Jezivo svedočenje Srpkinje, žrtve pripadnika Petog korpusa

0
434

U potresnom svedočenju žena je navela da su 11. oktobra 1995. godine u večernjim časovima muslimanski vojnici nju odveli u toalet u zgradi SUP i naredili joj da legne na pločice i da se skine.

Žena iz Sanskog Mosta, koja je preživela zlodela koja su počinili pripadnici Petog korpusa takozvane Armije BiH, ispričala je u svom svedočenju da su 10. i 11. oktobra 1995. godine svi Srbi koji su ostali u gradu uhapšeni i odvedeni u garažu bivšeg SUP i zgradu iza kino-sale.

– Prilikom napada muslimanske vojske, zbog dejstva muslimanske artiljerije pobegla sam u podrum zajedno sa komšijama. Muslimanska vojska je grad zauzela 11. oktobra i hapsila je redom sve Srbe koji su ostali. Tada su odveli i mene u garažu bivšeg SUP u kojoj je već bilo oko četrdesetak uhapšenih Srba – ispričala je žena čiji identitet neće biti objavljen s obzirom na to da je postupak za zločine počinjene u zapadnokrajiškim opštinama u toku.

U svedočenju, svedok je navela da su u prostoriji zajedno bili muškarci i žene, te da su sve bili stariji ljudi.

– Muslimanski vojnici su u večernjim časovima upadali u tu prostoriju, psovali nam srpsku i četničku majku i pojedinačno izvodili uhapšene u drugu prostoriju iz koje su dopirali krici i jauci. Posle izvesnog vremena, vraćali su jedno po jedno. Svi su bili pretučeni, krvavi, modri, sa vidnim oteklinama, a žene silovane – ističe se u svedočenju.

U potresnom svedočenju žena je navela da su 11. oktobra 1995. godine u večernjim časovima muslimanski vojnici nju odveli u toalet u zgradi SUP i naredili joj da legne na pločice i da se skine.

– Uperili su cevi od oružja u mene. Tek tada sam shvatila da će i mene silovati. Branila sam se koliko sam bila u mogućnosti. Jedan od muslimanskih vojnika udario me nekim predmetom u levu ruku i polomio je, tako da sa polomljenom rukom nisam više mogla da pružam otpor i on me silovao. Posle njega silovala su me još dvojica muslimanskih vojnika, koji su me prethodno izudarali pesnicama, psujući mi srpsku i četničku majku i preteći da će me zaklati ako budem pružala otpor – ističe se u svedočenju.

Prema njenim rečima, u garaži SUP bili su zadržani desetak dana. Hranu su dobijali jednom dnevno, parče hleba i malu konzervu, spavali su na betonu, a fiziološke potrebe obavljali su u istoj prostoriji, za šta su imali kante.

– Sve vreme boravka u toj garaži uhapšeni Srbi nisu popili ni kap vode. Muslimanski vojnici su ulazili sa bocom vode i pitali da li je neko žedan, da bi potom tu vodu prosipali i nisu dali nikome da pije – rekla je žena u svedočenju.

Ona je dodala da su nakon deset dana provedenih kao zarobljenici u garaži, prebačeni u zgradu iza kino-sale u Sanskom Mostu. Tamo je bilo već oko 70 zarobljenih Srba. Za vreme boravka u toj sali, muslimanski vojnici su povremeno odvodili neke od zarobljenih i nakon premlaćivanja ponovo ih vraćali.

– Jedno veče su i mene izveli. Ponovo je trebalo da me siluju, ali vojnik je bio u alkoholisanom stanju pa nije mogao da izvrši taj akt. Muslimanski vojnici su nam svako veče psovali srpski i četniku majku, pretili da će nas sve poklati i ponižavali nas na razne načine –ispričala je ova žena.

Ona je dodala da je usled premlaćivanja dva-tri dana pre razmene podlegao Boško Došenović, koji je imao oko 70 godina.

– Njega su mučki isprebijali, da je po povratku u prostoriju u kojoj smo bili smešteni nakon vraćeg vremena umro. Njegovo telo su odneli na meni nepoznatu lokaciju – rekla je svedok.

Zarobljeni Srbi ostali su toj zgradi iza kino-sale do 27. januara 1996. godine kada su odvedeni na razmenu u Koprivnu. Prema njenim rečima, tokom boravka u zarobljeništvu saznala je da je jedan broj Srba iz Sanskog Mosta bio zatvoren u velikoj Nezirovića kući i zgradi „Metalorada“.

– Šta je bilo sa tim Srbima, ne znam sigurno, osim što sam čula da su svi likvidirani, a muslimanski vojnici su govorili da su svi Srbi koji su pronađeni u skloništu Robne kuće u Sanskom Mostu pobijeni na licu mesta – navela je žena u ovom potresnom svedočenju, ističući da se trudi da sve to zaboravi, ali da se svakog dana priseća tih mučnih dešavanja koji joj, kako je navela, izazivaju, strašno psihičko opterećenje.

Ona je u svom svedočenju navela da je razgovarala i sa Elizabetom Renom i iznela joj sve što je preživela u zatvoru, kako kaže, pod turskom upravom, te da je spremna da sve ispriča pred bilo kojim međunarodnim sudom, kao i da bude pregledana od stručnjaka iz oblasti medicine jer posledice udaraca oseća i danas.

Izvor: govorisrbija.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime