Jedan od najstrašnijih dokumenata

2
1305

Jedan od najstrašnijih dokumenata ZASLUŽENE PROPASTI SRPSKO-JUGOSLOVENSKE „DRŽAVE“!

Koliko je bila država svedoči, u malo reči, ovaj jezivo-bolni, nepodnošljiv-za-videti potpis.

Milunka Savić se bori da u upravi Banke gde radi kao čistačica popravi svoj ionako bedni status. I potpisuje se kao „NADNIČARKA, vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti“!

milunka-savic-445x300Ej, bre, dvostruki vitez dve najhrabrije savezničke vojske, neposredno nakon velike pobede u svetskom ratu.

Jedino što to, očigledno, nije bila i pobeda ove prezrene i odbačene junakinje koju su, iz mnogo razloga, proglasili „najhrabrijom ženom-ratnikom u svim vojskama koje su učestvovale u ratu“, „novom Jovankom Orleankom“, „besmrtnim herojem o kome će pričati pokolenja“…

Bačena na kolena pred kofu s prljavom vodom, da kleči i trlja prljavi, ispljuvani pod pred uglađenom gospodom što je ni ne primećuju dok prolaze raskošnim hodnicima Hipotekarne banke.

unnamed-file2Novo doba, novo vreme i novi društveni odnosi u velelepnoj Kraljevini što je đavolski lako zaboravila svoje poreklo i svoje najzaslužnije građane, branioce i neimare krvlju zaslužene slobode.

Ratni drug ove čudne nadničarke (čistačice i viteza dvaju odlikovanja koje nisu na grudima imali ni ministri vojni, ni mnogi generali francuske i jugoslovenske vojske), moćni i prebogati kralj Aleksandar Karađorđević nije mnogo mario za njene muke sa administracijom firme u kojoj je našla uhlebljenje i koja je hranila i nju i njenu (i onu rođenu i onu usvojenu) decu.

Čudo neviđeno!

Kako je to uopšte moglo da promakne vidu i pažnji tolikih ratnih veterana, a sada visokih vojnih i državnih funkcionera, uglednih profesora Univerziteta i akademika, posleratnih industrijalaca i fabrikanata, vlasnika dedinjskih, topčiderskih i senjačkih palata, kraljevih ađutanata i uticajnih novinara i književnika?

Gde im je bila duša?

A još kad se setimo one sramotne maskarade, kad su za velike godišnjice završetka svetskog rata ovu „nesnalažljivu“ radnicu i neustrašivog ratnika DOSLOVNO PREOBLAČILI U LEPE HALjINE I NOVE UNIFORME, „da se ne bi brukali“ pred stranim diplomatama i njihovim visokim vojnim delegacijama.

Da Vas podsetimo:  Stradalnici naš najbolji putokaz

A to što su se brukali pred svojom ćutljivom i u miru stidljivom ratnom drugaricom, i što su se brukali pred Bogom, i pred svim izginulim Milunkinim i kralj Aleksandrovim saborcima, i pred precima i potomcima, i pred nebeskom i zemaljskom pravdom – to im, očigledno, nije bilo važno.

Zato će uskoro i platiti odgovarajuću cenu u ognjenim kapijama sledećeg rata i slične surovosti koju će osetiti na svojoj koži od novih oslobodilaca (podjednako nezainteresovanih i za njih i za Milunku i za sve njihove propuštene šanse i one biblijske kao i nušićevske zavrzlame).

Nove nepravde će samo naslediti i produbiti one stare, produbljujući jaz između srpske sudbine i naših (nikad ostvarenih) želja.

d0bcd181Ali, ako imamo u vidu da nije samo najhrabrija ratnica Evrope bila čistačica u novoj Jugoslaviji, već i da je u isto vreme jedva krpio kraj s krajem (u zemunskoj fabrici kartona i papira „Vapa“) najmlađi vojnik (i podoficir) od sve 133 zemlje koje su učestvovale u ratu, podnarednik Momčilo Gavrić; da je herojski branilac Beoograda, čudom preživeli (teško ranjavani) Dragutin Gavrilović stavljen na „crnu listu“ svojih pretpostavljenih, bez ikakve šanse da ikada postane general i vodi trupe); da je bilo zabranjeno svima da dođu i poklone se senima i posmrtnim ostacima legendarnog vojvode i majora Vojislava Tankosića (kad su prenešene na Novo groblje u Beograd); da je najstariji sin kralja Petra, princ Đorđe (jedini u ratu – na Mačkovom kamenu – ranjeni pripadnik ma koje evropske dinastije) proglašen za ludog i smešten prisilno u duševnu bolnici sve do ulaska Nemaca 1941. u zemlju; da je vojvoda Živojin Mišić kraljevom naredbom penzionisan i poslat na selo da gaji šljive i kajsije (jer mu je otvoreno rekao šta misli o našim novim hrvatskim „sunarodnicima“); da su mnogi junački oficiri srpske vojske izvršili samoubistvo kada su njihovim nekadašnjim neprijateljima, austrougarskim komandirima i komandantima nove vlasti dale čin više, a njih ostavile bez unapređenja, i kad su morali da slušaju komande i trpe osvetoljubivu perfidnost svojih protivnika sa Cera i Kolubare; da su u magacine Vojnog muzeja otišle sve one slavne, kuršumima i šrapnelima kidane, a junaštvom sačuvane „pukovske zastave“ (jer su se dodeljivale nove, jugoslovenske); da je Arčibald Rajs isteran iz službe u beogradskoj policiji jer je hteo da iskoreni korupciju iz državne službe; da je sudija koji je u mučeničku smrt poslao Gavrila Principa a njegove drugove na vešala postao ugledni jugoslovenski sudija; da je zbog „mira u kući“ Vidovdan prestao da bude državni praznik, a iz predratnog (u Austrougarskoj prihvaćenog) naziva „Srpskog narodnog pozorišta“ u Novom Sadu izbačena ona srpska odrednica… i još toliko toga, besramnog i neoprostivog – ako sve to imamo na pameti i u vidu, kako je uopšte i mogla da se završi ova suluda, gnusna jugoslovenska avantura srpske političke elite (predvođene ambicioznim i nedovoljno sposobnim kraljem).

Da Vas podsetimo:  Zašto Srbi neće da budu Srbi

Sve postaje jasno kao dan i bistro kao izvorska voda, već iz ovog malog-velikog, krunskog dokumenta još nenapisane optužnice protiv izdajnika svih srpskih žrtava, sve naše muke, sve ucveljene srpske ratne siročadi, svih ratnih invalida i prosjaka, čitave na krst samoubilačke politike raspete Otadžbine.

bokan

Dragoslav Bokan

facebookreporter.org

2 KOMENTARA

  1. Na kraju 2015 godine nakon sto godina od najstrasnijeg rata posebno po Srpski narod koji je doveden na ivicu istrebljenja, nakon oslobadjanja od turske (otomana) okupacije, sedamdeset godina od strasnog drugog svetskog rata, u godini koja je poslednja delimicno mirodobna, moram da zapitam Vas i sebe, koliko je jos Milunki potrebno da se Srbin probudi, opameti oslobodi, da Srbin postane svoj na svome, da prestane da zapisava svoju slavnu istoriju, svoje heroje, careve, kraljeve, vitezove, svoje branioce.

    Povraca mi se od novokomponovanih politicara, akademika, dusebriznika koji se kite zlatnim krstovima i brojanicama, koji pred kamere staju sa porodicom, slavskim kolacem i ikonom a zapisavaju grobove nasih predaka, heroja nasih skoro tri miliona Milunki.
    – Tri miliona i vise, znate li vi gde bi danas bile granice Srpskih zemalja, koliko bi nas danas bilo da nije bilo turske (otomanske a to vam je isto, samo su danasnji otomani age i pase obuceni u Armani odela sa belim kosuljama i crvenim kravatama) zulumcarske okupacije, da nije bilo krvoloka zvanih austrougarska carska vojska i drzava, da nije bilo fasistickih sila osovine i njihovih satrapa na Balkanu.
    – Nije najveca tragedija u gore navedenom, strasno je sto se u nasoj istoriji jako malo toga nalazi zapisano, sto nam decu uce da smo mi od turaka ucili pismenost a od siptara arnauta otimali teritorije. Nasa tragedija je nase neznanje i ne postovanje svoje proslosti, nase kolektivno brisanje secanja, nase ludilo da mozemo biti neko i nesto neki faktor bez cara Dusana, Svetog Save Svetog Kosova i Metohije.
    – Ni jedno nase dete ne zna da je carica Jelena bila najbolji vitez svog supruga naseg slavnog cara Dusana.
    Treba li jos 3 miliona Milunki Savic da odbrani zemlju u ratu a u miru da ponizno kleci pored kofe kao naj hrabriji borac ratnik jedne epohe i riba podove za bezdusnom gospodom.
    U carskoj Srbiji nase vreme se racunalo hiljadama godina 1349 godina bila nasa 6857 godina Srska po zapisima pisara iz carske Srbije a mi danas slusamo da je Srbija mlada drzava, zaostala, mala, primitivna, siromasna, ucimo decu svemu sto nije nase ni po ocu ni po stricu, ucimo ono sto je nasem dusmanu milo, JELI TO ONO ZA STA ZIVOTE POLOZI VISE OD TRI MILIONA RODOLJUBA, CESTITIH NEPOKVARENIH NEPRODANIH SRPSKIH JUNAKA.

    –Pitam ponovo umesto novogodisnje cestitke pred Novu 2016 iliti nasu Srpsku 7525 godinu, KOLIKO JOS MILUNKI SAVIC vam treba da se opomenete svog porekla, oca Nebeskog i svoje slavne istorije, da se probudite Srpski nesrecnici i prodani licemeri?

    S Verom U Boga i lepse sutra!
    Vesna Kosovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime