će služiti Tiraninu, dok će se narod smejati Šešeljevim vickastim zajebancijama.

To je tužna slika umiruće Srbije.

Ukoliko želimo tu tragičnu sudbinu da promenimo, onda patriotski blok mora da iz temelja promeni svoju strategiju.

Umesto ziceraške i šibicarske strategije prelaska cenzusa, radi zadovoljena sujeta patriotskih vedeta, šta da kažem o onima koji idu na manjinske liste samo da bi ušli u Skupštinu, predlažem pobedničku strategiju. Pobednička strategije je da na izborima legalno porazimo Acu Dramosera i bulumentu njegovih trabanata, koji su se smučili narodu i koje narod više ne može niti da gleda niti da sluša. To je zaista moguće ostvariti.

Kako?

Na velikoj izlaznosti, iznad 73 odsto, patriotski blok sigurno dobija iznad 35 odsto biračkog tela. Recept je vrlo jednostavan. Jedna lista. Jedno ime. Kratko. Jedan slogan. Novi ljudi. Stručni i pošteni. Novi politički i ekonomski program. Jedino mi taj program danas imamo. Znamo šta treba da se radi da bi se zaustavila dalja propast Srbije. Program za spas Srbije!

To donosi pobedu. To građani traže od nas. To je zadatak patriota.

Šta dalje?

Prekinuti ova pojedinačna pregovaranja, razgovaranja, ogovaranja i mrsomuđenja. To nikuda ne vodi.

DSS-DVERI-Intelektualci neka okupe sto najumnijih pojedinaca iz zemlje i rasejanja. To je njihova misija. To oni mogu. Sastanak neka počne u 10,00 i neka traje dok se sve ne dogovorimo. Neka se uključe kamere i neka građani preko interneta sve prate. Direktno. Tako počinje direktna demokratija. Neka prati i režim. Ništa ne krijemo. Mi njih hoćemo da pobedimo u slobodnoj utakmici. Svesni smo njihvog neznanja i nesposobnosti, pokvarenosti i lenjosti. Sigurno ćemo ih dobiti kada nam izađu na crtu.

Svako od učesnika dobija tri minuta. Za tri minuta pametan čovek može mnogo da kaže. Ostalo je gubljenje vremena. Život nema reprizu.

Teme razgovora su Politički program, Ekonomski program i Vlada nacionalnog spasa. Svako treba da predloži 12 mera. Svako treba da predloži 12 ljudi u Vladi nacionalnog spasa. Građani prate i glasaju. Elektronski.

Tako uvodimo direktne demokratije. Građani odlučuju ko će ih predstavljati u novoj vlasti. To što se izglasa se potpisuje pred kamerama. I kreće se u kampanju. U kojoj već učestvuju svi građani iz zemlje i rasejanja.

Tako sigurno dolazimo do pobede.

Hoće li režim da krade glasove? Hoće. Hoće li daje 10 evra po glasu? I više će davati. Hoće li pretiti? Naravno. Hoće li ucenjivati birače? Svakako. Hoće li mediji biti pod Njegovom kontrolom? Hoće.

I?

Ništa mu ne vredi. Mi ćemo pobediti. Sigurno gube vlast. Taj model upravljnja državom je istorijski prevaziđen. Treba da ga bacimo na smetište istorije.

Građani to hoće. Bez krvi. Bez nasilja. Zaokruživanjem. Građani zaokružuju svoju slobodu. Pravdu. I ljudsko dostojanstvo. To se ne može potkupiti. To nema svoju cenu.

Da li su DSS-DVERI-Intelektualci nešto naučili iz propalog protesta? Videćemo. Vremena za velika razmišljanja nemaju. Socijalni cunami stiže. I tada će neki drugi ljudi isplivati. Na talasu nezadovoljstva.

Branko Dragaš

dragas.biz