Nakon godina nestabilnosti i izolovanosti iz tokova svetske politike u prošlom veku, Kina u poslednje dve decenije predstavlja najveću vojnu, političku i pre svega ekonomsku konkurenciju ostalim svetskim supersilama. Kako su poslednje reforme kineskih vlasti pružile neverovatne rezultate i otvorile mnoge mogućnosti, tako su počele da rastu ambicije za akumulacijom političke moći. Da bi ta moć bila uvećana, neophodno je bilo dobro razumevanje okolnosti i odnosa u svetskoj politici.
Kinezi su izabrali Evropu kao mesto gde svoju moć mogu da uvećaju na najefikasniji način. Taj izlazak na veliku političku scenu može biti ostvaren samo preko Balkana kao istorijski najpoznate kapije Starog kontinenta. Kina je kao svoja dva velika asistenta u ostvarivanju svojih ciljeva pažljivo odabrala Grčku i Srbiju. Na ovaj potez Kinezi su se odlučili iz dva razloga: Prvo, Grčka kao država u (još uvek) dubokoj ekonomskoj i socijalnoj krizi, uz znatno slabije odnose sa EU zbog snažnih mera štednje koje želi evropska zajednica da nametne, traži alternativnog političkog partnera koji će doneti nove investicije, radna mesta i saradnju na bezbednosnom planu. Drugo, Srbija, kao vojno neutralna zemlja, okrenuta ka saradnji sa svim ekonomskim silama, traži nove partnere i produbljuje partnerstvo sa tradicionalnim.
Tradicionalno partnerstvo sa Srbijom treba svoju najjaču potvrdu da dobije kroz projekat „Jedan pojas – jedan put“. Ovim projektom Kina definitivno stavlja pečat na stvaranje multipolarnog sveta, a sebe na potencijalni tron najveće svetske supersile. Početak velikih kineskih investicija u Srbiji je kupovina Železare Smederevo, a projekti poput pruge Beograd – Budimpešta će predstavljati krunu kineskog uticaja u ovom delu Evrope. Pored izvanrednog ekonomskog partnerstva između Kine i Srbije, trodnevna poseta prvog čoveka svih službi bezbednosti u Kini (Meng Đijendžu) je potvrda napretka u političkoj i bezbednosnoj saradnji. Postignut je niz sporazuma, a akcenat je najviše bio stavljen na antiterorističke akcije i bezbednost kineskih investitora i turista.
Prodor Kine u Evropu je alarmirao sve evropske zvaničnike koji se maksimalno trude da ga osujete, ali Kinezi su već počeli sa ulaganjima tamo gde je novac preko potreban – članice Evropske unije poput Grčke, Mađarske, Španije, Portugala. Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, u svom govoru Evropskom parlamentu o budućoj strategiji Evropske unije na srednji rok je savetovao da se spreči prodor u IT i infrastrukturni sektor tako što se neće prodavati strateški bitna preduzeća u tom domenu. Kina, poput Rusije, od strane evropskih zvaničnika etiketirana je kao pretnja po mir i stabilnost na Balkanu, ali to je samo još jedan od pokušaja da se zadrži monopol na politički, ekonomski i medijski uticaj u ovom delu Evrope od strane Evropske unije i SAD-a.
Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom može odigrati ključnu ulogu u produbljivanju strateških odnosa Srbije sa ove dve sile i čini se da je osnovan u najboljem trenutku. Na srpskim zvaničnicima je da povuku prave poteze i iz novonastale političke situacije izvuku najveću korist.
Aleksandar Ružić
