Još jedan krug pakla

Aleksandar Vučić dokazao je da je u jednoj stvari neprikosnoven. Čovek je naučio da pobeđuje na izborima i tačka. Sinoć, dok je proglašavao nikad ubedljiviju pobedu naprednjaka, on je već razmišljao o kampanji za sledeće izbore.

I nema sumnje da će već od danas da upregne stranačku mašineriju da na toj kampanji radi marljivo, kao da su juče poraženi na parlamentarnim i lokalnim izborima. Juče održani izbori, zapravo, i nemaju realnog pobednika. Jedini gubitnici su demokratija i ljudska prava, a pobeda SNS-a uglavnom je Pirova.

Nije realno poverovati u to da je Vučić želeo da dobije parlament kakav je dobio. Nije da su njemu institucije važne, on je svakako uzurpirao sve poluge vlasti, ali je svestan da će uz ovakav saziv skupštine trpeti pritiske spolja. I politički nepismen čovek shvata da ukoliko u skupštini nema ama baš nijednog predstavnika opozicije, sa sistemom nešto debelo nije u redu.

Neizbežna tema je, kad su ovi izbori u pitanju, i bojkot. Jedan deo opozicionih stranka zalagao se za tu opciju, s tim što su pred sam start trke, neke beznačajne političke grupacije rešile da pokušaju da dobace do Vođinog poklona u vidu cenzusa od 3%.

To, na kraju krajeva, i nije toliko loše, jer sada je napravljena prirodna selekcija, posle koje su stranke poput Čedinog LDP-a i Šešeljevog SRS-a poslate u istoriju. U tom svetlu, ove izbore posmatram i kao jedno veliko čistilište. Gde je pakao, tu mora da postoji i čistilište, a period vladavine naprednjaka ne može da se nazove drugačije nego pakao. 

Bojkot je juče uspeo samo u Beogradu, gde je izlaznost bila, čak i prema naprednjačkim izvorima, tek nešto više od 35%. Naprednjačka armija glasača u ostalom delu Srbije pokazala je spremnost da disciplinovano sluša naređenja iz centrale, uz svesrdnu pomoć ćelavih momaka bez vratova, koji su po manjim mestima kružili u džipovima  sa zatamnjenim staklima, sejući strah među glasačima.

Opozicija bi iz jučerašnje pobede SNS-a i Aleksandra Vučića morala da izvuče pouku. Na diktatorski režim ne može se kretati pre nego što dođe do ozbiljnog ujedinjenja opozicionih činilaca, pre stvaranja ozbiljnog demokratskog fronta. Problem je što u ovom trenutku u Srbiji ne postoji nijedna politička opcija sposobna da ujedini protivnike režima i da povede ozbiljnu političku borbu. Dok se to ne desi, ostaje nam da se davimo u paklu naprednjaka.

I da čekamo drugi talas Korona virusa, i eventualno još 100 € po glavi punoletnog stanovnika Srbije. Šabac i Paraćin ćemo, znajući nas, zaboraviti koliko je danas. Ili sutra. Neka im je večna slava.

Peđa B. Đurović
Izvor: kolumnista.com