Ostalo je nejasno zbog čega je premijerka uopšte pristala na razgovor sa Majom Pavlović ako nije nadležna da joj pomogne i iz kojih je razloga na toj izmučenoj ženi vežbala strogoću
Primer gospođice Ane Brnabić najbolje pokazuje koliko je neosnovano mišljenje da samo pripadnici stranaka na vlasti dobijaju priliku da obavljaju odgovorne državne poslove. Za veliku većinu naših građana sadašnja predsednica Vlade Srbije pojavila se na ovdašnjoj političkoj sceni, bukvalno, niotkud i ničim neizazvana, kada je avgusta 2016. godine postavljena za ministra Državne uprave i lokalne samouprave
Naimenovanje široj javnosti dotle potpuno nepoznate gospođice Brnabić bilo je svakako veliko iznenađenje za sve sem za one koji su saznali da je ona završila studije u Engleskoj, a zatim u Srbiji uspešno radila za razne strane organizacije – pa su lako mogli da pretpostave na koji je način i pomoću čijih preporuka dospela u zgradu u Nemanjinoj 10 u Beogradu.
Nije, međutim, prošlo ni godinu dana a gospođica Brnabić je znatno napredovala i juna 2017. postavljena za predsednicu Vlade. Izgleda da joj je Ministarstvo koje je dotle vodila, služilo samo za zagrevanje i kao odskočna daska.
Od tog doba, od skromne i gotovo neprimetne ličnosti, ona se znatno promenila i počela da se ponaša kao i sredina u kojoj se našla, pa i da daje izjave slične Vučićevim, Stefanovićevim, Đurićevim ili Martinovićevim – da napada opoziciju sadašnjoj vlasti ili širi lažni optimizam:
„U Srbiji se bar 46 miliona puta bolje živi (da nije ludo, bilo bi smešno – prim. aut.) nego kad su naši današnji politički protivnici, bahati i neodgovorni, bili na vlasti!“ (Bio je sa njima i „bahati i neodgovorni“ Dačić, i još neki preletači, ali ih se gospođica Brnabić selektivno ne seća.)
„Imamo treću godinu suficit u budžetu… IMT počinje proizvodnju do kraja 2018. godine… Ekstremno siromaštvo gotovo je iskorenjeno i smanjena stopa rizika od siromaštva.“
A posle jednog od protesta „Jedan od pet miliona“, ona se izvinjava građanima Srbije „što vlast nije izvela policiju na ulice tokom nedavnih incidenata predstavnika Saveza za Srbiju“.
Pre nekoliko dana, predsednica Vlade pristala je na razgovor sa Majom Pavlović, vlasnicom Kanala 9, koja je 23 dana štrajkovala glađu zbog velikih teškoća u radu te stanice i odugovlačenja sudskih postupaka. Ona je želela da zamoli predsednicu Vlade da utiče na sudske organe kako bi se razrešio spor oko Kanala 9…
Sastanak u Nemanjinoj 10, na koji su bili pozvani i novinari, trajao je preko dva sata, ali to vreme predsednica Vlade nije iskoristila da Maji Pavlović bilo kako pomogne, već da je prekoreva i prikazuje osornu stranu svoje prirode.
Ona je naglasila „da ne podržava štrajk glađu kao metod borbe za neka prava (možda joj je pao na pamet Toma Nikolić i njegovo „gladovanje“ u bolnici Medik grup kada je zahtevao raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora – prim. aut.), jer je to jedna vrsta ozbiljne ucene. Nismo došli do toga da postoji potreba za tim, jer Vlada je spremna za razgovore“.
Rekla je i da je „pristala na razgovor iako nije nadležna i ne može da utiče na sudstvo i da se mora znati da u državi postoji podela vlasti (što je potpuno nevidljivo, sem ako se ne uzima u obzir način kako je Vučić deli sam sa sobom – tj. preuzima od državnih organa Srbije).
Ostalo je jedino nejasno zbog čega je predsednica uopšte pristala na razgovor sa Majom Pavlović ako nije nadležna da joj pomogne i iz kojih je razloga je na ženi izmučenoj dvadesettrodnevnom glađu vežbala strogoću i verbalno je maltretirala?
Mora da nije tek tako nastala narodna izreka: „Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast (u ruke)“. Što, očigledno, važi kako za stranačke, tako i nestranačke ličnosti.
Vojislav M. Stanojčić
Izvor: stanjestvari.com
