Još jedna heroina bez Večne kuće

0
87

Dok su se žene po Evropi borile za pravo glasa, izbor zanimanja i ravnopravno obrazovanje, žene u Srbiji su se borile za svoje živote, živote bližnjih i slobodu svog naroda. Ovo je priča o Rizni Radović, ženi koja se borila na području, od Ibra do Kopaonika, od januara do maja 1917.godine. Nakon toga se priključila odredu Koste Pećanca na bugarskoj teritoriji i jurišala rame uz rame sa slavnim vojvodama. Preživela je neverovatne rane i doživela ratnu slavu. Mira joj nisu dali ni nakon smrti.

Kako je počela ova herojska priča, svedočila je lično Rizna Radović: „Živeli smo dosta mirno do početka januara 1917. godine. Bio je snežan zimski dan kada sam pošao sa kolima u vodenicu u Jošanici. Na putu sretnu me dva bugarska vojnika, i jedan od njih bez ikakvog razloga udari me tako snažno pesnicom u lice da sam pao u sneg. Svi mi se zubi u glavi bili pomerili. Zaricao sam se u sebi: – Više me neprijateljska ruka neće živog udariti – Setim se da sam u planini srela narednika Jerotija Đenadića sa njegovim četnicima, pa se reših da i ja odem u šumu… “

JEDNIM METKOM DVA OKUPATORA

Iako su žene komite prvenstveno obavljale kurirske poslove, donosile hranu i odeću ustanicima itd. Rizna Radović ne samo da je svojom hrabrošću uspela da zasluži pušku i mesto među vojnicima, ona je uspela da zavredi poštovanje svih ratnih drugova. Dugo se prepričavao slučaj kada je jednim metkom ubila dvojicu austrijanaca: „Vojnici su prošli pored mene, i ne gledajući nigde do ispred sebe . Nisu ni slutili da po takvom vremenu ima koga u šumi. Čim su prošli , izađem na drum i pogledam. Vojnici su bili na 5o metara već odmakli i išli jedan za drugim zbog snega. Nisu se ni osvrtali. Odjednom mi krv udari u glavu. Kleknem i nanišanim. Nisam ni čuo da je puška pukla, a vidim ono dvoje da su pali u sneg. Kako su bili jedan za drugim, jedan ih je metak probio obojicu. Pritrčim i ispalim još dva metka u njih. Uzmem njihove puške, fišeklije, bajonete i vojničke torbice i odnesem u šumu. Kada su me uveli i rekli vojvodi da su dobili još jednog druga, on se obradovao : – Dobro, dobro, kad ima još Srba koji se žrtvuju da ginu za slobodu – Raspitivao me je zašto sam pobegao iz sela, pa onda se okrene Đenadiću: – Ti ćeš mu Jerotije biti kum. Krstićemo ga: STOJAN KOMITA. A pop Miti je kazao: – Ti mu, oče, blagoslovi ime po srpskom običaju. – Tada su me krstili Stojan, i to mi je ime i sada ostalo.“

Učestvovala je Rizna u mnogim borbama i okršajima sa Austrijancima i Bugarima, posebno se iskazala prilikom zauzeća Blaca, u borbama na Jastrepcu i Ristovcu. Zbog svog iskazanog herojstva u borbama Rizna je unapređena u čin desetara i dobila komandu nad svojom desetinom. Riznu Radović odlikovao je Maršal Franše d Epere francuskim ratnim krstom sa palminim granama i sa dve armijske pohvale. Bila je predložena i za Karađorđevu zvezdu koju nažalost nikada nije dobila. Ipak, dobila je dobrovoljačku zemlju u Subotici gde se seli nakon rata.

BORBA „HRABRIH“ KOMUNISTA SA MRTVOM ŽENOM

Pred sam početak Drugog svetskog rata Rizna Radović se upokojila u Subotici gde je sahranjena uz najveće državne počasti u najvećoj sahrani koja je ikada viđena od postanka Subotice do današnjeg dana. Ali, po okončanju tog rata nove, komunističke vlasti su rešile da se obračunaju sa verovali ili ne mrtvom heroinom ! Oni su je napali tako što su na zverski način oskrnavile njeno grobno mesto ne prezajući ni za čim. Polomili su joj nadgrobni spomenik, a zatim su nastavili da se iživljavaju nad ženom odlikovanom brojnim domaćim i svetskim priznanjima izvadivši joj kosti iz groba i rasturivši ih tako da im se zauvek izgubi svaki trag. Mi smo sigurni da bi se hrabro srce ove plemenite žene i tada bez premišljanja borilo i uspešno izborilo sa još jednim neprijateljem kojem ništa sveto nije bilo i to mnogo lakše nego sa Bugarima ili Austrougarima, ali tada Rizna uveliko beše u večnosti odakle molitvom nastavi borbu za svoj voljeni srpski narod…

Izvor: nacionalist.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime