Babu je škrti crnogorski krš naučio da štedi na svemu, rečima ponajviše, ali je u svega dve-tri umela da objasni suštinu.
Da izvinite, ta suština se najčešće svodila na: “Posr’o Bog”, i dalje od toga nije morala ništa da kaže- nit kraćeg, niti tačnijeg opisa ljudskog nesoja, baš kako bi danas bastalo onoj dvojici moralnih mizerija Aleksandru Vulinu i izabranom mu lekaru dr. Stefanović Nebojši!
Možda bi trebalo biranijim rečima da se obraćam ministarskoj gospodi, ali ne mogu- ljudska su beda!
Da grešim još juče bi podneli ostavke iz moralnih razloga i otišli negde u šumu, pa nek ih tamo Čola traži ko onu Emili u pesmi, ali ne- gospoda ne oseća ni trunke odgovornosti za još dve humke koje će zbog njihovog činjenja biti iskopane!
Zbog činjenja- da, ne zbog nečinjenja, jer učinili su sve da život u Srbiji postane tragedija u najavi, baveći se najpre i ponajviše zaštitom lika i dela lažnog cara Aleka malog, dok je sve ostalo zapalo u domen: “valjda neće…”
E, pa hoće, mizernici, dešava se i strahujem da crnom bilansu kraj nije ni blizu, jer, rekoh, Srbiju ste sveli na osvit i sumrak a sve u međuvremenu na tragediju u najavi!
I, samo da se razumemo, Vulina ne abolira to što se ko krtica skrio u šinjel ministra vojnog- do juče je vodio resor koji se bavi socijalnom politikom i ono juče, ono pre dve nedelje, one silne mučenice što su postradale minulih godina u porodičnom nasilju jesu opela toj politici koja je od socijalnog elementa imala tek dve stvari: udomljavanje partijskih podrepaša i zaštitu Aleksandra Vučića od svake kritike, što se valjda smatralo i smatra vrhuncem porodičnog nasilja, jer on nam je i otac i majka i odojče i Duh sveti…
Ima li u vama išta osim otužne potrebe za tezgarenjem u sopstvenim životima pa da stanete pred ogledalo i prenete se pred prikazama u njemu?!
Jel hteo san na oči minule noći ili ste je probdeli progonjeni krikom majke koja pritrčava beživotnom telu svog anđela, a potom preklana pada ko snop na pločnik dok monstrum ubira još danka u krvi, zbog vašeg danka u besčašću i ulozi karijernih pajaca?!
Ne sumnjam da ste spavali mirno, snom pravednika, jer ono čemu ste posvećeni i rukopoloženi činite bez greške- car je go ali ste tu da satrete svakog ko se usudi da to kaže, dok je sve ostalo tek kolateralna šteta koju čauški zbrajate u statistiku, zabravljenu u fioke i humke.
Da li su se tragedije mogle sprečiti?!
Dabome da jesu- sve je vodilo k njima, ali kako biste vi to pa videli kad voajerski gledate samo u ono što vodi k NJEMU, makar to bio i lahor koji će mu lečka uznemiriti frizuru, jer za dlaku s njegove glave valja postradati ako treba, dok je za nečije glave sekira tek lek protiv bolova…
Spavajte mirno, gospodo, učinili ste sve što ste mogli da ne učinite ništa!
Posr’o Bog, što bi baba rekla, al ne ovaj kojem služite već onaj u kojeg ćete uprti prstom i sležući ramenima pripisati na njegov konto: “Viša sila! Sumnjamo na Boga i sudbinu kletu, ali kako je istraga u toku ne možemo još ništa sa sigurnošću da tvrdimo, osim da još jedanput apelujemo na žene da paze za koga se udaju- nikad se ne zna u kojoj budali čuči monstrum, a u kojoj ministar?!”
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
