Na ovom istom mestu pre dve i po godine napisao sam tekst „ Pratite stambeni slučaj predsednika Nikolića“ . Osećao sam da će ta priča imati nastavak, mada je njen smisao bio da odvrati ondašnjeg predsednika od otimanja državne imovine. Sada slutim da ćemo imati i treći deo.
Vlada Srbije dodelila je na korišćenje vilu u Užičkoj 23 Tomislavu Nikoliću predsedniku Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom, a “u cilju obezbeđivanja uslova za dalje razvijanje saradnje” sa te dve države. Poreski obveznici će tako za komoditet bračnog para Nikolić mesečno izdvajati 400.000 dinara koliko košta održavanje vile od 800 kvadrata. Ne ide da Dragica vucara džoger i usisivač.
Inače, Nikolići su u Užičkoj 23 boravili nelegalno sve od momenta kada je Tomislavu prestao mandat predsednika Srbije, pa do sada. Vlada ovu odluku pravda potrebom da Tomislav tu boravi i prima goste. Kakva ironija, pa cela Srbija zna da kod čuvenog Tome Diplome (TD) ne sme niko da dođe. Baš će Kinezi da potegnu na konak kod “onog što citira Tarabića”. Da neće možda stranačke kolege da mu dođu? I rodbina zna da se svaki dolazak snima. To sa “prijemom” je žvaka za somove koji gutaju varalicu. Pa ni Dačić nema takvu vilu, ni Brnabić, neće biti da je Toma važniji.
Za ovakvu odluku Vlade TD je pripremio teren. On je sebe još za života napravio “beskućnikom”. Dok je bio predsednik Srbije odrekao se polovine stana od 194 kvadrata, koji je takođe dobio od države, i “izašao na ulicu”. I sada se potuca, Mitrović ga nije hteo u Imaginarijum, Marić mu je okrenuo leđa i šta je ostalo, jedino sigurna kuća na Dedinju.
U njegovoj “poštenoj” igri na redu je treći korak. Za godinu, dve, treba očekivati da Vlada ili neko koga Vlada ovlasti, izda saglasnost da Nikolić otkupi pomenutu vilu za par stotina hiljada evra” i tako svoj konto uveća za koji milion evra. A sve zbog “naročitih zasluga i zato što on “najviše voli Srbiju”.
Sam Toma zna da mu vila ne pripada. Da su to kojim slučajem učinili Koštunica ili Tadić Nikolić bi ih vukao kroz blato po celoj Srbiji. Sve ističući svoje poštenje. Pretvara se kako ne primećuje da je odlukom Vlade na njegovu adresu isporučena još jedna porcija nestida, koliko god se to skrivalo iza saradnje sa Rusijom i Kinom.
Od svojih golemih zasluga TD ne vidi da je i sam, zajedno sa vilom, samo igračka. On misli da tako naplaćuje ćutanje, a ne primećuje ruganje. Kad god treba odvratiti pažnju sa bitnih stvari pojavi se neki tekst o Tomi. A hvala bogu materijala za TD ima. I sada je „njegova“ vila delimično pokrila prodaju „Kopernikusa“. Dva tri dana mediji su brujali o Užičkoj, a kroz „Kopernikus“ odoše desetine državnih miliona u „vetar“.
Čak i da TD otkupi (čitaj otme) tu vilu od države nije to nenadoknadiva šteta. Otimali su nama i više. Veća je šteta što sve vreme ne progovara o Beogradu na vodi, što žmuri na pljačku Srbije preko rudne rente… što čovek koji je bio na važnom mestu širi opasnu bolest – što nameće sistem vrednosti koga smo se do juče stideli. U tom sistemu je sve dozvoljeno: i promocija nesposobnih, i otimanje tuđeg i prodaja uticaja i kupovina diploma i izdaja saradnika i ćutanje o kriminalu. Da bi i „ja“ izvukao deo za sebe.
Kad bi se neko pozabavio analizom slučaja Nikolić mogao bi da napravi odličan udžbenik za vaspitanje omladine. Taj priručnik bi nosio naslov „Gledaj šta Toma čini i radi sve suprotno“.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
Tekst koji upozorava. Ostaje nada da će u vremenu koje jednog dana mora da dođe, jer ovo je ipak mala zemlj za toliku „zajebanciju“, sve to što jepo kradeno, biti i vraćeno narodu. Treba stalno podsećati na to, jer mi smo narod koji lako zaboravlja. Ne bi me iznenadila vest da to isto sutra uradi Ana Brnabić sa kućom Jovake Broz u koju se nedavno uselila.
Nama neprijatelj spolja nije potreban da propadnemo, naša politička „elita“ odradiće uspešnije posao od bilo kojeg stranog agenta, a sve zarad ličnog bogaćenja.
Desi se, tako, da naletimo na osobu koja je po mnogo čemu paradigma Srbije, ovakve kakva je danas, tako reći skraćenica duhovnog stanja u Srbiji. Nesposoban a ambiciozan, prazan a pohlepan. Ni dvesta reči u rečniku, ali zato ume da zasedne tamo gde se odlučuje o ljudskim životima, o sudbini naroda. Tiho govori, misliš da je skroman, i da razmišlja, ili da je bar najobičnije mrtvopuvalo, ali avaj – ništa od toga. Ništa!