Jedino pravilo je da nema pravila

0
656

2015-09-24_054942Preko medija se među ljudima razvija, rekao bih – niski, te bezopasni nivo ambicija (uz odgovarajuću nesposobnost da se pobune i izađu iz svog matriksa).

Naš život se, praktično, svodi na:
a) grčevitu bitku za svakodnevno preživljavanje i zarađivanje novca, i
b) na svakodnevno praćenja aktuelnih vesti i informacija (stalno se prate za sve nas potpuno nebitni događaji, uz neprestano „nametanje teme“ odozgo).

Kada, uz to, pomenemo i kontinuiranu „proizvodnju krize“ u globalnim, propagandnim fabrikama za pranje svesti (i savesti), dolazimo do jedino mogućeg zaključka. Do ideje stalne pripravnosti na sledeću (još goru) krizu. I do vešto projektovanih udara na naše životne stavove i način ponašanja. Sve to uz totalnu dekoncentraciju i kobni prelazak sa svega važnog na ono suštinski marginalno (precenjeno & lukavo nametnuto) i sasvim nam nevažno.

Jedino pravilo današnjice je da nema pravila.
Ko je jači – vlada i nameće svoja pravila.

I sve je zato danas u suprotstavljanju nametnutoj eliti, slugama novoupostavljenog globalnog poretka (to je, ujedno, i suprotstavljanje precizno projektovanom porazu sveta hrišćanske Objave i istinske Tradicije).

Ta naša otadžbinska kontra-elita potencijalno postoji, ali nema tehničkih uslova za svoje pragmatično ujedinjenje i organizovanje, ostajući zauvek u senci i van mogućnosti nekog konkretnijeg delovanja.

Prava elita se može potaći na delovanje i sukob sa svojim (režimskim) konkurentima samo „u akciji“ i pod zajedničkom zastavom (nekog dovoljno moćnog poslodavca, zainteresovanog za ovakvo okupljanje usamljenih vukova i iskusnih samuraja).

Stvari se, naprosto, ne rešavaju mitingovanjem i potpisivanjem peticija, kao ni strogo kontrolisanim izborima.

Treba zato maksimalno ubrzati sva naša nastojanja da dođemo do nekog upravo takvog „poslodavca“. Da bi stigli pre kraja istorije (kakvu poznajemo), pre ostvarenja utopije o veštačkoj inteligenciji (i svega onog što zakonomerno sledi posle toga). Pre Apokalipse (u klasičnom shvatanju tog zastrašujućeg pojma).

Naši protivnici veruju u „spasenje kroz spoznaju“, po drevnoj gnostičkoj, ezoterijsko-naučnoj tradiciji.
Takav spas kroz znanje i razvoj visoke tehnologije je – nemam nikakve dileme na tu temu – definicija apsolutno pogrešnog puta u budućnost, ambiciozne utopijske stranputice bez krajnjeg odredišta.

Pripadnici jedino promovisane i sa svih strana podržane, „prosvetiteljske elite“ misle kako je ljudska duša poput magnetnog zapisa, koji može da traje mnogo duže od naših fizičkih života, pa mu zato patološki udovoljavaju, čuvajući ga odvojenog od duhovne dimenzije realnosti.
Moramo razbiti sve nametnute sheme i stereotipe, pa makar, uz njih, srušili i čitav poznati svet.

Dragoslav Bokan

facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime