Jedna ulica postoji u gotovo svakom gradu u Srbiji

0
1336

22702-jovan-kursula-280x425Malo koji Beograđanin ne voli ovu uličicu na Vračaru. Ušuškana, u debelom hladu, mirna, pomalo arhaična i sa dušom – ona povezuje dve važne i velike ulice u našoj prestonici, Krunsku i Makenzijevu, pritom presecajući Njegoševu. U pitanju je Kursulina ulica, koja postoji skoro u svakom gradu u Srbiji, verovali ili ne.

Ko je bio Kursula i zašto je tako važan, da ulice širom naše zemlje nose baš njegovo ime? Ako vam je prvo na pamet pao major Kursula iz kultnog filma „Marš na Drinu“ gde je tu ulogu maestralno odigrao Ljuba Tadić, prevarili ste se… On je zapravo bio samo filmski lik, bez istorijske pozadine.

Pravi Kursula, po kome pomenuta ulica nosi ime, bio je čuveni megdandžija iz Prvog srpskog ustanka.

Jovan Petrović, kasnije prozvan Kursula, bio je jedan od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka, a u narodu je ostao čuven po predanju da nije koristio vatreno oružje, već je na megdan izlazio sa gvozdenom palom zaturenom za rame. Nije se Kursula plašio ni sablje ni pušle, raspolagao je velikom snagom, hitrinom i neustrašivošću. Povrh svega – bio je veliki borac za pravdu i istinu.

Kako predanje kaže ovaj pravednik bio je krupan čovek, duge kose, a gotovo nikada nije skidao čakšire od grubog sukna, bele vunene čarape i opanke, te šubaru od jagnjeće kože. Zanavek je ostao samo megdanžija poznat po velikim delima, ali bez ikakvog čina ili titule, jer ga je to nije ni zanimalo. Nije voleo da mu drugi naređuju, kao što nije voleo ni da on drugima komanduje. Iako nije imao „zvanično“ starešinstvo, njegovi podvizi su uticali na to da ga Karađorđe smatra „vojvodom“.

Da Vas podsetimo:  Salutiranje

U boj je uvek odlazio na konju, a najdraža mu je bila kobila „Strina“, koju mu je lično Karađorđe poklonio. Upravo je na ovoj bedeviji i pogubio turskog junaka „Crnog Arapina“ u bici na Varvarinskom polju, a taj slavan događaj opisan je i u pesmi „Kursula i Arapin“. Baš tada je junak Jovo i „zaradio“ nadimak Kursula. Naime, niko se nije usudio na izađe na megdan jakom Turčinu, a kad je za to čuo ovaj megdanžija reče: „E, pa baš dobro, Gospodaru, ja ću ići, jep i ‘nako je mene Bog odredio da se kusuram s Turcima“. I po toj reči „kusurati“, starešine Jovana Petrovića prozvaše „Kursulija – Kursula“.

Koliki je junak bio svedoči i činjenica da kada nije bilo bojeva, on je sa svojim momcima krstario po okolini i štitio narod od turskih pljačkaških skitnica.

Kursula se upokojio 1813. godine kada je stradao od 17 smrtnih rana zadobijenih u boju u Deligradu. Sahranjen je u Cvetkama, na padini planine Kotlenik, pored stare Cvetačke Crkve brvnare, gde se i dan danas uzdiže njegov grob.

Kursulini potomci – Kursulići i danas postoje, a žive u pomenutom selu Cvetkama u blizini Kraljeva, gde je srpski heroj odrastao i na kraju umro.

S.Pavlović

Dnevno

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime