Naša državi kasni sa merama koje treba da pomognu privredi i građanima koji otežano posluju u vreme vanrednog stanja. Na to ukazuje i naš čitalac Branko B., čije pismo objavljujemo u celosti.
U svetlu najnovijih dešavanja koja se tiču epidemije korona virusa u Srbiji, kao i uvođenja vanrednog stanja povodom iste, mogao bi da se čuje glas i nas mlađih od 65 godina.
Vlada Republike Srbije donela je niz mera kojima se olakšava život naših najstarijih sugrađana, i to je u redu, jer su svojim radom, vaspitavanjem nas mlađih to i zaslužili. Međutim, nigde se ne pominjemo mi koji smo zaposleni, kako nama da se olakša ova novonastala situacija. I mi koji smo srednjih godina, kao i oni malo mlađi smo takođe pogođeni ovom pošasti koja se zove COVID-19. Niko konkretno ne pominje mere za olakšavanje obavljanja radnih dužnosti nas koji svakodnevno dolazimo na posao bez ikakvih ograničenja. Daću primer trgovaca i taksista, pošto je to problematika u koju sam upućen, jer se bavim tim zanimanjima. Niko nije pomenuo mogućnost da se zarazimo pomenutim virusom (ako već neko nije i zaražen, a da nije toga ni svestan), jer smo non-stop u bliskom kontaktu sa ljudima. Pominje se nabavka zaštitne opreme, ali sumnjam da će ta oprema doći i do nas koji se bavimo ovim poslovima, bar ne u dovoljnim količinama. I mi imamo porodice, i mi smo nečiji očevi i majke, i mi moramo da se čuvamo da bismo ostali zdravi zarad naše dece. Pominju se olakšice za penzionere prilikom plaćanja računa, i to je takođe u redu. Ali šta je sa nama ostalima. Kao što su naši stari, da ih tako nazovem da se niko ne uvredi, nekada svoji radom ovu zemlju gradili, tako i mi svojim radom dajemo neki svoj doprinos funkcionisanju naše voljene Srbije. Ali za nas i dalje važe ista pravila, bez ikakvih olakšica. Račune moramo redovno plaćati, od čega da se razumemo niko ne beži. Međutim, ono što meni lično smeta je što će nekima od nas npr. javni izvršitelji i dalje biti za vratom, tako što će uzimati polovinu zarade. Mogli su da nas oslobode bar tog nameta, naravno dok je vanredno stanje na snazi.
To su samo neke stvari koje meni, a mislim i velikom broju ljudi u Srbiji smetaju. Ako se od nas traži da budemo solidarni, što se ne dovodi u pitanje, onda bi ta solidarnost trebalo da bude dvosmerna ulica, odnosno mogla bi i država da pokaže malo solidarnosti i prema nama u srednjim godinama i mlađima. Potpisaću se na ovaj tekst samo imenom, jer živimo u doba kada se moćnici svete svakome ko misli drugačije od njih, a ipak imam porodicu. Hvala na razumevanju i svima u Srbiji želim da iz ove situacije izađemo sa što manje posledica. ŽIVELA SRBIJA!!!
