Gradonačelnik Beograda Siniša Mali juče je rekao da mu nije jasno zašto novogodišnja rasveta i ukrasi ne bi stajali na ulicama Beograda mesecima, kad smo mi jedna evropska metropola koja ukrasima privlači turiste. On je dodao i da turisti o tome gde će putovati za Novu godinu ne odlučuju 25. decembra već „u junu, julu“ i time, rekli bismo, najavio da ćemo ubuduće ukrase imati još duže a ne kao do sad, od septembra do marta.
Ne samo da se slažemo sa gradonačelnikom, već predlažemo da ozbiljno porazmisli o tome da neke ukrase nikad ni ne skida, jer služe kao sjajan podsetnik za desetine hiljada građana. Konkretno, reč je o ukrasima koji se nalaze u ulici Kneza Miloša, a koji nam jasno šalju poruku da je kucnuo čas.
Čuveni „5 do 12“ ukrasi zaista ne treba nikad da se skinu i trebalo bi da postanu zaštitni znak Beograda. Ne zbog toga što su lepi – da se ne lažemo, nisu – već zbog toga što šalju tako dobru poruku, na toliko mnogo nivoa, da bi bilo šteta skinuti ih.
Za početak, „5 do 12“ na ovim satovima pokazuje da će za pet minuta biti ponoć i stiže Nova godina, sjajnila, lepa i bolja nego ikada. U Novoj godini će nam svima biti bolje i sve naše želje će se ostvariti ali treba samo, eto, da budemo strpljivi i sačekamo da prođe tih pet minuta. Činjenica da se sat zapravo ne pomera, pa tih pet minuta nikad ne prolazi, je dosta simbolična za jednu zemlju poput Srbije u kojoj imamo čitave generacije koje celog života čekaju da prođe tih „pet minuta“ i da dođe bolje sutra.
Dalje, nije tajna da „5 do 12“ znači da je krajnje vreme da nešto promenimo, jer će vrlo skoro biti prekasno. Iako se mnogima čini da bi, u tom kontekstu, sat trebalo uveliko da pokazuje „12 i 15“, on nam zapravo šalje poruku da još ima nade, samo ako se probudimo na vreme. Što je poruka koju bi svaki Beograđanin trebalo da gleda svaki dan, tokom cele godine.
Vredi napomenuti i da je „5 do 12“ bio simbol turneje „Vreme je“ kojom je rokenrol pobedio Slobodana Miloševića. Ne bismo mi sad toj informaciji davali nešto mnogo na značaju, ali eto, čisto da se ne zaboravi kako je onomad Srbija shvatila da je kucnuo zadnji čas.
Pitanje je samo da li takva Srbija i dalje postoji.
Ljubica Krstić
Noizz.rs
Posle ovih izbora Beogradu naj lepše stoje one mete.
Pa ako vlasnik ukrasa iste iznajmljuje po danu, onda nam je valjda razumljivo kazivanje ovog malog ?
Jos mi je u secanju zidanje mosta na Adi prethodnog bega. Od prvobitne planirane cene mosta od 50 miliona evra, dosao je do 500 miliona. To bi se onda kazalo da mali i zuti slabo racunaju. Prosto neznam kako je ovaj mali uspeo tolike apartmane da kupi u Bugarskoj ?
Мачко, ово ми личи, на украс из Аушвица:“рад ослобађа“?